Oni što o svemu imaju svašta da kažu, iako malo o čemu misle, a još manje ponešto znaju, često i olako tvrde kako danas svako može da bude novinar! Svako, osim njih, valjda, jer im je to, pravdaće se, ispod časti, teško za probavu ili šta već!?
Osuće paljbu po aljkavim i polupismenim izvještačima, nanizaće sve po spisku brkatih i masnih spikerki, odnosno kilavih i feminiziranih voditelja. Zatim će se, sa posebnom strašću, olakšati po vazda pijanim i potkupljivim urednicima. Na kraju će sve da začine nabrajanjem raznih probisvijeta koji predaju novinarstvo po našim fakultetima, ilustrovati pokojim promašenim i mentalno hendikepiranim studentom žurnalistike kojeg, igrom slučaja, poznaju i zar bi nešto na sve to još trebalo dodavati?! Ipak, ako je nekome možda ostalo još zrno sumnje, dežurni dušebrižnici će nas podsjetiti da je javna sfera toliko zagađena da u takvoj medijskoj kanalizaciji niko ne bi mogao neokaljan da pretekne nadirućem šundu, šovinizmu, šizofreniji!
Zalud je takvima objašnjavati da nije svako ko zaluta na konferenciju za štampu i potpiše dva teksta odmah i novinar, da je to još manje onaj ko siluje nacionalne frekvencije dok sriče sa idiota ili gurka mikrofon pod nozdrve značajnih živopisnih persona iz društveno-političkog podzemlja, a ponajmanje ništarije koje avanzuju do uredničkih fotelja vratolomnim čačkanjem po tuđim stražnjicama, doajeni laskanja i laganja. Naravno, istina je da su dugotrajna, sistematska politička silovanja i stalna mešetarenje instant moćnika našli pogodno tle u slabašnim redakcijama, da su mnogi gubili obraz da bi napunili stomak, nedorasli zadatku da se uhvate u koštac sa vremenom stupali u kolo sa žonglerima ljudskih sudbina, pa još uobrazili da su glavni glumci u toj igri,…
Da. Tačno je. Svako može biti novinar. Ali neće! Svako ko je dovoljno pismen i okat, istrajan i odgovoran, hrabar i moralan,… mogao bi da postane novinar. Ništa lakše! Sagleda sav taj (polu)svijet oko sebe, opiše ga taman onakvim kakav jeste, pa podvuče crtu i kaže nam ko smo, kakvi i zašto, s kim smo i protiv koga, gdje smo stigli i kuda idemo, ko nas i kako predvodi,… Pa, eto, kada je već lako, probaj da budeš novinar! Stisni petlju i odvaži se da mijenjaš sudbinu i istoriju, slučaj po slučaj, dan po dan. Što bi rekao Džoni “nije važno odakle si, sve dok znadeš kuda putuješ”! Ali, pazi, nećeš valjda povjerovati kako je ikada neko ušao u svijet novinarstva sa namjerom da pokaže ljudima da je u svađi sa pravopisom, koliko je ograničen talentom i bezgranično sujetan, da bi se razmetao naokolo glupošću i bezobrazlukom. Naprotiv, svi su uvjereni da su baš oni bili suđeni, pozvani, dobrodošli, da im je tu i mjesto. Je li?
eTrafika.net – Đorđe Vuković