Menstrualno siromaštvo u Srbiji: Krpe umesto uložaka i trpljenje bolova

Svaki peti građanin Srbije je u riziku od siromaštva, što obuhvata preko milion ljudi, pokazuju novi podaci Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije. Dok raste potrošačka korpa, za mnoge žene raste i šansa da će umesto uložaka koristiti krpe, i da će bolove morati da trpe jer nemaju novca za lekove. 

Tekst i fotografije: Milica Mihajlović 

Menstrualno siromaštvo je odraz ekonomske situacije u zemlji, kao i nejednakosti žena. Prosečna plata u Srbiji ponovo ne pokriva zvaničnu prosečnu korpu, a realna korpa je čak 60.000 dinara (oko 1.000 KM) skuplja, prenela je Nova ekonomija u decembru. Pored namirnica i osnovnih životnih potrepština, u korpama žena nalaze se i ulošci, lekovi protiv menstrualnih bolova, tamponi. Zato, umesto da redovna menstruacija bude samo znak dobrog zdravlja, mnogim ženama svakog meseca budi strepnju da li će moći da priušte osnovnu higijenu.  

Menstrualno siromaštvo nije samo pitanje kupovine higijenskih proizvoda, već je ovaj društveni problem mnogo kompleksniji od toga, smatra sociološkinja i istraživačica Hristina Cvetinčanin Knežević. 

„Menstrualno siromaštvo je nemogućnost da se kroz menstruaciju i ceo menstrualni ciklus prođe na dostojanstven, bezbedan i zdrav način, bez ugrožavanja fizičkog zdravlja, lične bezbednosti i osnovnog dostojanstva. Menstrualno siromaštvo, ne odnosi se samo na to da li neko može da kupi uloške, tampone ili druge menstrualne proizvode. Ono podrazumeva i to da li osoba ima pristup čistoj tekućoj vodi, sanitarnom čvoru, uslovima za održavanje higijene, kao i znanju i podršci koji su neophodni da bi menstruacija bila deo života, a ne dodatni izvor rizika i poniženja”, objašnjava sagovornica. 

Ona dodaje da je stigma važan aspekt ovog problema. 

„Menstruacija se i dalje, u mnogim sredinama, tretira kao nešto o čemu se govori šapatom, kao ‘oni dani’, kao nešto što treba sakriti, umanjiti ili istrpeti u tišini. I ne, ovde ne pričam o zavijanju uložaka u papirne kese prilikom kupovine, što je realnost u Srbiji još uvek, već i o praksama poput menstrualnih šatora u Nepalu, koje žene koštaju života”, navodi Hristina Cvetinčanin Knežević. 

Oporezivanje bez senzibiliteta za ženske potrebe 

Prema podacima „Gender Knowledge Hub”-a iz oktobra 2022. godine, žene su izdvajale oko 8.000 dinara godišnje (oko 135 KM) samo na neophodne higijenske menstrualne proizvode. Usled inflacije, taj trošak je sada znatno veći. U zavisnosti od toga da li su ulošci noćni ili dnevni, kao i od količine uložaka po pakovanju, cena pakovanja uložaka u Srbiji iznosi od 200 do 700 dinara (od oko tri do dvanaest KM), a jedno pakovanje po ciklusu većini žena nije dovoljno. 

Ne postoje precizni podaci o tome koliko se žena suočava sa menstrualnim siromaštvom u Srbiji, navodi Jelena Ivković, specijalna pedagoškinja i saradnica Autonomnog ženskog centra za eTrafiku. 

„Na osnovu zvanične statistike možemo videti da su žene, u gotovo svim uzrasnim kategorijama, u većem riziku od siromaštva, te da nešto više od 30 posto građana navodi da ‘veoma teško’ ili ‘teško’ zadovoljava svoje životne potrebe, odnosno ‘sastavlja kraj s krajem’. Pored toga, trebalo bi uzeti u obzir i rodni jaz u zaradama, koji je prisutan u svim sektorima i poslednjih godina se povećava”, navodi sagovornica. 

Uprkos brojnim pokušajima i različitim inicijativama da porez na dodatu vrednost (PDV) za uloške i druge proizvode više ne iznosi 20 odsto, još uvek se ništa nije promenilo. To je pokazatelj da država polovinu svog stanovništva ne vidi dovoljno ozbiljno, prema rečima Hristine Cvetinčanin Knežević.

„Zakon o PDV-u propisuje opštu stopu od 20 posto, dok se posebna stopa od deset posto, primenjuje samo na tačno određene kategorije dobara i usluga, a menstrualni proizvodi nisu među njima. To znači da se oni ne tretiraju kao roba od posebnog socijalnog značaja, iako je reč o osnovnoj, redovnoj i neizbežnoj potrebi.  Iza ovoga stoji politička poruka — ako je nešto neophodno za zdravlje, higijenu i dostojanstvo miliona žena i devojčica, onda ono ne može biti tretirano kao usputna stavka koju će svaka žena već nekako sama rešiti”, navodi sagovornica. 

Škotska je u avgustu 2022. ušla u istoriju kao prva država na svetu koja je usvojila zakon kojim higijenski ulošci i tamponi postaju besplatni za sve. Na nivou Evropske unije 2022. godine, donet je novi zakon prema kome zemlje članice mogu da izaberu da u potpunosti ukinu porez na dodatu vrednost na ženske sanitarne proizvode, jer se oni smatraju osnovnim potrebama, prenosi BBC. 

Menstruaciju žene nisu odabrale, ali moraju da plaćaju njenu cenu kako bi bile zdrave. Ali, osim menstrualnih proizvoda, postoje i drugi proizvodi, koje koriste i muškarci, a koje žene plaćaju više. Ta pojava naziva se „porez na roze”. 

„Porez na roze podrazumeva praksu viših cena proizvoda i usluga namenjenih ženama u odnosu na ekvivalentne proizvode i usluge namenjene muškarcima. Ovaj disparitet je najprisutniji kada je reč o ličnoj higijeni i nezi tela, pa se, na primer, uvidom u ponudu jednog od popularnih drogerijskih lanaca može uočiti da najpristupačniji brijač za muškarce košta 54 dinara manje nego najjeftiniji brijač za žene, kao i da je muškarcima, koji žele da brinu o koži lica, na raspolaganju nekoliko puta manje opcija nego ženama”, objašnjava Jelena Ivković. 

Sagovornica dodaje da je ova pojava „deo marketinških strategija zasnovanih na stereotipnim rodnim ulogama i nametnutim standardima lepote, što se odražava kako kroz reklame, tako i kroz sam dizajn proizvoda”. 

Adolescentkinje u naročitom riziku 

Neke žene su ekonomski ugroženije od drugih, pa su samim tim i u većem riziku od menstrualnog siromaštva. Među njima su adolescentkinje. 

„Adolescentkinje često nisu u prilici da priušte menstrualne proizvode i potrepštine za umanjenje menstrualnih grčeva i neretko pohađaju škole u kojima su higijenski uslovi u toaletima nezadovoljavajući. Zbog toga često odsustvuju iz škole ili čak trajno napuštaju školovanje”, navodi se u publikaciji Pokreta „Polet”. 

Više fakulteta u Srbiji je pre nekoliko godina obezbedilo besplatne uloške za studentkinje i zaposlene. Jedna od inicijatorki uvođenja ove pogodnosti na Univerzitetu u Nišu bila je Magdalena Kostić, sada studentkinja master studija Komunikologije na Filozofskom fakultetu u Nišu. Kako kaže, pre pokretanja ove inicijative ni sama nije razmišljala o menstrualnom siromaštvu, jer: „Nažalost, od školskih dana bilo je normalno da se ulošci od školske torbe do toaleta kriju od prekih pogleda dečaka”. 

„Videla sam vest da je ‘Ženska inicijativa’, u saradnji sa Filozofskim fakultetom u Novom Sadu, uvela besplatne higijenske uloške. Svi su pričali o tome i ja sam onda zastala i rekla sebi ‘čekaj, čekaj, ovo je zapravo toliko jedna osnovna stvar za svaku ženu, a mi smo je do sada posmatrale kao luksuz, hajde da ne bude više tako ni kod nas’. Onda sam malo dublje zašla u temu i čitala njihova istraživanja koja su bila poražavajuća, kada sam shvatila koliko devojaka ima problem zbog nedostupnosti samih uložaka. Potreslo me je kada sam pročitala da neke devojke koriste krpe umesto uložaka”, navodi Magdalena Kostić. 

Ponosno dodaje da se akcija tada proširila na sve univerzitete u Srbiji. 

„Imali smo sreću da akcija ne stane tu, jer je juna 2024. niški Univerzitet bio jedan od četiri u zemlji, u kome su za fakultete obezbeđeni besplatni higijenski ulošci. Za preko 13.000 studentkinja pristiglo je 910 kutija sa dnevnim i noćnim ulošcima kao i 65 dispanzera (kutija) u kojima će se oni nalaziti. Ova donacija je pristigla nakon uspešno realizovanog prvog dela Libresove kampanje ‘Svi za jednu, jedna za sve’, a u tome im je pomogla Ženska inicijativa”, priseća se Magdalena. 

Nažalost, od tadašnjeg velikog uspeha akcije ostale su, prema rečima Magdalene Kostić, samo prazne kutije. Sagovornica se nada da će studentkinje ili organizacije ponovo oživeti ovu inicijativu. 

„U romskim porodicama menstrualni ciklus postaje borba” 

Budući da su menstrualno siromaštvo i opšte ekonomsko stanje neraskidivo povezani, u naročitom riziku od neadekvatne higijenske brige usled nedostatka sredstava nalaze se žene iz marginalizovanih grupa. 

Menstrualno siromaštvo posebno pogađa Romkinje koje žive na margini društva, navodi Tanja Grgić, aktivistkinja za prava Romkinja i osnivačica Udruženja „Uspešne žene Kostolca”. 

„U mnogim romskim zajednicama menstruacija je i dalje tabu. Prvi ciklus često dolazi bez ikakvog znanja, bez podrške i bez razumevanja. To nije prirodno stanje stvari, već posledica zanemarivanja. Ali problem se tu ne završava. Za mnoge devojčice, menstruacija nije samo biološki proces, nego postaje svakodnevna borba. U porodicama koje nemaju osnovne uslove za život, higijenski proizvodi nisu prioritet, jer jednostavno nema novca. Zbog toga su devojčice primorane da koriste tkanine, ‘krpe’, koje nisu bezbedne, niti higijenske”, objašnjava Tanja Grgić i naglašava da ovakvo stanje nije izbor Romkinja, već nužda. 

Žene koje različite materijale koriste umesto uložaka su automatski pod većim zdravstvenim rizikom, smatra ginekolog Dejan Ninčić. 

„Ukoliko se zamene za uloške ne peru i ne iskuvavaju pravilno, mogu postati izvor infekcija. Važno je da budu čiste i napravljene od materijala koji ne oštećuju kožu i spoljašnje genitalije, jer različiti materijali imaju različita fizička i hemijska svojstva. U tim slučajevima, upotreba pamučnih materijala koji su dobro oprani, redovno menjani i ne koriste se višekratno može biti preporuka za žene koje ne mogu da priušte menstrualne uloške. Ipak, s obzirom na to da su takvi materijali neadekvatni u poređenju sa ulošcima namenjenim menstrualnom krvarenju, posebno kada je reč o moći upijanja, rizik po reproduktivno zdravlje žena u tim situacijama je povećan”, objašnjava doktor Ninčić. 

Bez dovoljnog znanja o reproduktivnom zdravlju, devojčice i žene ostaju uskraćene za osnovne informacije o svom telu. Edukacija o menstruaciji mora početi na vreme, otvoreno i bez stigme, smatra Tanja Grgić.  

„Devojčice imaju pravo da znaju šta se dešava sa njihovim telom i kako da se zaštite”, poručuje sagovornica. 

Rad na edukaciji, od doma do institucija 

Menstrualno siromaštvo treba posmatrati kroz prizmu reproduktivnog zdravlja, a i jedno i drugo je još uvek tabu, smatra ginekolog Dejan Ninčić. 

„Odlazak kod ginekologa za mnoge žene u Srbiji je i dalje svojevrsni tabu, jer podrazumeva intiman pregled i izlaganje tela lekaru, što kod velikog broja pacijentkinja izaziva nelagodu. Takva nelagodnost ima i psihološko objašnjenje – svakom čoveku je neprijatno da se fizički ogoli pred drugom osobom, čak i kada je u pitanju lekar”, objašnjava sagovornik.  

Dodaje da je porodica značajan faktor. 

„Jedan od ključnih problema u našem društvu jeste način na koji su ranije generacije vaspitavane, ali i kako su potom vaspitavale svoju decu. O reproduktivnom zdravlju se malo govorilo, a devojčice često nisu imale priliku da o fiziološkim promenama razgovaraju sa svojim majkama. Zbog nedostatka razgovora u porodici, mlade devojke se danas najčešće informišu putem interneta. Te informacije mogu biti tačne, ali i netačne ili nepotpune, što predstavlja potencijalni izvor ozbiljnih zdravstvenih problema”, smatra doktor Ninčić. 

Osim porodice, koja bi trebalo da upozna svoje mlade članice sa koracima koji vode do reproduktivnog zdravlja, deo odgovornosti pripada i državi. 

„Država bi trebalo da institucionalno prepozna problem i omogući pristup zdravstvenim službama, osobama koje su iz sistema isključene. To podrazumeva edukaciju, uključivanje centara za socijalni rad, kao i formiranje mobilnih zdravstvenih timova koji bi radili na terenu. Nažalost, edukativne aktivnosti su i dalje retke i uglavnom ih organizuju nevladine organizacije, dok su sistemske, državne akcije retke”, smatra doktor Ninčić. 

On podseća da su redovni ginekološki pregledi zapravo minimalno ulaganje, koje ima velike pogodnosti po zdravlje žena, naročito kada je reč o ranom otkrivanju teških bolesti, poput raka grlića materice. Zaključuje da javno zdravstvo mora biti snaga koja će omogućiti da zdravstvena zaštita bude dostupna svima.