Mada se za rad nadzornih odbora u javnim preduzećima izdvajaju milioni maraka, uticaj ovog kontrolnog tela na unapređenje poslovanja je minoran. Elektroprivreda RS rad 12 nadzornih odbora plaća stotine hiljada maraka godišnje. Bez ikakvog stvarnog rezultata. Naši sagovornici konstatuju da su ova tela postala utočišta za partijske kadrove i da je to u ovom sistemu potpuno normalno stanje.
Piše: Milanka Kovačević, direkt-portal.com
Dva zavisna preduzeća u okviru Elektroprivrede RS – RiTE Gacko i HET su prošlu godinu završila sa minusom od preko 26,6 miliona, što uz dugoročne i kratkoročne obaveze preko 123 miliona, situaciju čini gotovo bezizlaznom. Dugovi RiTE Gacko su toliki da pokrivaju gotovo celokupni godišnji prihod. Uprkos tome, ni jedan nadzorni odbor nije upravu pozvao na odgovornost, kao što ni vlasnik većinskog kapitala, dakle država, za takvo stanje nije zahtevala odgovornost članova nadzornih odbora.
Na godišnjem nivou Elektroprivreda RS rad 12 nadzornih odbora sa oko 60 članova plaća između 300 i 500 hiljada maraka. Međutim, uprkos negativnom poslovanju, odgovornih nema, a sagovornici sa kojima smo pričali kažu da je i laicima odavno jasno da su nadzorni odbori tu da ispune formu, a njihova suština je da provode ono što im se naredi iz vrha stranke. Tako su nadzorni odbori potvrda da živimo u državi u kojoj nad stranačkim nema važnijeg interesa.
Struka je u podrumu
Zoran Mićanović, predsednik sindikata i nekadašnji direktor RiTE Ugljevik, kaže da ne postoji ni jedan član NO koji nije postavljen od strane partije.
“To je tako ustrojen sistem da predstavnici većinskog kapitala, dakle države, postave svoje kadrove nakon što razdele mesta među koalicionim partnerima. Članovi nadzornih odbora ne odgovaraju za rezultate poslovanja. Oni su jedino odgovorni svojim partijskim šefovima. Ko to nama može objasniti kako su zavisna preduzeća u minusu 20 miliona, a matično preduzeće u plusu 33 miliona? Kraj će biti kad ERS poklekne, kad više ne bude zdrave supstance”.
Mićanović pominje 2002. godinu i sjajne rezultate poslovanja ERS kada je na njenom čelu bio Pantelija Dakić, a OHR imao upliva i protežirao struku koja je donosila odluke. To se, po njemu, jasno videlo u bilansima stanja preduzeća.
“Struka je odavno u podrumu. Poslušnici prolaze u ovoj priči. Tehnološka i radna disciplina se uče tokom obrazovanja i postoji minimum ispod kojeg ne možete. Rukovođenje je umeće. Mi sad imamo situaciju da su predsednici nadzornih odbora uglavnom pravnici i ekonomisti što je za ovakav profil preduzeća nedopustivo”.
Zoran Mićanović (Foto: BNTV)
Mićanović kaže da niko iz nadzornog odbora nikada nije odgovarao jer oni za svoj sitni interes prihvataju da budu marionete na tom mestu.
“To je sve improvizacija. Ovaj sistem polako umire. ERS je na izdisaju”.
Na pitanje kako je moguće da niko od stuke nije našao za shodno da reaguje na istup direktora ERS Luke Petrovića u kome se hvali rezultatima poslovanja, Mićanović kaže da umesto argumentima, predstavnici uprave odgovaraju arogancijom.
“Praktično tu nemate nikoga ko bi stručno mogao da polemiše o planovima i strategiji razvoja. Odluke ERS su, tvrdim, pogubne po zavisna preduzeća i razvoj ERS uopšte. O strategijama se ne raspravlja, one se donose, nametnute su. U medijima imate malo prostora da iznesete svoje argumente, a i to prođe nezapaženo. Imamo pisane dokumente, iznosimo pojedinosti, ukazujemo, ali to nema nikakav efekat. Između ostalog i što je sistem takav. Uprave, članovi nadzornih i odbora za reviziju, pa do ministra, sve je to u službi provođenja partijskih interesa. Kulturno vas saslušaju i na tome se završi”, objašnjava Mićanović i dodaje da su ljudi su umorni od svega.
Poslovanje ERS pod budnim okom Slavice Injac
Spisak članova nadzornih odbora matičnog holdinga govori sam za sebe. Slavica Injac je predsednica NO ERS. Protiv ove nekadašnje direktorice Agencije za bankarstvo RS je krajem prošle godine počelo suđenje. Optužena je za organizovani kriminal u predmetu “Bobar banke” te da je načinila štetu od 122,5 miliona maraka. Bobar banka je zbog prezaduženosti i nelikvidnosti ugašena krajem 2014. godine, a Injac se tereti da je znala da banka posluje sa velikim kreditnim rizikom i uprkos tome nije ništa preduzela iako je bila dužna. Čak i kad je optužnica bila podignuta, Injac je ostala na mestu savetnice direktora Agencije za bankarstvo, a nakon hapšenja u akciji “Lavina” Milorad Dodik, tada predsednik RS, je rekao da Injac nije kriva što je došlo do poremećaja na tržištu i istakao da ima njegovo poverenje. Imajući na umu uticaj aktuelnog člana predsedništva BiH, može se reći da je to poverenje koje uživa verovatno doprinelo da se Slavica Injac nađe i u fotelji predsednice NO ERS.
Borislav Grubač (Foto: Grad Trebinje)
Na čelu NO RiTE Ugljevik je Borislav Grubač, blizak saradnik direktora ERS Luke Petrovića. Pored toga što je predsednik NO, Grubač je i izvršni direktor u ERS za organizaciono-pravne poslove. Na čelu je i fondacije “Zdravlje” koja je trebala da finansira izgradnju bolnice u Trebinju kao rezultat sinergije Milorada Dodika i Rodoljuba Draškovića, vlasnika kompanije “Swisslion”. Od bolnice u koju je, kako se početkom godine najavljivalo, trebala biti uloženo 50 miliona maraka, za sada nema ništa jer je došlo do udaljavanja pomenutog dvojca.
Grubačev prethodnik je bio Maksim Skoko koji je pored predsednika NO RiTE Ugljevik i član NO RiTE Gacko. Istovremeno, Skoko je i direktor za za tehnička pitanja ERS. U javnosti RS je ipak najpoznatiji kao bivši član Socijalističke partije i dugogodišnji blizak saradnik Petra Đokića, aktuelnog ministra za rudarstvo i energetirku RS. Međutim, pre nekoliko meseci je došlo do udaljavanja, pa je Skoko sada sa pozicija novoosnovane Socijalističke partije Srpske (SPS) u javnosti uglavnom prepoznatljiv po zahtevima da se sa mesta ministra smeni lider stranke kojoj je do juče pripadao.
Kadrovska provalija
Ekonomista Dragan Drašković smatra da je primer da su neki od članova nadzornih odbora istovremeno i u upravljačkim strukturama matičnog preduzeća klasičan sukob interesa. No, dodaje da je to ovde postala uobičajena praksa. Naglašava da su pomenuti odbori jedna “homogena masa koja ništa ne znači”
“Nije to slučaj samo u velikim preduzećima. I lokalna, mala preduzeća rade na istom principu. Članovi nadzornih odbora se ništa ne pitaju, jer se sve koordinira iz vrha stranke. Njihovo je da aminuju ono što im se kaže za mali, sitni interes. Tu neće doći čovek koji ima svoj stav. To je i odgovor na pitanje zašto propada javni sektor”, ističe Drašković.
Dragan Drašković
Kaže da se i vlasnik privatnog preduzeća kada angažuje lice od struke povinuje njegovim preporukama sa ciljem da ostvari veći uspeh, a da smo mi postali predmet podsmeha u regionu i primer kako su nepismeni i bahati ljudi zaposeli najvrednija javna preduzeća- od Elektroprivrede, preko Puteva, Šuma, pa do Železnica.
“Sve je ovo lakrdija. Dotakli smo dno. Ali zato i padamo. Nakon toliko godina rada termoelektrane logično bi bilo da smo mogli da izgradimo još dve i to bez kredita, a ne da jurimo neke Kineze”.
Drašković kaže da se za plate izdvaja preko 50% realnog prihoda preduzeća, a da je ekonomski prihvatljivo do 18% i da ta razlika najbolje pokazuje u kakvom smo problemu.
“Kada je stigla korona videli smo koliko rupa u stvari ima ERS i koliko je finansijski nemoćna. Nije mogla ni da isplati otpremnine za nekoliko stotina radnika elektrodistributivnih preduzeća i to je stopirano. Iako je uprava rekla da ima hiljadu i po radnika viška, revizija je utvrdila da je ta cifra daleko veća i da iznosi 4,2 hiljade.
Sve u svemu, imamo jednu kadrovsku provaliju.”
Drašković ocenjuje da su u nadzornim odborima ljudi bez imena i prezimena, bez mišljenja i stava. “Neki od njih naprave predstavu za javnost, ali daju saglasnost na odluke koje su donesene u vrhu stranke. Brojke sve govore”.
Mada smo pokušali da dođemo do nekih od članova ili predsednika nadzornih odbora, nismo uspeli, a na javljanje ili odgovore na postavljena pitanja još čekamo.
Možda je najilustrativniji odgovor predsednika NO jednog zavisnog preduzeća koji nam je svojevremeno, komentarišući situaciju sa postavljanjem izvršnog direktora rekao: “Vi verovatno znate kako se postavljaju uprave. Nalozi idu politički i tako se onda imenuju. Ako to ne odradite onda će smeniti postojeći nadzorni odbor i naći ko će to završiti. To tako funkcioniše dosta dugo. Barem u Elektroprivredi”.