Ti si moj trenutak, i moja sen,
i sjajna moja reč u šumu;
moj korak, i bludnja;
Samo si lepota koliko si tajna;
I samo istina koliko si žudnja.
Ostaj nedostižna, nema i daleka –
jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna kao mladost;
neka tvoja sen i eho budi sve što seća.
Srce ima povest u suzi što leva;
U velikom bolu ljubav svoju metu;
Istina je samo što duša prosneva;
Poljubac je susret najveći na svetu.
Od mog priviđenja ti si cela tkana,
tvoj je plašt sunčani od mog sna ispreden;
Ti beše misao moja očarana;
Simbol svih taština porazan i leden.
I ti ne postojiš nit’ si postojala;
Rodjena u mojoj tišini i čami,
na suncu mog srca ti si samo sjala;
Jer sve što ljubimo stvorili smo sami.
Izvor: poezijanoci.com