“Vi ste večeras lijepo zabavili ove mlade ljude, buduće političare’’, reče voditeljka jedne od tri državne televizije u emisiji čija je tema bila ‘’Formiranje vlasti u BiH, kod koga je ključ!?’’ Ti zabavljači bili su Milorad Dodik, Zlatko Lagumdžija, Mladen Bosić i Dragan Čović.
Došli su uz muziku, praćeni kamerama sa ulaza u zgradu Radio televizije Republike Srpske. Poput ulazaka u neki od čuvenih realnih programa, recimo Velikog brata, iako je ponašanje učesnika bliže Farmi.
Skoro dva sata zabavljali su nas pričama koje smo slušali šesnaest punih godina. Govorili o duhovima i slovima jednog sporazuma koji je prekinuo sukob, a onda postao tema sukoba. Neki nestašni duh ukrao je taj sporazum i sada ne postoji ni jedan primjerak na jezicima kojima govore oni o kojima on govori.
Ko je u pravu, ko sa kim neće? Ko koči, ko je kriv? Ko je kome prihvatljiv? Šta piše u prevodu tog sporazuma? Ko je potpisao taj sporazum? Da li je onaj ko je potpisao i postojao kada je to potpisao? Ko ima koliko kojih? Ko ima pravo da predstavlja te svoje? Ko vodi emisiju, gazda republike ili voditeljka? Mada, koga je to i briga.
Kada nakon godinu dana od izbora ne postoji druga priča izuzev priče o tome ko će, sa kim i kako formirati vlast, onda je najmanji problem ako onaj ‘’čija je televizija’’ govori ima li ili nema vremena da neko nešto kaže u emisiji koju bi trebalo da vodi neka tamo napućenih usana.
Zabavna ekipa zaboravlja da nije tu da bi se zabavljala, da ljudima nije zabavno gledati kako se oni zabavljaju. Dosta im je to što znaju da se ti Izabrani zabavljaju svugdje, pa ih još moraju gledati na televiziji za koju daju svinje da bi je platili. Jer kakva bi to farma bila kada ne bi bilo i svinja. Davaće narod ili će mu oteti i druge životinje, da se one dvonožne ne osjećaju usamljeno i da imaju neke obaveze. Nećemo koristiti riječ ‘’zadatke’’, jer ko njima može da ih zadaje.
Koga je briga za nezaposlenost, životni standard, loše zdravstvo, očajno školstvo. Hajde da mi vidimo hoće li ili neće biti te Bosne i Hercegovine. Koliko će ta, ako je bude, imati entiteta? Ko će da putuje i troši pare kao ministar spoljnih poslova, da li neko iz klana jednih, drugih ili trećih?
Koja je razlika između jednih i drugih crvenih (socijaldemokrata)? Pitasmo se nas nekoliko jedne večeri dok smo uz piće podnosili ovu našu Farmu. Različito se oni crvene, eto to je razlika, bijaše odgovor. A trebali bi i oni drugi, treći i ko zna više koji da se istinski crvene. Da se skrivaju od srama, jer su ove narode vukli u sukobe a nakon toga ih šesnaest godina vozaju u miru. Sramili bi se oni da nisu odavno zaboravili značenje te riječi i da sami ne prave moralne principe. Da ne misle da su građenjem hramova narodnim parama očistili grijehe ?
A onda finale farse. ‘’Mladi’’, ta budućnost, ove nam složene tvorevine postavljaju pitanja. Naravno da počinju sa pozdravima za gazdu Farme. Nastavljaju konstatacijom da su drugi krivi za sve, prozivajući onoga koga gazda ne simpatiše.
Računa se na to da gazda pamti, a to je siguran način napredovanja na Farmi.
Najskuplji zabavni program u istoriji televizije završava se poklonima za učesnike. Gazda odmah pokazuje svoj odnos prema kulturi i ne želeći da razočara milione gledalaca i glasača daje svoj poklon uz konstataciju da mu je puna glava knjiga.
eTrafika.net – Marko Šuka