Vanja, Ogi, Sonja, Milovan, Tanja, Vedrana, Danijel i još nekolicina njihovih mladih prijatelja nisu postali novinari poput nekih svojih vršnjaka i mnogih starijih mladića i djevojaka koji rade po redakcijama raznih štampanih i elektronskih medija!
Svi oni imaju diplome da su kvalifikovani za ovaj poziv, svi su sposobni da razlikuju vijesti od komentara, činjenice od tračeva, javni interes i opšte dobro od lične alavosti i masovne laži, svi znaju da je kratak i stresan novinarski vijek, kolike izazove nosi i kakve žrtve traži, svi su posljednjih godinu dana napisali bar tuce izvještaja i reportaža, provjeravali izvore, jurcali po terenu, fotografisali aktere raznih događaja, dočekivali zoru pred računarom, svađali se oko naslova, tema, rubrika…
I sa skromnijim stažom mnogi klinci umisle da su novinarčine, počnu da se predstavljaju kao urednici, potpisuju kao kolumnisti i analitičari, da dijele lekcije znanim i neznanim, nosevima paraju nebo, glumataju boeme i prometeje… Danas takvi prolaze. Ovo je njihovo vrijeme. Vrijeme ambicioznih, samouvjerenih, agresivnih, snalažljivih, lukavih, prodornih, otresitih, drskih, bezobzirnih. Kičma i obraz, strast i ideali nisu više potrebni.
Vanja, Ogi i njihovi prijatelji iz eTrafike ne uklapaju se u takav koncept. Imaju višak snova. Smeta im kućno vaspitanje. Sramota ih je da vuku za rukav, moljakaju, cvile. Ne usuđuju se da podvale, zakuvaju, opauče. Oni kad pišu i o najvećim lopovima paze da ih ne uvrijede. Oni i barabe persiraju. Takvi su. Vjeruju i sumnjaju u sebe.
Za godinu dana nisu zaradili ni prebijenu marku, a opet im ne pada na pamet da prodaju bilo šta! Često klonu duhom i zapitaju se do kada će moći ovako, a istovremeno isijavaju sa toliko entuzijazma, ljubavi i odgovornosti da bi trebali da im zavide sve katedre za žurnalistiku i sva novinarska udruženja zajedno. Ne govore ni mnogo ni glasno, ali ono što kažu lako je čuti i čista je istina. Oni ne proslavljaju rođendane u elitnim lokalima, ne serviraju šampanjce i pečenja, ali ono što nude je veoma prijatno i od srca. Na njihovom slavlju nije bilo sponzora i mecena, ali su prikupljali novčanu pomoć ugroženijima od sebe.
Ko bilo šta zna o novinarstvu i životu uopšte, ne treba ga podsjećati da su ovi klinci na pravom putu i da eTrafiku ne treba podržati samo zbog njih, već zbog svih nas. Neka se zna, ako i oni zalutaju i postanu kao toliki drugi novinari, krivica će biti samo naša. Nesreća zajednička.
eTrafika.net – Đorđe Vuković