“Moram da priznam da sam iznenađena velikom gledanošću koju je film ‘Ajvar’ ostvario u bioskopima. Jer sam scenario ima odsustvo događaja i više je baziran na odnosu dvoje ljudi koji se razilaze. Znači dosta neuobičajeno pa još u žanru melodrame. To je film o onom između i onome što je ispod i iznad onoga što izgovaramo. Takođe, to je film o skrivenim svetovima unutar nas koje često potiskujemo i ne želimo da pričamo o njima niti da ih raščišćavamo jer se plašimo ishoda. U ovom slučaju je rastanak i strah od samoće koji je naročito izražen kada su ljudi izmešteni iz svoje sredine. Odnosno kada su stranci u zemlji u kojoj žive.“
Piše: Vedran Grahovac, foto: Miloš Nadaždin, Nebojša Babić
Ovako razgovor za eTrafiku započinje Nataša Ninković, glumica rođena u Trebinju koja već godinama živi i radi u Beogradu. Već dugi niz godina u kontinuitetu je prisutna na filmu, ali i u serijama. Pored toga glumi i u pozorištu gdje je odigrala veliki broj uloga. Uprkos činjenici da puno snima, vrlo pažljivo i precizno bira uloge i projekte. Završila je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu gdje su joj neki od kolega sa klase bili Sergej Trifunović, Nebojša Glogovac i Vojin Ćetković. U svojoj karijeri sarađivala je sa najvećim rediteljskim imenima regionalne filmske scene poput Dušana Kovačevića, Zdravka Šotre i Srdana Golubovića. Svojim talentom, radom i širokom lepezom uloga postavila je sebe u sam vrh ne samo glumačke scene Srbije nego i regiona. Uloga Vide u filmu „Ajvar“ iz 2019. godine po mnogima jedna joj je od najboljih i najzrelijih u karijeri. Upravo za tu ulogu dobila je nagrade „Carica Teodora“ i „Zlatna mimoza“ za najbolju žensku ulogu.
Lik Vide koji tumačite u filmu „Ajvar“ pisan je namjenski za vas. Da li je to bila olakšavajuća ili otežavajuća okolnost?
Ana je to pisala za nas, ali ne mogu reći da je sa likom Vide postojala ljubav na prvi pogled. Dosta dugo sam se spremala za tu ulogu pošto je ona totalno različita od mene. Znam samo da sam prvi dan snimanja znala kako ta žena diše, čega se plaši, kako reaguje na problem i koji su joj mehanizmi odbrane. Potpuno sam ušla u taj karakter i sa minimalnim sredstvima gradila njen lik.
Jednom prilikom rekli ste da ste „Ajvar“ snimali srcem vjerujući da snimate intiman i mali film ne znajući kako će ga publika prihvatiti. Koliko je danas teško raditi srcem, ne praviti kompromise i ne podilaziti očekivanjima publike?
Davno sam raščistila sa sobom da ne želim da podilazim ničijem ukusu. Dok radim na nekoj ulozi ja je detaljno analiziram, izaberem sredstva sa rediteljem i ne razmišljam o spoljnom učinku. Vodim se isključivo mojim osećajem i težim istini. Ne kažem da me nekad neke okolnosti neće naterati da napravim kompromis u izboru projekta, ali se trudim da to ne činim. Jer u suprotnom retko šta može kompenzovati to osećanje ili neku vrstu stida koju bih imala zbog činjenice da radim nešto što ne bih trebala.
Glumite u nekim od najgledanijih serija trenutno. Kako gledate na današnju serijsku produkciju u Srbiji za koju mnogi kažu da je jedna od najboljih u posljednjih nekoliko godina?
Dosta se radilo, ali i svašta snimalo! Mislim da će se posle ove korone malo raščistiti teren i da će ostati najbolje. Sa jedne strane treba da budemo srećni jer je dosta ljudi zaposleno, ali sa druge strane ne smemo da zaboravimo na kvalitet koji se često u hiperprodukciji gubi. Ali drago mi je da su neki ljudi dobili šanse.
Nedavno ste sarađivali sa Nikolom Kojom u njegovom rediteljskom prvijencu filmu „Stado“. Kakva su vaša iskustva sa snimanja tog filma i kako je bilo raditi sa Nikolom kao rediteljem?
Upravo sada čitam jedan scenario gde ćemo glumiti muža i ženu, u pitanju je epoha i baš se radujem ponovnom susretu sa njim. On je divan čovek, jako tanan i dobar glumac. Uživali smo u „Stadu“ iako su bile specifične okolnosti.
Otuđenost muškarca i žene i nedostatak komunikacije među njima jedna je od tema kojom se bavi „Ajvar“. Koliko je otuđenost danas problem ne samo u muško-ženskim odnosima nego i među ljudima generalno?
Individualizam, zatim društvene mreže dosta idu u prilog sveprisutnoj alijenaciji društva. Mislim da je korona u tom smislu bila dobra jer nas je vratila u domove i naterala da se bolje pogledamo i oslušnemo. Podsetila nas je na empatiju prema drugom čoveku i osvestila značaj prirode. Svako od nas je imao dovoljno vremena da se osvrne unazad oko sebe i na budućnost. Mislim da ćemo biti mnogo pažljiviji od sada, odnosno, da ćemo stati sa megalomanijom tipa: ja, ja i opet ja, odnosno, meni i još, još. Ova situacija doprinela je tome da shvatimo koliko nam u stvari malo treba i bez čega sve možemo da funkcionišemo.
Pored filmova i serija već godinama igrate i u pozorištu. Koja je po vama ključna razlika između igranja u pozorištu i igranja na filmu i seriji i ima li je uopšte?
Samo izbor sredstava. Pozorište traži mnogo veći prostor, zamah i energiju.
S obzirom na samoizolaciju i vrijeme virusa korona kako jedna glumica podnosi odvojenost od glume i dasaka koje život znače?
Gluma mi uopše ne nedostaje. Imala sam dosta vremena u večernjim satima da čitam, gledam i razmišljam o tome gde se vidim u sledećem periodu. Proletelo mi je vreme. A preko dana sam klasična domaćica. Kuvanje, pranje, peglanje…
Pročitajte i: