I danas se protestovalo, bez obzira na kišu. Međutim sva ta buka, i sva ta panika i prašina koja se digla zbog tog parka mi je jako čudna.
Stvarno zvuči kao neki paradoks. Sa jedne strane imamo grad i postojeću garnituru vlasti koji su pristali na tu izgradnju, sa druge strane imamo opoziciju koja kao da je jedva dočekala da se pridruži protestima, pa su pojedini bili čak i najglasniji u uzvikivanju „Lopovi, lopovi“ zanemarujući činjenicu da su i oni u gradskoj skupštini izglasali izgradnju te zgrade. Ali idu izbori pa se mora nekako boriti za glasove. Ne budimo djeca, svjesni smo da svako dobija dio tog kolača. Nesporna je činjenica da će Banja Luka ostati bez jednog predivnog „zelenog bisera“, ali zapitajmo se, da li nam je taj park sada najveći životni problem?! Ako samo premotamo film, pa shvatimo da smo i dalje zadnji po privrednom napretku u regionu, da mladi ljudi nemaju posla, a i oni koji ga imaju, rade na crno. Da penzioneri zive na ivici egzistencije, da su plate prosvetnih radnika, doktora i ostalih na mizernom nivou. Da su cijene goriva prevelike, a putevi očajni itd.
Nego da se ja vratim na park. Prisustvovao sam protestu juče, i mogu reći da jesam ponosan na moju Banja Luku. Okupilo se i mlado i staro, sve zaštitnici životne okoline sa flašama piva u ruci, koju kasnije ostaviše iza sebe na istoj onoj zelenoj površini koju su došli da brane. Neka nema veze pokupiće neko drugi. Takođe taj protest me pomalo odveo u neku nerealnost. Znate ono kad gledamo šta se dešava po Evropi, kako tamo neko protestvuje u Njemačkoj što će se neko drvo posjeći. Ono kad se zapitamo, „Blago njima kad se oni brinu zbog jednog drveta, a šta ću ja?! Evo dva računa za struju, a rata kredita još nije plaćena“. Stvarno sam za trenutak pomislio da smo i mi sada „ugledni evropljani“ i to bez obzira na gomilu smeća koja je ostala iza nas nakon protesta. Nema veze, bager će to da razgrne kad bude i livadu krčio.
Zapitajmo se još jednom, zamislite kako bi samo bilo kad bi se makar pola Banjalučana koji su bili u „Picinom parku, skupilo na protestima zbog cijena goriva, bespravne gradnje, korupcije, životnog standarda, nepotizma na fakultetima i mnogih drugih stvari koje istinski muče ovaj narod. Pa gdje bi nam kraj bio?! Ali ne, nama kao da to ne smeta. I tako će ovo i dalje da bude top tema svih portala „Uništiše nam park lopovi, lopovi“. Sve do onog dana kada i najglasniji prestanu sa tim uzvikivanjem, dok se i najuporniji ne vrate svojim problemima, i na kraju svega zgrada će nići na tom mjestu, a naša djeca neće ni znati da je tu nekada moj pas Žućo trčao za frizbjem. Opet će ostati oni isti problemi, kako preživjeti sutra, kako djecu prehraniti?!
Da nije sve tako crno, na kraju ovog mračnog tunela u kojem živimo ipak se vidi trunka svjetlosti. Banja Luka je juče pokazala da zaista može da se ujedini oko jednog cilja. Da zaista možemo da se skupimo i u glas kažemo dosta! Ko zna, možda je upravo „Picin park“ kap koja je prelila čašu u našim životima? Možda ćemo se sutra okupljati i opet protestvovati zbog drugih stvari, koje se tiču nas, i naše egzistencije. Prvi korak je uvijek najteži, naš prvi korak je bio očuvanje „Picinog parka.“ Ko zna možda i uspijemo…
eTrafika.net – David Jojić