“Ne mogu se boriti protiv DuPonta. Oni su gigantska industrija, mogu šta hoće. Žele pokazati svetu da se nema smisla boriti. Sistem je namešten. Žele da mislimo kako će nas štiti, ali to je laž. Mi štitimo sebe, samo mi. Niko drugi.” (citat iz filma)
Piše: Vedran Grahovac
Bez obzira na svo blještavilo i komercijalnost po kojoj je Holivud često prepoznatljv, svake se godine ipak snimi određen broj nezavisnih i autorskih filmova. To su ona ostvarenja koja su donekle alternativa tom istom komercijalnom Holivudu i koja neretko ne dobiju pažnju šire publike, srazmernu kvalitetu koji poseduju. Upravo oni često znaju prikazivati drugu stranu američkog društva koja nije baš sjajna i koja je daleko od onoga što nazivamo Američki san. Jedan takav film jeste i “Tamne vode” (Dark waters) iz 2019. godine reditelja Todda Haynesa. Pored mnogih filmova nominovanih za Oskara o kojima se poprilično pričalo ostao je u senci iako je u pitanju dosta kvalitetan film.
Radnja filma prati advokata Roba Bilotta, partnera velike advokatske kuće Taft law, koja zastupa korporacije koje se bave hemijom. Nakon što mu se javi farmer Wilbur Tennant i zamoli ga da mu pomogne, Rob nevoljno preuzima slučaj. Naime, pored farmerovog imanja velika korporacija DuPont, svetski proizvođač Teflona, godinama već odlaže svoj otpad. Taj otpad po tvrdnji farmera ubija sve njegove životinje, čini ih bolesnim i agresivnim. Nakon jednog odlaska na tu farmu Rob uviđa mesto nalik hororu, puno mrtvih i agresivnih životinja. Proučavajući dokumentaciju polako otkriva užasnu istinu, odnosno činjenicu da DuPont ne truje samo farmerove životinje i imanje nego i sve one koji koriste njihove proizvode. Iako mu šef i supruga sugerišu da zbog svoje sigurnosti i egzistencije porodice ne ide protiv velikih igrača, Rob se ipak odlučuje za bitku na koju bi se malo ko usudio.
Inspirisan stvarnim događajima i sudskim sporom koji je trajao godinama, „Tamne vode“ govore o fascinantnoj istrajnosti, odvažnosti, ali i hrabrosti. Onoj hrabrosti koja određuje nas i naše živote. Posledice te hrabrosti jesu dela koja činimo ne radi aplauza ili pažnje drugih, nego naših moralnih i ljudskih uverenja koja nas i primoravaju na tu istu hrabrost. Odlučivši se da po prvi put brani običnog, malog čoveka, a ne korporacije, Rob izlazi iz svoje zone komfora i kreće na put kojim se ređe ide. Zapravo, on počinje da „pliva uzvodno“, verujući da će doći do cilja.
Robov put do cilja zapravo je prikaz sveta u kome živimo, gde moćne korporacije vladaju, a temelj njihove vlasti u stvari je novac. Odnosno profit koji ih postavlja visoko na društvenoj lestvici. Zarađujući milijarde, one imaju čitave vlade, agencije i sve one faktore koji određuju šta se sme a šta ne. U tom smislu priča je ovo o borbi malog čoveka protiv enormne moći korporacija i sveg zla koje one čine. Ta borba je sve osim ravnopravna u kojoj vladaju dvostruki aršini i gde se pobednik gotovo pa uvek unapred zna.
Baziran na tekstu The New York Timesa pod nazivom „Advokat koji je postao DuPontova najgora noćna mora“, „Tamne vode“ možemo posmatrati i kao vid svedočanstva jedne od najvećih korporativnih afera u istoriji čovečanstva. Takođe, posveta je ovo i svim onim ljudima koji svoj posao rade pošteno i savesno stvarajući temelje za bolje sutra, ali i zdravije i pravednije društvo. To su oni heroji iz sene koji idući do tog cilja neretko zanemaruju svoje živote ugrožavajući svoje zdravlje, porodicu i sav komfor koji su imali do tada. Upravo kroz taj vid žrtve proći će i glavni junak ovog filma. Spor čiji je akter postaće deo njegovog života, ali i života njegove porodice. Zapravo, taj spor će postati smisao svega što radi i ono sa čime se budi i leže.
Pored same priče i njene društveno osvešćujuće poruke, treba pomenuti sjajan posao Marka Rufalla u ulozi producenta koji tumači i glavnog lika Roba. Upravo taj producentski posao ogleda se kroz odličan glumački kasting. Pored vrlo upečatljive role Ruffala u ulozi advokata Roba koja je definitivno nezasluženo ostala uskraćena za veću pažnju filmske javnosti, treba pomenuti i sjajne role Tima Robbinsa u ulozi Robovog šefa, ali i Anne Hathaway kao Robove supruge. Takođe, za pohvalu je i Bill Camp kao stari farmer čiji je život odličan prikaz posledica sveg zla koje je svojim delovanjem činio DuPont. Ono što „Tamnim vodama“ daje prepoznatljivu notu jeste mračna i sumorna atmosfera koja je u skladu sa samom temom ovog filma. Upravo ona donekle podseća na atmosferu pojedinih filmova velikog reditelja Davida Finchera s tim da ovde nije u pitanju triler.
U mnoštvu mnogih popularnijih oskarovskih filmova iz prošle godine čini se da su „Tamne vode“ prošle relativno nezapaženo iako je u pitanju dosta kvalitetan film. Pored društvene angažovanosti i poruke koju šalje, „Tamne vode“ i u onom zanatskom smislu ispunjavaju visoke kriterijume. Poučan i uznemirujuć, ovaj film osvešćuje i upozorava na svet u kojem živimo, a koji nije nimalo sjajan. Svet je to u kojem smo neretko samo pijuni na šahovskim tablama velikih korporacija koje se zarad profita igraju ljudskim životima bez ikakve odgovornosti. Film koji opiminje i upozorava.
Godina: 2019.
Režija: Todd Haynes
Scenario: Nathaniel Rich, Mario Correa, Matthew Michael Carnahan
Uloge: Mark Ruffalo, Tim Robbins, Anne Hathaway, Bill Pullman, Bill Camp
Žanr: Drama, biografski
Država: Amerika
Trajanje: 126 minuta