“Kada snimate ovakav film imate veliku odgovornost jer se radi o delu istorije kojem smo sasvim nedavno bili svedoci. Bilo nam je važno da ne povredimo sećanje na žrtve. Ne možete da ispričate sve, ali smo gledali da to bude jedna zaokružena celina”, rekao je srpski glumac Miloš Biković o filmu “Balkanska međa”, koji pretenduje da bude najgledanije filmsko ostvarenje godine u Rusiji i regionu zemalja bivše Jugoslavije.
Piše: Slobodan Manojlović
Radnja ovog filmskog spektakla rusko-srpske koprodukcije zasnovana je na smjeloj akciji ruskih vojnika koji su krenuli iz Republike Srpske (Ugljevik), gdje je bio stacioniran jedan njihov odred, prešli 600 kilometara desantnim maršom i zauzeli aerodrom u Prištini. Mnogo bliže aerodromu su bile NATO trupe (u Makedoniji), ali ruska nepokolebljivost je dala rezultate. U filmu čiji su junaci fiktivni prije dolaska regularnih ruskih trupa na aerodromu se vodi sukob između šest biših pripadnika ruske vojske potpomognuta sa dva srpska policajca protiv znatno mnogobrojnijih Albanaca. Biković tumači lik srpskog policajca Vuka, koji nakon porodične tragedije preispituje svoj odnos sa kolegom Albancem, teroristima koji su mu zlo nanijeli na veliki srpski praznik i usput pokušava da spasi svoju dušu.
Biković smatra da su ostvarenja zasnovana na istorijskim događajima važna da bi se ljudi zainteresovali o onome što je nekada bilo.
“Veoma su bitna, ovo je film koji treba da pokrene temu. Onda će neko ko je zainteresovan da posegne za nekim verodostojnim istorijskim izvorima ako želi da spozna taj trenutak. Bioskop nije mesto gde se istorija uči, to se radi u biblioteci. Ja ne bi nazvao ovaj film fikcijom jer on ima istinite elemente koji su ukombinovani u dva sata i 15 minuta, koliko on traje. Ne možete da pokažete bombardovanje Srbije koje je trajalo 78 dana, ali možete da pokažete u jednom kadru šest eksplozija u Beogradu. Nikada ih nije bilo toliko odjednom, ali vi prikazujete 78 dana kondenzovano u jedan kadar”, kazao je Biković.
Koliko će tema zauzimanja aerodroma “Slatina” da privuče pažnju ljudi sa ruskog govornog područja, koje možda i nije upoznato sa ovim događajem iz 1999. godine?
Oni možda jesu upoznati sa time šta se tamo desilo u nekim perifernim delovima mozga, ali doživljaj jednostavno ne mogu imati. Mogu ga dobiti tek kada se preradi kroz film. Emotivni doživljaj, to je najveća prednost ovog filma. Prošlog vikenda je bio najgledaniji u Rusiji.
Na regionalnoj sceni sve je više akcionih filmova, a sve manje komedija. Zašto je to tako?
Nisam siguran da je to slučaj. Tokom posljednjih deset godina imali smo filmove poput “Montevideo Bog te video”, “Šešir profesora Koste Vujića” koji su bliski nekom žanru komedije. Bili su tu “Poslednji samuraj” i “Kralj Petar prvi” kao drame, te “Mali Budo” i “Taksi bluz” koji su veoma uspešne komedije. Mislim da dugo nismo imali akcione filmove i da je to sada jedna promena. Malo više se snima, kinematografija je zaživela. Smatram da je to jako dobro za kulturu.
U narednom periodu treba da se snima serija “Južni vetar”, kakva su očekivanja?
Za sada nemam nikakvih očekivanja, sa početkom aprila počinje snimanje pa ćemo videti. Projekat svakako obećava.
Lik koji glumite u ovom ostvarenju (mladi kriminalac Maraš) podsjeća na neke stvarne ličnosti iz devedesetih godina. Koliko se situacija promijenila u odnosu na ta vremena?
Nisam siguran da su se promenila, taj duh je ostao. Možda je malo uveden taj neki red u smislu da nema toliko divljanja na ulicama kao ranije. Sam kriminal je samo malo više organizovan. Time ne mislim samo na naše prostore, nego na na celi svet.
Izgradili ste veliko ime u Rusiji. Zašto ste otišli tamo, a ne recimo put Amerike i Holivuda?
U Rusiji su mi vrata bila otvorena. Dobio sam poziv, bio sam im potreban. I to je bio poziv ni manje ni više nego od Nikite Mihalkova koji je dobitnik Oskara. Što se tiče Holivuda, nije da ja to odbijam nego se jednostavno nije složila situacija da se ode tamo. Kod njih postoji jedan stereotip kako se mi percipiramo i kako nas vide. Taj stereotip meni nije dao dovoljno prostora da se umetnički izrazim, dok u Rusiji igram glavne uloge. U Americi uglavnom možemo da glumimo neke manje uloge. Radi se o teroristima, negativcima i sličnom.
Kakav je rad sa Nikitom Mihalkovim?
To ne može da stane u jedan odgovor. On je jedan veliki čovek, veoma inteligentan, ispred svog vremena. Može se reći da je vanvremenskog kalibra.
Na čemu ćete raditi u narednom periodu?
Tu je serija “Južni vetar” koja je nastavak filma i jedna romantična komedija u srpsko-ruskoj koprodukciji.
“Senke nad Balkanom” su oduševile publiku u regionu, šta vi mislite o njoj i o tome što su scenario pisali neki od najpoznatijih srpskih pisaca (Vladimir Kecmanović i Dejan Stojiljković)?
Dragan Bjelogrlić (glavna uloga i režiser u “Senkama”) je jedan simbol za kvalitet kod nas što se tiče inovacija. Ja od njega mnogo učim, mnogo ga volim. Sve što on radi je kvalitetno i hrabro.
Generacija mladih glumaca, u kojoj su uz vas Petar Strugar i Andrija Kuzmanović, je veliku popularnost stekla filmom “Montevideo Bog te video” koji je režirao Bjelogrlić. Da li se on može nazvati vašim ocem na filmu?
Možda će ovo grubo zvučati, ali bez Dragana ko zna kako bi naši životi i karijere izgledali. Definitivno smo mu zahvalni jer je uveo jednu novu generaciju na veliko platno. Prema njemu osećam veliko poštovanje.