Nepunih sedam dana prošlo je otkako je u studentskom restoranu u Banjaluci servirana hrana od koje se otrovalo nekoliko desetina studenata. Još nije utvrđeno koja hrana je bila neispravna, budući da su se simptomi javili kod studenata koji su jeli različitu hranu: piletinu, teletinu, rižu i mararone. Etrafika je bila danas na ručku u oba studentska restorana gdje smo razgovarali sa studentima koje smo tamo zatekli.
Budući da su predavanja završena, i da su ispitni rokovi pri kraju, bili smo iznenađeni brojem studenata koje smo zatekli na ručku. Slika koja govori da se studenti nisu uplašili onoga što se desilo. U šali kažu da je ovih dana u menzi bolje nego ikad, i da treba iskoristiti ovo vrijeme kada su u menzu uprte sve oči pa je i hrana bolja.
Ono što smo primijetili je da restoransko osoblje nosi zaštitne maske i rukavice, a studenti kažu da to ranije nije bio slučaj. Ne plaše se trovanja, i ne krive radnike jer su uvjereni da niko ne bi namjerno servirao pokvarenu hranu. Evo šta su studenti rekli ta eTrafiku povodom nedavnih dešavanja u menzi.
„Ne jedem svaki dan u menzi, ali ručam desetak puta mjesečno. Prošle sedmice kada je služena sporna hrana nisam ručao u menzi. Nije me uplašilo to što se desilo, nastavio sam da jedem ovdje. Trenutno postim tako da svakako ne jedem meso, a u suprotnom bih vjerovatno izbjegavao da ovdje jedem meso, ali bih nastavio dolaziti u menzu. Žao mi je ljudi iz menze koji dobili otkaze jer smatram da nisu oni krivi, jer vjerujem da i oni imamu djecu i da nikada ne bi namjerno servirali studentima hranu za koju znaju da nije dobra.“
„Dva dana sam izbjegavao da jedem meso, a slučajno taj dan nisam jeo u menzi. Čudno je objasniti sve što se desilo, nisam se uplašio ali eto, iz nekog razloga poslije toga sam išao u restoran u Kampusu na ručak. Danas sam evo ovdje, ljudi normalno jedu, sve je uobičajeno. Nije mi jasno šta je tačan uzrok trovanja, ljudi svašta pričaju i svi imaju svoju verziju priče.“
„Taj dan na sreću nisam jeo u menzi, bio sam na Filozofskom fakultetu pa sam jeo u Kampusu. Dan kasnije saznao sam šta se desilo i iskreno nisam se mnogo iznenadio jer uslovu i ovom restoranu i nisu baš najbolji. Čuo sam od jedne starije koleginice da se nešto slično dešavalo i ranije, a sada mislim da se stanje popravilo jer je dolazila inspekcija i trebalo da sada bude sve u redu. Moj komšija u domu je bio zaražen, ali je imao blaže simptome od većine i on je nakon toga opet jeo u menzi.“
„Mislim da se tek sada u menzi ne bi smjelo ponoviti nešto slično tako da sada ovdje jedem opušteno. Nije me zakačilo trovanje ali jeste neke moje prijatelje koji kažu da više neće jesti u menzi“.
„Bezbjedni smo makar ovih nekoliko dana jer su sada svi oprezniji pošto je priča još uvijek aktuelna. Ako se nešto slično ponovi siguran sam da se neće desiti u skorijem periodu. Ne bih nikoga krivio jer smatram da niko ne bi namjerno servirao studentima pokvarenu hranu“.
„Generalno, veliki problem ovdje je što, pored lošeg kvaliteta hrane, ni osoblje nije uslužno. Većina njih je uvijek neljubazna, i zovemo ih „bacači žetona“ jer se bukvalno tako i ponašaju. Bilo bi dobro da se uslovi u oba restorana izjednače jer je velika razlika i u čistoći, i u kvlalitetu hrane, kao i uslužnosti osoblja. U Kampusu su uslovi mnogo bolji“.
Nakon studentske menze u Prvom paviljonu otišli smo u restoran u Kampusu. Tamo je situacija vidno drugačija. Studeti zadovoljniji, osoblje uslužnije (gledajući iz novinarskog ugla jer se nisu bunili da razgovaraju o hrani koju služe.)
„Zadovoljan sam hranom u menzi s obzirom na cijenu . Nikome nije jasno šta se tačno desilo u drugom restoranu, očigledno da se radi o nekom zavrzlami s ko zna kakvim motivima i pozadinom, i nezahvalno je to procjenjivati, a najgora stvar je to što studenti ispaštaju.“
„Jako sam zadovoljna hranom u ovom restoranu, mnogo je bolja nego u gornjem restiranu, a i osoblje je uslužnije. Znam da mnogo studenata iz Pvog i Drugog paviljona dolaze ovdje da se hrane. Ako je ista hrana i isti dobavljači u oba restorana, čini mi se da je neko imao svoje prste u svemu, samo je pitanje iz kojeg razloga.“
Najveća misterija u vezi sa događajem je šta se desilo sa uzorcima hrane koji, po propisima, treba da se čuvaju od 48 do 72 sata. Niko od restoranskog osoblja iz Prvog paviljona nije htio da odgovara na naša pitanja, upućujući nas na direktora koji nije bio na poslu. Kuvar restorana u Kampusu, Srđan Zagorac, objasnio nam je da je u oba restorana svaki dan isti meni i da su im isti dobavljači.
„Uvijek ostavljamo uzorke sve hrane koja se izdaje studentima, i čuvamo ih u frižideru 72 sata. Iz Instituta dolaze jednom mjesečno i uzimaju uzorak za kontrolu. U oba restorana isti je jelovnik i isti su dostavljači , sve je isto, osim radnika koji kuvaju. Ovdje nije bilo nikakvih primjedbi ni sada niti bilo kada otkako ovaj restoran radi, rekao nam je Zagorac.
Kupus za ručak
Danas na meniju glavno jelo bio je pasulj sa slaninom. Kuvar nam je objasnio da pored toga uvijek imaju jedno ili dva jela, a danas je to paprikaš, kupus i palenta sa pavlakom, kao i voće ili sok i salata. Odlučili smo se za kupus s mesom i sok, a neželjenih simptoma do sada nije bilo.
eTrafika.net – Sonja Terzić