S trideset
Samo se smiri, prepusti daj da uzme te spleen imaš pos'o, obitelj, budi pristojan, fin gledaj druge, što znaš viš’ kako oni su sve to što trebaš bit’ ti na njih sad ugledaj se pusti sve godine idu, što kažu tempi passati kol'ko ti treba sine da to više shvatiš zar nije vrijeme ti sad da budeš odgovoran i možda središ se malo, budeš ozbiljan samo se smiri, prepusti vidiš ljubav je takva nakon svih godina prestane bit’ tol'ko slatka ne znači da nema žar al’ malo popusti te ispliva i druga strana ali navikneš se ljudi dođu, odu, prijateljstva se prazne malo tko bit će uz tebe ostat na duže staze budi svakome drug al’ čuvaj za sebe dio do sad si valjda to sam sve već naučio
jer s trideset već bi nešto trebao znati da se glavom kroz zid nikada ne isplati al’ mene ne pušta još ne pušta još s trideset već bi trebao… al’ ne još!
Nemoj me mrzit Ja sam zadnji utopist Usred oluje Svoje gore zadnji list U zraku, ja balansiram na žici Za mene nema mjesta u vašoj slici A žudim sebi uzeti za pravo Progovorit i odlučit svojom glavom Isuviše inatna i radim što mi paše Živim svoje snove, a ne vaše. “Budi više ko drugi”, ja čujem glas u glavi Ništa tom glasu ne valja, što god da napravim Moj vlak života puni svoju kompoziciju a vi ste za me imali plemenitiju misiju “Sebična si, srami se”, glas se javi “znaš što se očekuje, time se pozabavi” al’ što kad ne vidim drukčije, a imam jedne oči S trideset mi više nema pomoći
jer s trideset već bi nešto trebao znati da se glavom kroz zid nikada ne isplati al’ mene ne pušta još ne pušta još s trideset već bi trebao… al’ ne još!
samo se smiri, prepusti svima to dođe tak’ teško mjesec je dug pa štedi i sačuvaj nešto prestani mislit’ da znaš prihvati stvari da jesu vidjet ćeš s vremenom ipak za prave prijatelji tko su pusti sve svoje inate nisi ko’ dijete imaš sad svoju djecu, na to da podsjete i više nisi ti sve oko čeg’ vrti se svijet je drukčiji, za njih bi dao baš sve..
Samo se smiri, prepusti, svima bude nam teško Nije puno, al’ s’ 30 smo stvorili nešto Možda niste vi gordi, al’ ja se ponosim sobom I sve bi dala za riječi “mi se ponosimo tobom” Ali želje su tlapnja, paučina u zraku Neću predat se nemani što čuči u mraku Sašili ste odijelo za neko drugo tijelo Moje je golo i kao zastava bijelo
jer s trideset već bi nešto trebao znati da se glavom kroz zid nikada ne isplati al’ mene ne pušta još ne pušta još s trideset već bi trebao… al’ ne još!