Uzimanje bolesti kao centralne ili bar jedne od tema vrlo je česta pojava na filmu. Mnogo puta do sada upravo bolest kao motiv korištena je od strane reditelja kroz razne filmske žanrove.
Piše: Vedran Grahovac
Najčešće biografske drame, „teške“ drame samo inspirisane stvarnim događajima ili pak komedije, bile su okvir u kome se više ili manje govori o bolesti. Takođe, bolest kao motiv korištena je i u onim filmovima koji su spoj drame i komedije i gde se jednoj ozbiljnoj temi pristupa na pomalo duhovit i zanimljiv način. Upravo jedan takav film inspirisan istinitim događajima jeste i „100 metara“ iz 2016. godine, debitantsko ostvarenje španskog reditelja Marcela Barrena u kojem se govori o multipli sklerozi, ali i mnogim drugim vrlo bitnim temama.
Radnja ovog filma prati Ramona, uspešnog mladog čoveka koji zajedno sa suprugom i detetom živi sretan i vrlo skladan život. Taj sklad donekle će poremetiti dolazak Manola, oca njegove supruge, koji će privremeno početi živeti sa njima. Ono što je zanimljivo jeste činjenica da Manolo puno pije, puši marihunu i nije baš u dobrim odnosima sa Ramonom. Do tog trenutka zdravi Ramon saznaje da boluje od multiple skleroze, kreće na terapije i život mu se menja iz korena. Na početku, kao većina oboljelih on biva obeshrabren žaleći samog sebe da bi nedugo nakon postavljene dijagnoze, podstaknut jednom opaskom kako za godinu dana sam neće moći prehodati ni 100 metara, odlučio da učini podvig svog života. Odnosno, da se prijavi na „Iron man“ jednu od najtežih sportskih disciplina na svetu, a koja se sastoji od 3,8 kilometara plivanja, 180 kilometara vožnje biciklom i 42 kilometara trčanja, a sve to u vremenu od samo 17 sati.
Iako pre svega film o podmukloj i nimalo naivnoj bolesti, “100 metara“ zapravo ima jedan mnogi širi društveni kontekst. Suočavajući se sa bolešću naš junak se pre svega suočava sa samim sobom, granicima do kojih njegovo telo i um mogu ići, ali i društvom u kojem živi. To je ono bezosećajno društvo opterećeno predrasudama u kome je svaka priča o bolesti, a naročito multipli sklerozi, jedan veliki tabu. Kroz situaciju u kojoj se našao Ramon zapravo vidimo nimalo zavidan položaj pojedinaca koji boluju od ove teške bolesti. Pored činjenice da ih napuštaju prijatelji, vrlo često su odbačeni i od društva, prepušteni sami sebi, gde jedini vid podrške najčešće imaju samo od svojih najbližih.
Priča o Ramonu zapravo je priča o upornosti i neverovatnoj snazi volje. To je prikaz onog stanja duha koji je neophodan u borbi u kojoj unapred znamo da su nam šanse relativno male. Te šanse svode se na statističke podatke izražene u veoma malim procentima. U toj borbi Davida i Golijata naš junak ipak odlučuje da pokuša. Taj pokušaj u ovakvoj nepravednoj konstalaciji snaga zapravo je u startu jedna velika pobeda. On je davanje životu nekog novog smisla koji nam pomaže da izbegnemo ulogu žrtve i bar pokušamo živeti kao i svi ostali. U tom smislu priča je ovo o onom jednom koraku kojim počinje put od 10 hiljada milja, a koji je sve samo nije lak. Govoreći o Ramonu reditelj nam u stvari govori o čoveku kome su rekli da nešto ne može. Upravo to negiranje njegovih mogućnosti jedan je od motiva koji Ramon koristi donoseći odluku da odustajanje nije dobra opcija.
Taj put od deset hiljada milja biće put i novog prijateljstva Ramona i Manola, koji će mu biti jedna vrsta trenera i „gurua“. Toliko različiti, pre bolesti zavađeni, shvatiće zapravo da imaju dosta toga sličnoga i postati dobri prijatelji. Dani Rovira kao Ramon i Karra Elejalde kao Manolo, odigrali su sjajne role koje su jedan od najboljih segmenata ovog ostvarenja. Upravo taj njihov odnos bogat sjajnim i duhovitim dijalozima čini veći deo ovog filma dajući mu određenu dozu prepoznatljivog šarma.
Ozbiljan i duhovit, film “100 metara“ ukazuje na probleme, ali i zabavlja. Jedan je to od onih filmova koji će vas raspalakati, ali i nasmejati. Spoj emotivnih, dramskih i duhovitih scena, podsetiće nas na to koliko smo zapravo sretni što smo zdravi, ili bi bar to trebali biti, iako toga često nismo svesni. Film koji inspiriše i vraća osmeh na lice.
Režija: Marcel Barrena
Scenario: Marcel Barrena
Uloge: Dani Rovira, Karra Elejalde, Alexandra Jiménez, David Verdaguer, Clara Segura, Alba Ribas
Žanr: komedija, drama, biografski
Država: Španija, Portugal
Trajanje: 108 minuta
Imdb ocena: 7,5
Naša ocena: 7,7
https://www.youtube.com/watch?v=h137s96s_4s