Snimanje druge sezone “Senki nad Balkanom” uskoro treba da počne, skoro sve je spremno. Pošto se prva epizoda druge sezone događa na novogodišnje veče 1933. na 1934. godinu, idealno vrijeme za snimanje je upravo ovo. Imamo neka nova pojačanja, pre svega glumačka, tu su Vesna Trivalić, Nataša Ninković, Bogdan Diklić i neki perspektivni mlađi glumci.
Piše: Slobodan Manojlović
Rekao je ovo u razgovoru za eTrafiku srpski prozni i dramski pisac, filmski i strip scenarista i pjesnik Dejan Stojiljković. Jedan od najčitanijih srpskih pisaca ove godine je imao pune ruke posla pa je pored rada na pisanju scenarija sa kolegom Vladimirom Kecmanovićem za drugu sezonu “Senki”, radio tekstove pjesama “Oslobodi me” i “Druga Troja”, koje su otpjevali Dejan Najdanović Najda, Aca Seltik i Bora Đorđević. Prva sezona “Senki” postigla je ogroman uspjeh kod publike u Srbiji i regionu pa je pred autorima u nastavku serije težak zadatak da nastave stazom koju su utabali prethodne godine.
“Bilo je i teže i lakše raditi scenario. Lakše u smislu da nam je, uprkos tome što smo silne likove pobili, dosta junaka iz prve sezone ‘preteklo’ i da već imamo neku, u osnovi, postavljenu priču, situacije i odnose među likovima. Teže u smislu da treba prevazići očekivanja nakon veoma uspešne prve sezone. Mislim da smo u tome uspeli. Skrojili smo jednu zanimljivu, napetu, intrigantnu priču, bilo je dosta prekrajanja, dopisivanja, ali smo na kraju uspeli sve da sklopimo i ja sam izuzetno zadovoljan rezultatom”, kaže ovaj autor iz Niša.
https://www.youtube.com/watch?v=qkpZRxYO4wk&feature=youtu.be
Koji su vaši glavni zadaci na scenariju, čime se najviše bavite?
Ja se uglavnom bavim Jatagan malom, to je moj reon, da ga tako nazovem, ali pišem i ostale linije i likove. Kao što znate, moj lik je glavni negativac Alimpije Mirić Kaluđer, pa se i njemu dosta posvećujem, neki novi likovi u seriji su takođe moji, mada kolega Vlada Kecmanović i ja dosta menjamo scene, na primer, ja napišem nešto, onda on to doradi i obrnuto.
Koje istorijske događaje će obuhvatiti nova sezona?
Ova sezona će se događati 1934. godine, baviće se ne baš veselom situacijom u Jugoslaviji, koja puca po šavovima i Evropi, nad koju se nadvila senka rata i gde fašisti u Italiji i nacisti u Nemačkoj zveckaju oružjem. Dva ključna događaja su bitna: građenje spomenika Neznanom junaku na Avali i ubistvo kralja Aleksandra u Marseju.
Da li će biti novih istorijskih ličnosti u drugoj sezoni?
Da, pojaviće se knez Pavle, Ivan Meštrović, Josip Broz, znameniti istoričar umetnosti Đurđe Bošković… Od starih su tu Mustafa Golubić, general Petar Živković, Ante Pavelić, nemamo više Ruse, doduše.
Da li će trgovina drogom ponovo biti prisutna u seriji?
U to vreme se u Beogradu, dakle i na celom Balkanu, pojavila nova droga – heroin. Švercovala se čak u Ameriku, u Njujork i Čikago. Crnogorska mafija je bila još tad povezana sa Italijanima. Ali nisu samo oni, desna ruka Ante Pavelića, izvesni Ante Godina, imao je odlične veze sa Gambino familijom, i ustaški pokret koji sad već deluje u emigraciji je svoje operacije finansirao švercom narkotika, čime ta teroristička organizacija neodoljivo podseća na takozvanu Oslobodilačku vojsku Kosova koja je takođe finansirana prodajom droge. Tu vidimo te istorijske paralale, da teroristi i ubice ne biraju sredstva kako da ostvare svoje ciljene, i juče i danas i sutra…
Po čemu će se ova sezona najviše razlikovati od prethodne?
Mislim da će nova sezona opet pomeriti neke granice, ne samo po pitanju priče već i produkcije. Mada je Bjela (Dragan Bjelogrlić, režiser) već sad podigao lestvicu prilično visoko. Takođe, imali smo više vremena za razvoj likova, mislim da su sad još dublji, kompleksniji i da se bavimo ne samo velikim istorijskim događajima i krimi zapletom, već sudbinama malih i velikih ljudi u vrtlogu istorije.
Vaši romani “Konstantinovo raskršće” i “Duge noći i crne zastave” su izašli kao stripovi. Da li bi još neka od vaših knjiga mogla da izađe kao strip?
Zašto da ne? Mislim da bi “Kainov ožiljak” bio odličan strip. Ili “Leva strana druma”. Voleo bih da vidim stripovane i druge knjige domaćih pisaca. Sa nekima je to već urađeno, recimo Milorad Pavić, Borislav Pekić, Goran Skrobonja… Po njihovim pričama i knjigama su urađeni stripovi. Ali zamislite strip “Na Drini ćuprija”? Ili “Seobe”? Ili “Kad su cvetale tikve”? Kako bi to divno izgledalo. Na zapadu je stripovanje književnih dela odavno normalna stvar, urađen je, recimo “Don Kihot”, onda “Mobi Dik”, priče Edgara Alana Poa i Lavkrafta… Postoje čak i stripovi po Dostojevskom, “Zločin i kazna” i “Braća Karamazovi”. Mislim da bi Ministarstvo kulture trebalo da ozbiljno razmisli o finansiranju ovakvih projekata. Naročito što su efekti prevođenja naših pisaca na strane jezike, da se blago izrazim – vrlo diskutabilni. Država je dala ogromne pare na to, ali vrlo mali broj pisaca i dela je uspeo da se probije. Ti prevodi služe samo za marketing na domaćem terenu, da pisci, urednici i izdavači mašu prevedenim knjigama i govore kako je to veliki uspeh, a realno, većina toga ne stiže do stranih čitalaca. Sa stripom je drugačije, naši strip autori su velike zvezde u inostranstvu i rade za ozbiljne izdavače, od italijanskog Bonelija, preko francuskog Kasteramna do američkog Marvela. Književnici o tome mogu samo da sanjaju, opet, književnici, čak i oni marginalni, zavičajni pesnici i prozaisti za koje zna samo uža rodbina, dobijaju podršku države, a strip autori koji su ponos naše kulture su uglavnom nevidljivi za institucije.
Od kada traje vaše interesovanje za stripove i koji su vam omiljeni junaci?
Ja sam naučio da čitam iz stripova. Prvo iz “Politikinog zabavnika”, onda, naravno, kao i svi u SFRJ sam čitao Bonelijeve stripove u legendarnim edicijama “Zlatna serija” i “Lunov Magnus Strip”, u “Eksu” i “Stripoteci” sam čitao francuski i američki strip, superherojštinu… Moj omiljeni junak je Dilan Dog. Pratim ga od samog početka, dakle od avgusta 1987. godine kada je kod nas izašla prva epizoda. Imam i veliku kolekciju ovog stripa. Pored Dilana, omiljeni strip junaci su mi Sendmen, Betmen, Dardevil, Konan, Kalvin i Hobs, Princ Valijant, Panišer, Alan Ford…
Tokom ljeta radilo se i na pjesmama “Druga Troja” i “Oslobodi me” čije ste tektove pisali. Možete li da kažete nešto o inspiraciji za njih?
Inspiracija dolazi iz moje proze, pre svega romana koji se bave srednjovekovnom tematikom. Mada je naslov pesme “Druga Troja” inspirisan stihovima nobelovca Vilijama Batlera Jejtsa. Snimili smo spot za “Oslobodi me”, uskoro će biti premijera, a u toku sledeće godine bi trebalo da se pojavi i album. Imamo na stolu ponude više izdavača pa ćemo odlučiti koji je najbolja opcija.
Kako je protekla saradnja sa Borom Đorđevićem, Najdom i Acom Seltikom?
Aca je moj stari drug, delimo slična interesovanja i poglede na svet, on je jedan svestran čovek, njegova interesovanja se ne ograničavaju samo na muziku, već i na književnost, strip, mitologiju, sport. Sa njim je bilo milina sarađivati. Došao je u studio u Jagodini gde smo snimali pesmu i sve je bilo gotovo za par sati. Najda je dokazani profesionalac i čovek ogromnog talenta i iskustva, pevao je u Smaku, Generaciji 5… Svi ga znaju po specifičnom registru glasa, ali on je pored toga izvanredan gitarista i još bolji kompozitor. Vrlo lako se “nalazimo”, do sada smo uradili pola albuma, dakle pored pomenute dve pesme, snimljene su i “Šaka soli”, “Kafkin krug”, “Iz kaveza” i “Dukat za lađara”. Svi koji su čuli snimke su bili oduševljeni. Što se Bore tiče, njemu su i tekst i muzika baš legli, inače ne bi prihvatio saradnju, naročito da peva na tuđ tekst, to je retko radio u karijeri. Pesma ima taj šmek iz najboljih dana Riblje Čorbe, pomalo epski, kao “Pogledaj dom svoj, anđele”.
Kakvi su vaši planovi za budućnost, na kojim projektima trenutno radite?
Potpisao sam ovih dana dva bitna ugovora, jedan sa američkim izdavačem, drugi sa firmom iz Londona koja se bavi elektronskim izdavaštvom. Dakle, planiram proboj na strano tržište, pre svega englesko govorno područje, mada sam već tamo prisutan, ali nikad se time, zbog obaveza na domaćem terenu, nisam preterano bavio, bio sam zadovoljan sa ovim što imam ovde. Međutim, ljudi su sami došli do mene, kontaktirali me, pošto u onome što pišem vide određeni potencijal. Takođe, postoje opcije vezane za strip, pre svega za francusko tržište, videćemo u kom će se pravcu to kretati, pošto Francuzi teško prihvataju scenariste strance. Vratio sam se malo i pozorištu, napisao sam komad “Vučja braća” o bratu Stefana Nemanje, Tihomiru, to je neka srpska verzija “Koriolana”. Trebalo bi da ga režira moj stari drug i saradnik Jug Radivojević. Imam još tri pozorišna komada u “opticaju”, pored toga, sledeće godine je za mene i mog izdavača Lagunu značajan jubilej – 10 godina od izdavanja mog prvog romana “Konstantinovo raskršće”. Planiram da to prigodno obeležimo nekim jubilarnim izdanjem, promocijama, a biće konačno završen i treći tom stripa, pa će sve to kompletirano biti izdato kao integral. U rukopisu imam i nastavak čiji je naslov “Ponoćni ljudi” i koji se prevashodno bavi glavnim junakom “Raskršća” – Nemanjom Lukićem.