„Ovo je Bobi Jewell, majka Richarda Jewella. Divljim okretom sudbine Richard Jewell je krivo i lažno optužen za ubistvo i haos. Oni koji su optužili njenog sina su dve najjače sile na svetu. Vlada Amerike i mediji. Poslednje četiri sedmice ove sile su se udružile da od njenog života naprave pakao.“(citat iz filma)
Piše: Vedran Grahovac
Uprkos činjenici da ima osamdeset godina Clint Eastwood i dalje glumi i režira filmove. Jedan je od retkih glumaca u Holivudu za koga se može reći da je podjednako dobar ispred ali i iza kamere. Pored velikog broja maestralnih uloga od kojih su neke postale kultne, režirao je i nekolicinu filmova koji su uzimali značajne nagrade, postajali prihvaćeni od publike i kritike i ušli na mnoge svetske liste najboljih filmova u raznim kategorijama. „Richard Jewell“ Clintov je najnoviji film iz 2019. godine baziran na stvarnim događajima koji su privukli veliku pažnju američke javnosti.
Radnja filma smeštena je u Atlantu 1996. godine za vreme Olimpijskih igara u Americi. Već na početku upoznajemo Richarda Jewella, glavnog protagonistu ovog filma. On je radnik obezbeđenja, živi sa majkom i skoro da nema društveni život. Njegova životna želja je da postane policajac i bude deo sistema koji uspostavlja zakon i red. Nakon što uočava sumnjivu torbu na jednom koncertu u kojoj je bio eksploziv, gde je poginulo dvoje ljudi i povređeno njih sto, Richard preko noći postaje heroj nacije i dobija ogromnu pažnju javnosti. Ta pažnja je trajala puna tri dana. Naime, u jednim novinama izlazi tekst kako je upravo on glavni osumnjičeni za tragediju na koncertu nakon čega mu se život pretvara u pakao. Richarda danonoćno počinju opsedati novinari dok on postaje glavni osumnjičeni i predmet istrage koju će FBI voditi 88 dana.
Koristići jedan segment života Richarda Jewella, Eastwood se bavi malim i običnim čovekom. To su oni ljudi, često marginalci, koji svojom profesijom bez obzira na njenu važnost žele doprineti sistemu i društvu u kojem žive. Sanjajući da postane policajac koji će biti čuvar građana Richard vredno obavlja svoje dužnosti čekajući svojih pet minuta slave. Upravo tih pet minuta slave koji su trajali samo tri dana Eastwood koristi kao centralni motiv svog novog filma. Zapravo, Richard postaje puka vest, ekskluziva i „vrući“ materijal koga su novinari željni.
Kroz njegov život „Richard Jewell“ govori i o novinarima kao i profesiji koja neretko zna biti sve samo ne časna i poštena. Eastwood nam nudi sliku novinara „lovaca“ koji bez ikakvih skrupula, moralne i profesionalne odgovornosti eksploatišu ljudske živote koristeći ih zarad veće čitanosti. Postajući likovi sa naslovnih strana, žrtve novinara neretko prolaze put od heroja do karikatura i pogrdnih maskota. Na neki način oni postaju „javno dobro“ gubeći privatnost i život kakav su imali pre toga. Upravo to desiće se i Richardu Jewelu.
Nakon jednog teksta zasnovanog na izvorima do kojih novinarka Kathy Scruggs dolazi na krajnje profesionalno i moralno upitan način, Richardov život se pretvara u pakao i noćnu moru iz koje je vrlo teško izaći. Od glavnog glumca i klasičnog pozitivca on postaje negativac u filmu koji gleda cela država, a čiji su „reditelji“ mediji i agenti FBI. Zapravo, ti „reditelji“ su ogledalo često nepravednog i represivnog državnog aparata koji „proždire“ sve što mu se nađe na putu, a naročito kada to njemu odgovara.
U tom smislu, priča je ovo o čoveku koji je žrtva medija i FBI agenata koji ga po svaku cenu žele optužiti. Zapravo, prikaz je ovo začaranog kruga manifestovanog kroz odnos pojedinac-sistem u kojem se često ne igra po pravilama. Odnosno, pravila određuju oni veliki, u ovom slučaju FBI i mediji. S tim u vezi, „Richard Jewella“ možemo posmatrati i kao sliku društva koje na neki način kreiraju mediji svojim vestima oblikujući javno mnjenje. Ono mnjenje željno senzacija i spektakla koje je nalik areni gladijatora. Da se to društvo ne menja već godinama i da je takvo i danas videćemo baš kroz ovaj film.
U ulozi Richarda Jewella odlično se snašao Paul Walter Hauser. Iako dobar i neretko neiskvaren, kao dete Jewell je imao određene sitne propuste u prošlosti sa kojima nas Eastwood delimično upoznaje što je zapravo i izazvalo sumnju kod FBI da se baš on uklapa u profil osumnjičenog. Taj njegov profil Eastwood ne analizira previše iako nam daje određene naznake koje upućuju na njegovu strukturu ličnosti. Pored Waltera Hausera, odličan posao odradio je Sam Rockwell u ulozi Richardovog advokata. Takođe, treba pomenuti i najbolju epizodnu ulogu, a to je Olivia Wilde kao Kathy, beskrupulozna novinarka koja ne bira sredstva da dođe do izvora informacija odnosno cilja. Upravo ona donekle je prototip te „lešinarske“ i eksploatorske novinarske struke.
Ono što bi se moglo navesti kao mana ili bar što su neki zamerili reditelju jeste to da je film biografski a da se mnoge činjenice ne uklapaju u stvarne likove i događaje. Naime, postoje oni koji su bili svedoci događaja a tvrde da Kathy nije bila takva kao u filmu i da ona nije isključivi krivac za medijsku hajku na Riharda. Sa druge strane, vrlo često je kod biografskih filmova problem što se stvarni događaji ne mogu ili ne žele uvek preneti verodostojno. Ako uzmemo u obzir ono što nazivamo umetničkom slobodom ili spojem fikcije i biografskih fakata možemo samo konstatovati da je to sasvim u redu pa čak i uobičajeno.
Iako nije na nivou ranijih Clintovih ostvarenja „Richard Jewell“ je sasvim dobar i korektan film. Kroz jednu indidualno određenu priču nudi nam univerzalni prikaz društva spektakla koje se ne menja već dugi niz godina. Društva medija i vrlo često nemoći malog i običnog čoveka naspram sistema u kojem živi. I pored činjenice da je u poznim godinama možemo reći da Eastwood i dalje ima šta za ponuditi publici i da je i dalje sposoban da snimi kvalitetan film.
Godina: 2019.
Režija: Clint Eastwood
Scenario: Billy Ray, Marie Brenner, Kent Alexander, Kevin Salven
Uloge: Paul Walter Hauser, Sam Rockwell, Brandon Stanley, Olivia Wilde, Kathy Bates, Jon Hamm
Žanr: Drama, biografski
Država: Amerika
Trajanje: 131 minuta