Jedini vodeničar iz okoline Banjaluke, Đorđe Stanojčić (58), živi u Krupi na Vrbasu gdje svakodnevno samelje između 100 i 150 kilograma brašna na dva mlina koji predstavljaju porodično nasljeđe.
Prilikom posjete mlinaru Đoki ili mlinaru Brki, kako ga zovu, zatekli smo ga u popravljanju mlina. Naime, zbog kvara mu je oko 40 kilograma žita otišlo u rijeku.
“Maloprije mi je bio majstor, mlin je bio šupalj pa je žito otišlo u vodu. Sad je on to popravio i naoštrio mi mlin. Radi se o dobrom čovjeku, mom komšiji koji mi je prvi dao podršku kada sam odlučio da se bavim ovim poslom”, priča Stanojčić za portal eTrafika.
Pošto je jedini mlinar iz okoline Banjaluke koji melje žitarice i prodaje brašno, kaže da bi volio da ima još neko osim njega, kako bi se družili i savjetovali. Na dva mlina svakodnevno melje heljdu, raž, pšenicu, žuti i bijeli kukuruz…
“Sve se tretira na isti način što se tiče meljave, nema nekog posebnog procesa. Kukuruz mora biti malo sitniji, heljda takođe, jedino raž mora biti malo krupnija. Raž ima dosta vlage i mora biti malo oštrija. Heljda je u posljednje vrijeme postala dosta moćno brašno i mnogo se kupuje. Mnogo se traži i u zrnu, i u ljuspicama, i u brašnu”, govori nam vidno raspoložen Stanojčić, te dodaje da većinu žitarica sam uzgaja.
“Oko 95% žitarica koje meljem sam uzgajam, jedino kada ih ponestane idem po selu i kupujem. Raž kod nas slabo uspijeva pa idem u Stričiće gdje je poznata, kvalitetna raž koja nije prskana. Heljdu sijem na nadmorskoj visini od 600 metara, ona ne traži nikakvo tretiranje, ni đubrenje ni gnojivo. To je samostalna biljka.”
Što se tiče kupovine, ističe da je zadovoljan, ali da mu je od ličnog bitnije zadovoljstvo mušterija. Najsrećniji je, kako kaže, kada ljudi pohvale njegovo brašno, jer u suprotnom ne vrijedi raditi to što radi. Ipak, dosta toga zavisi od spoljnih faktora, prvenstveno, vodostaja rijeke.
“Prošle godine je vodostaj bio jako dobar zbog poplave, a sada se smanjuje. Ako bude suša biće problema sa vodom. Dnevno meljem oko 100-150 kilograma, brašno je uvijek friško”, kaže on pokazujući na mlin unutar vodenice.
Poslom vodeničara Đorđe Stanojčić bavi se od 2007. godine, kada je nakon 25 godina rada kao poštar ostao bez posla. Tada se prihvatio porodičnog nasljeđa, a ne brine za to da li će neko nastaviti njegov rad.
“Imam sina i unučad, oni se interesuju da dođu kod djeda i babe da vide šta se radi, pomažu nam. Baba i ja smo najviše tu, ali su svi zainteresovani da nam pomognu, iako i sin i snaja imaju svoje poslove”, reče mlinar Đoko za naš portal, te požuri da nastavi sa radom i nadoknadi propušteni posao.
eTrafika.net – Vanja Stokić