Malilini
Mora biti da sam pošašavio – načisto.
Zar ne vidiš da si lepa, Malilini, da si lepa kao ptica od šarenog perja.
Nemam dukat da te kupim. Nemam braću da te otmem. Nemam majku da te uvračamo.
Da odem u vojsku dve-tri godine, rano mi je za vojsku, a i šta cu bez tebe.
Da idem po vašarima, Da sviram po birtijama, da kupujem perje, da se kockam, pa da zaradim,
– udaćes se za nekog dok se vratim, nesrećo.
Beži mi sa mojih očiju. Mora biti da sam pošašavio – načisto.
Nisi ti ni lepa, Malilini. nisi ti ni kao ptica od šarenog perja.
Ima takvih u ciganskom rodu i jos lepših – barem hiljadu.
Da te kupim za dukat, da ga odmah potrošiš. Šta će meni braća, pa da se u tebe zaljube.
Da je živa moja mati, ti bi u nju pogledala urokljivim očima, i mater bi moju pretvorila u vrbu.
A možda i ne bi, Malilini. Eto šta ja govorim. Teško meni: lud sam!
Zar ne vidiš da si lepa, Malilini, da si lepa kao ptica od šarenog perja – priznajem!
Nemoj da me kljuješ u to moje grlo sa tim lepim očima.
Ne mogu da dišem od tebe. U nosu mi duša, nesrećo.
Ja žvaćem tvoju kosu. Ti žvaćes moju krv. Ja žvaćem tvoje ruke. Ti žvaćes moje srce.
Ja žvacem tvoju crvenu maramu. Ti žvaces moj nikakvi život. I moju nikakvu sudbinu.
Tako si me dovela u nešto glupavo pa govorim, a ne znam šta govorim.
Pa osećam, a ne znam šta osećam. Pa ja plačem i ne plačem ujedno.
Sad moram da idem da probam da nađem neki drugi život i drukčiju sudbinu. Idem u vojnike. baš me briga za tebe. Idem odmah sutra da budem oficir.
Baš je meni život lep. Otkud da je nikakav.
Nakriviću kapu preko uveta. Četa mirno! Četa napred marš!
Eto vidiš šta govorim. sve – koješta. Šalim se. Oprosti.
Mora biti da sam pošašavio – načisto.
Mika Antic