Svjetsko košarkaško prvenstvo održava se u Kini od 31. avgusta do 15. septembra, a kao dva glavna favorita većina stručnjaka vidi reprezentaciju SAD koja brani titulu i Srbiju koja je aktuelni evropski, svjetski i olimpijski vicešampion. O adutima “orlova” u najmnogoljudnijoj zemlji svijeta, eventualnom okršaju sa Amerikancima, ostalim favoritima za medalje te o za sada vanserijskom prelaznom roku Crvene zvezde, za eTrafiku je govorio legendarni Milan Gurović, svjetski i evropski prvak sa reprezentacijom Jugoslavije.
Piše: Slobodan Manojlović
Iako je do početka priprema reprezentativaca Srbije ostalo još dosta vremena, već su počele određene polemike oko snaga sa kojima će Aleksandar Đorđević, selektor Srbije, krenuti u odbranu svjetskog srebra i eventualni napad na zlato. Razlog za to leži u činjenici da je šef struke srpskog tima sa skraćenog spiska igrača precrtao Nemanju Nedovića i Nikolu Kalinića koji su u prethodnim akcijama bili standardni članovi nacionalnog tima.
“Saletova (Đorđevićeva) je poslednja, on zna zašto je to uradio, ne može niko od nas u to da ulazi. Možemo samo da pretpostavljamo šta je razlog njihovog izostanka. Po meni je to velika šteta jer su obojica vrhunski igrači i poslednjih godina su pokazali da se na njih može ozbiljno računati. Dali su veliki doprinos u svim uspesima reprezentacije. Zašto ne igraju zaista ne znam i ne bih ulazio u to”, kaže popularni “čiča” koji je 2002. godine u četvrtfinalnom okršaju sa reprezentacijom SAD sastavljenom od NBA asova sasuo 15 poena (pet trojki) i bio “iks faktor” Jugoslavije u pohodu na svjetsko zlato.
Koliko je Srbija neigranjem Nedovića i Kalinića oslabljena?
Na krilu gde igra Kalinić imamo Vladimira Lučića koji je imao fenomenalnu sezonu u Bajernu i zaslužio poziv u reprezentaciju. Mislim da će on biti otkrovenje prvenstva, pun je samopouzdanja. Volim ga kao igrača jer je borben, ima dobru fizičike predispozicije i fenomenalan šut. Izostanak Kalinića može da nadoknadi veteran Marko Simonović ili Marko Gudurić koji igra na beku i krilu. To je ono što ja vidim. Imamo mi pregršt plejmejkera, bekova i pogotovo centara gdje su igrači poput Nikole Jokića, Bobana Marjanovića, Nikole Milutinova i Miroslava Raduljice koji mogu da igraju na vrhunskom nivou. Ekipa je popunjena na svim pozicijama, odavno nismo imali tako velik broj vanserijskih košarkaša. Đorđević će imati “slatke muke” koga da precrta sa spiska.
Spomenuli ste Gudurića sa kojim ste radili individualno. On je nakon odlične sezone u Fenerbahčeu potpisao za NBA ligaša Memfis. Koliko može tamo?
Kada je iz FMP-a prelazio u Crvenu zvezdu za Marka su razni “stručnjaci” govorili kako on nije dorastao tome. Kada je u Zvezdi bljesnuo i dobio poziv Fenerbahčea kružile su priče da se tamo neće snaći. Ja sam ubeđen da mu neće trebati dugo vremena da se prilagodi u NBA. Odigrao je odličnu sezonu za “Fener” u Evroligi koja je izuzetno jaka. Mladi igrači koji odu iz nje lako se adaptiraju u Americi. Po mom mišljenju lakše je dati koš u NBA nego u Evroligi. NBA je gladna šutera, Marko Gudurić svojim znanjem i vanserijskom inteligencijom može lako da se prilagodi i odigra sasvim dobro.
Čini se da je od 2002. godine i ekipe koja je osvojila zlato na Svjetskom prvenstvu u Indijanapolisu ovo igrački najkvalitetnija reprezentacija koju je Srbija imala. Možete li da uporedite ta dva tima?
Ja bih se vratio malo i na 2001. godinu kada smo bez poraza i sa ubedljivom razlikom protiv svih protivnika osvojili Evropsko prvenstvo u Istanbulu. Taj niz je nastavljen u Indijanapolisu. Ne znam šta da kažem u vezi poređenja tadašnjeg i sadašnjeg tima, to je kao da poredim Golden Stejt Voriorse iz poslednjih godina i Čikago Bulse iz devedesetih. Apsolutno se slažem sa tobom da je nakon dugog niza godina sastavljena jedna moćna mašina. Od pozicije jedan do pet kada bih morao da biram ne znam koga bi precrtao sa spiska. Na svakom mestu u timu imaš po tri igrača svetske klase. Biće super, mislim da je fenomenalna ekipa i mislim da možemo da igramo barem finale sa Amerikancima.
Da li je onda finale po vama neki minimum srpskih košarkaša?
Nije minimum, to je minimum našeg maksimuma. Ako se uđe u to finale gde će biti Amerikanci ukoliko se nešto nepredviđeno ne desi to je jedna utakmica i lopta je okrugla. Voleo bi to da vidim, ubeđen sam da svašta možemo. (smijeh)
Igrači poput Miloša Teodosića, Stefana Jovića, Bogdana Bogdanovića, Nemanje Bjelice i Nikole Jokića imaju posjeduju kreatorske sposobnosti i košarkaški vic koji decenijama krasi igrače sa ovih prostora. Da li je to oružje kojim treba da se napadnu Amerikanci?
Slažem se u potpunosti, mi smo jedna lucidna ekipa. Pogotovo se to oseća u napadu mada i u odbrani imamo odlične individualce poput Jovića, Dragana Milosavljhevića i Lučića. Teodosića tu malo treba “sakriti”, ali mislim da kada je važnost utakmice velika i on može da odigra odbranu na solidnom nivou. Jokić je imao fenomenalnu sezonu u Denveru, ne znam šta reći o njemu, a da nije rečeno. Imaće oni veliki repekt prema njemu i ostalim našim igračima koji su u NBA i poznaju ih dobro. Sigurno je da će imati veliku motivaciju protiv nas.
Iako ima mnogo vrhunskih igrača na širem spisku američke reprezentacije utisak je da većina onih najboljih ne ide u Kinu. Da li bi mogli da uporedite ovaj tim SAD sa onim koji ste vi pobijedili 2002. godine na njihovom terenu?
Sigurno da je bolji tim koji smo mi pobedili. Ekipa iz 2002. godine je od 12 igrača imala devet ili deset koji su bili ol-star u NBA ligi tada. Pol Pirs, Ben Valas, Majkl Finli i Šon Merion su osvajali NBA prsten. U ovoj američkoj ekipi ekipi ne znam ko to ima. Možemo s njima ravnopravno da se nosimo ako se poklope neke kockice. Treba malo i “ludila” da nas poradi i što ih ne bi pobedili.
Koje još ekipe vidite u borbi za medalje?
Ima timova koji su odlični. Tu je Španija sa Nikolom Mirotićem ili Seržom Ibakom, Pau Gasol i Serhio Ljulj su tu kao i Serhio Rodrigez. Uvek su jedan od favorita. Ne bih potcenio Litvaniju. Ko god za njih igra Litvanci su Litvanci, pusti ti to. Francuska je dosta jaka iako je promenila sastav. Grci sa Janisom Antetokumpom, Kostasom Slukasom i Jorgosom Printezisom biće jako dobra ekipa. Australija sa Benom Simonsom, Patrikom Milsom i ostalim igračima koji igraju velike uloge u NBA je takođe u redu favorita. Oni i Novi Zeland su i u moje vreme igrali dosta čvrstu i tvrdu košarku, nisu se predavali nikada. Takav im je mentalitet. Tu je i Kanada sa Džamalom Marejem i Endruom Viginsom kao predvodnicima uz koje stoji još šest do sedam NBA igrača. Biće jako nezgodan protivnik svakome. To su te ekipe koje mogu da se bore za postolje.
Crvena zvezda koju nosite u srcu je furiozno ušla u prelazni rok produžetkom ugovora sa nosiocima igre iz prethodne sezone i potpisom ugovora sa nekoliko provjerenih igrača (Derik Braun, Ognjen Kuzimć, Čarls Dženkins, pregovori sa Džejmsom Gistom). Kako se vama sve to čini?
To je jedna mala legija stranaca koja je uz domaće igrače apsolutni favorit u ABA ligi. I u Evroligi će biti jedna respektabilna ekipa koju niko neće smeti da potceni. Pogotovo će se to videti na domaćim utakmicama kada ih bude nosila podrška publike.
Nakon nekoliko godina “lutanja” mladi Boriša Simanić je u prethodnoj sezoni pokazao dio talenta zbog kojeg već dugo važi za jednu od najvećih nada srpske košarke. Može li on da potencijal koji posjeduje u narednim godinama pretvori u kvalitet?
Sigurno da može, ja sam se prethodne sezone zaprepastio kada je u finalnoj seriji ABA lige protiv Budućnosti u desetak sekundi udario blokadu, pretrčao teren, skočio na alej-up i zakucao. U tom uzrastu to ne znam ko može, svi znamo da ima vrhunske fizičke predispoticije i da može mnogo toga da uradi. Ovo mu je idealna prilka da na treninzima i utakmicama uči od igrača poput Brauna i Mohameda Fajea. Treba da iskoristi šansu i pokaže vanserijski talenat koji poseduje. On to sigurno može, protiv Budućnosti koja je prethodne sezone igrala Evroligu imao je odličnu finalnu seriju i samo treba tako da nastavi.