Kada je prije šest godina zajedno sa još nekoliko zaljubljenika u prirodu, biciklizam, speleologiju, planinarenje.. učestvovao u osnivanju planinarskog društvo “Vučji zub”, nije ni sanjao da će za kratko vrijeme biti jedini član ovog društva koji će se popeti na vrh Evrope.
Trebinjac Marko Ukropina, prvog maja ove godine krenuo je u pohod na najviši vrh Kavkaza, a već devetog maja bio je na vrhu, Zapadnom Elbrusu čija je nadmorska visina 5 642 metra. Tako je Ukropina iz osmodnevne avanture izašao na krov Evrope, i postigao svoj lični rekord.
“Elbrus kao planina nije posebno tehnički zahtjevan, ali definitivno je potrebna ogromna doza psihičke izdržljivosti. Nisam siguran da li imam taj utisak zbog toga što sam završni uspon radio sam, ili jer možda nisam bio fizički spreman i utreniran kao inače, s obzirom na to da sam se za ovaj pohod pripremao svega 12 dana, nakon što sam došao iz avganisatanske pustinje… Bez obzira šta je u pitanju, mislim da je Elbrus zahtjevan i prelijep na svoj poseban način, kao i čitava Rusija kojom sam lično oduševljen”.
Marko je na put ka najvišem vrhu Evrope išao stepenicu po stepenicu. “Prehodao” je mnoge planine u BiH i regionu, a prije dvije godine postao je prvi Trebinjac koji se popeo na Mon Blan.
“Elbrus je viši pa je samim tim i veći izazov. Međutim, to iskustvo koje nosim sa Alpa pomoglo mi je u tom smislu što sam znao šta da očekujem na tolikoj visini, i što je moj organizam na neki način već bio pripremljen na takve uslove i takav vazduh”.
Kaže da za velika osvajanja nema neke posebne pripreme jer je uvijek u dobroj fizičkoj formi. Kad se to pogodi sa nekim drugim okolnostima i malo novca, eto i nove avanture. Želja mu je da u svom narednom pohodu osvoji Pamir, planinski masiv u Centralnoj Aziji čiji cu vrhovi preko 7 000 metara nadmorske visine.
“Ove godine neću sigurno iću u neki značajniji pohod, malo zbog finansija, malo zbog nekih drugih razloga. Ako se sve poklopi i stvore adekvatni uslovi, možda već iduće godine krenem u osvajanje nekih od najvećih svjetskih planina”.
O planinarenju, uslovima, finansijama…
Markov uspon va vrh Evrope bio je povod da sa njim porazgovaramo o počecima, planinarenju uopšte kao i planinarskom društvu “Vučji zub”…
“Ni sam ne znam kada sam tačno počeo da se bavim planinarenjem. Od kada znam za sebe volim prirodu, često vozim bicikl, volim speleologiju, planinarenje.. stalno treniram tako da za velike pohode kao što je bio Elbrus, nemam neke posebe fizičke pripreme. Prije šest godina kolege i ja odlučili smo da oformimo planinarsko društvo “Vučji zub”, kako bismo mogli u boljim uslovima da sprovodimo sve naše aktivnosti, i da bi ljubav prema prirodi prenijeli na što veći broj naših sugrađana.”
Planinarsko društvo “Vučji zub” postoji isključivo zahvaljujući trudu i radu njegovih članova, priča Marko dodajući da je sve svoje pohode finansirao sam.
“Snalazimo se kako znamo i umijemo. Trenutno se borimo da dobijemo na raspolaganje planinarski dom na Ublima, tako da nisam niti bih htio da tražim bilo kakvu pomoć za svoje vlastite aktivnosti”.
“Vučji zub” od samog svog nastanka, 2007., pa i ranije bavio se usponima na mnogobrojne Hercegovačke i druge vrhove, druge, markiranjem i prosjecanjem staza, ekološkim aktivnostima. Osvrnuvši se na planinski potencijal Bosne i Hercegovine Ukropina, kaže kod nas itekako ima šta da se vidi i obiđe.
“U našoj zemlji ali i u okruženju ima mnogo lijepih planina bez obzira za koji vid planinarenja se odlučite. BiH zaista ima potencijala a naše planine nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Ako bih morao da izdvojim neka to budu Zelengora, Maglić, Volujak..
Misija u Avganistanu
Marko inače radi pri vojsci, a nedavno se vratio sa sedmomjesečne mirovne misije u Avganistanu. Za misiju kaže je veliko iskustvo vrlo rizično, ali da predstavlja neki brži i opasniji način da se nešto i zaradi.
“Imao sam nekoliko motiva za odlazak u Avganistan. Finansije jesu najveći motiv, ali osim toga želio sam steknem neko novo iskustvo i da napredujem u poslu kojim se inače bavim. Imam lijepo iskustvo iz Avganistana, ako bi mi se ukazala prilika vjerovatno bih opet otišao”.
eTrafika.net – Sonja Terzić