– Stani! Ovo ovdje je carstvo mrtvih! – piše na tabli koja dočekuje posjetioce katakombi u Parizu, ogromne kosturnice u kojoj se čuvaju posmrtni ostaci miliona ljudi.
Tokom ljeta, turisti čekaju i po četiri sata da bi sišli niz 130 stepenika i prošetali se duž 1,7 kilometara podzemnih galerija muzeja, smještenog više od 20 metara ispod zemlje, na većoj dubini od metroa.
Na ulazu u katakombe, na trgu Danfer-Rošro, na jugu Pariza, stoji upozorenje na tri jezika: „Posjeta kosturnici može da ostavi jak utisak na osjetljive osobe i djecu”.
Treba reći da trasa duga 800 metara predstavlja šetnju između zidova sačinjenih od ljudskih kostiju i lobanja koje mahom potiču sa pariskih grobalja iz 18. vijeka.
– Govorilo se da se vino pretvara u sirće, a mlijeko zgrušava – kaže konzervatorka Silvi Roben.
Medicinska znanja su bila još rudimentarna, ali su vlasti shvatile da raspadanje leševa nije dobro za javno zdravlje, te su odlučile da ih presele u 800 hektara napuštenog podzemnog kamenoloma.
Vjeruje se da je u katakombama sahranjeno šest miliona ljudi, ali taj broj nije nikada zvanično potvrđen, precizira Robenova, dodajući da timovi istraživača pokušavaju da dođu do vjerodostojne procjene.
Godine 1810. imenovana je posebna gradska služba koja je podigla dekorativne zidove, sačinjene od potkoljeničnih kostiju i lobanja, iza kojih su nabacane sve ostale kosti.
Galerije su „uljepšane” raznim slikama sa poučnim citatima i porukama: „Razmislite ujutru da možda nećete dočekati veče, a uveče da možda nećete dočekati jutro.”
– Sve te kosti poslagane na dekorativan način govore nam vrlo filozofski da smo jednaki pred smrću – kaže direktorka muzeja Valeri Gijom.
– Izraz „katakombe”, pozajmljen od rimskih katakombi, izaziva konfuziju jer se odnosi na svih 800 hektara kamenoloma koji, suprotno uvriježenom mišljenju, nisu jedno veliko groblje – objašnjava Silvi Roben. Ona navodi da je ovaj podzemni lavirint nekada omogućavao ulazak i izlazak iz grada bez plaćanja nameta i da su ga često koristili šverceri i razni lopovi da bi umakli policiji. Da ne bi bili uznemiravani, ovi „lupeži” su smišljali svakojake grozne priče o otmicama, đavolu koji vreba hodnicima i neopisivim čudovištima…
dnevno.rs