Umesto da se bavi najranjivijim kategorijama u društvu, Centar za socijalni rad Gacko je poprište verbalnih, a po svemu sudeći i fizičkih duela. Radnici za sve krive direktoricu Aleksandru Milović, a ona smatra da je u celoj priči žrtva i kategorički negira da ima bilo kakvu odgovornost za stanje u ustanovi.
Piše: direkt-portal.com
Do čega može da dovede partijska podela direktorskih funkcija i imenovanje osoba koje ne ispunjavaju ni formalne uslove za rukovodeće mesto pokazuje slučaj Centra za socijalni rad u Gacku. Problemi se gomilaju, a tenzija u ustanovi raste. Umesto da pomažu osobama u stanju socijalne potrebe, ova ustanova je postala slučaj kojim se trenutno bavi “čaršija”, a sutra će možda i odbornici na sednici SO Gacko.
Nakon lokalnih izbora 2020. godine u Gacku je vlast osvojio SNSD sa svojim koalicionim partnerima. Jedan od njih je i Socijalistička partija Srpske (SPS) koja je, raspodelom izbornog kolača, dobila kontrolu i nad Centrom za socijalni rad u Gacku.
Praksanje u hodu
U nedostatku odgovarajućih kadrova oni predlažu načelniku, a on Skupštini opštine Gacko, da na čelo Centra za socijalni rad kao vršioca dužnosti direktora imenuju Aleksandru Milović, pegagoškinju po struci, ali u tom trenutku bez značajnijeg radnog iskustva. Od staža u struci je imala praktično samo pripravnički.
Naša politička praksa je potpuno normalizovala ovaj vid političke korupcije, a predsednik SO Gacko Rajko Papović je tada možda otišao i korak dalje u javnoj relativizaciji značaja referenci i profesionalnog iskustva.
Naime, on se prilikom imenovanja v.d. direktora sredinom februara 2021. na sednici SO Gacko osvrnuo na činjenicu da biografije kandidata ni javnost ni odbornici nisu mogli da čuju. Papović je obrazložio da to ni ranije nije bilo moguće i da je ideja da se oni “u hodu praksaju kako da rade što efikasnije”.
Da je rezon politički koristan, ali po sistem i društvo poguban, vidi se tri i po godine kasnije kada su problemi kulminirali, a nakon više verbalnih ispada, došlo je i do fizičkog kontakta.
Direktorica je pokrenula disciplinski postupak, tvrdi da je napadnuta, a deo zaposlenih se otvorenim pismom obratio predstavnicima lokalne vlasti tražeći da ih reši direktorice koja nad njima vrši mobing.
Problemi se množe
“Do sada smo bezbroj puta išli kod načelnika, što kolektivno, što pojedinačno, tražeći pomoć i rešenje problema. Ali, situacija se nije popravljala”, rekli su za “Direkt” zaposleni koji su potpisali pismo u kojem traže da se o situaciji u Centru za socijalni rad raspravlja na sednici SO Gacko.
“U našoj ustanovi je stvoreno jedno neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje u kome je radnicima ove ustanove koji odgovorno obavljaju svoj posao, postalo nemoguće raditi. Rukovodstvo opštine je upoznato sa svim dešavanjima u ustanovi, odnosu prema pojedinim radnicima kao i pojedinim strankama”, navele su potpisnice pisma.
Njih sedam optužuju direktoricu da je u više navrata uskraćivala osnovna prava radnika, diskriminisala one koji su zbog neisplaćenih toplih obroka tužili poslodavca tako što je uvećavala platu onima koji se nisu priključili tužbi, menjala sistematizaciju, a poslednje je fizički napad na radnicu protiv koje je pokrenula neosnovani disciplinski postupak.
To je bio povod i da pošalju otvoreno pismo prvenstveno načelniku i zameniku načelnika opštine, ali i predsedniku SO Gacko, odbornicima i Sindikatu zaposlenih u Upravi.
Direktorica (ne)ispunjava uslove
“Imam pet godina iskustva rada u struci, a stručni ispit mi treba za organe upravljanja, a ne za socijalnu zaštitu. Stekla sam uslov odavno, prošle godine nije bilo Skupštine, pa se to razvuklo. Da li će raspisati konkurs, toga se ne plašim”, objašnjava.
-A da li biste želeli da konkurišete?
“U ovakvom kolektivu, verujte, ne. Ni kao radnik, a ne kao direktor”, odgovara na naše pitanje i dodaje da se njenim dolaskom na čelo Centra kolektiv praktično podelio.
Kada je imenovana, poput još nekoliko novopostavljenih rukovodilaca, nije ispunjavala uslove da se raspiše konkurs. Dok su u drugim ustanovama, pa i RiTE Gacko gde je to takođe praksa, potrebno radno iskustvo smanjivali na tri godine, u Centru je to bilo nemoguće jer je Zakon o socijalnoj zaštiti decidno naveo uslove koje direktor treba da ispunjava- pet godina iskustva u struci i položen stručni ispit.
U međuvremenu su raspisivani konkursi za druge ustanove, kako je koji direktor sticao uslov. Tako se pre godinu i po dama na dnevnom redu jednog zasedanja našla i tačka vezana za konkurs u Centru za socijalni rad.
No, na samom početku sednice je načelnik, kao predlagač, tražio da se povuče sa dnevnog reda. U javnosti se nije polemisalo o tome, ali je bilo jasno da je u pitanju omaška. Radnici tvrde da Milovićeva tek nedavno stekla uslov, ali da stručni ispit i ne može da polaže jer ne ispunjava uslove iz Pravilnika koji određuje ovo pitanje. Smatraju da su već ove činjenice dovoljne da osobu razreše dužnosti, ali kršenje zakona očito nije smetalo predstavnicima lokalne vlasti.
Za “Direkt” Aleksandra Milović kaže da su problemi nastali čim je imenovana.
“Počelo je tom tužbom za isplatu toplih obroka. Pola kolektiva je odlučilo da tuži ustanovu, pa su molile te žene koje nisu htele da tuže da im se pridruže. Ja sam ih, sa svoje strane, molila da se uzdrže od tužbe dok ne vidimo kako ćemo odrediti koeficijente. Jedne su rekle da neće da tuže jer sam ja tek došla kao direktorica i nisu htele da komplikuju situaciju znajući da tu nisam odgovorna. Odjednom je nastao raskol”, priča Aleksandra Milović i dodaje da su njene ruke vezane jer oni kao ustanova planiraju topli obrok za svaki mesec, ali im u opštini u godišnji budžet uračunaju samo za tri meseca. Zato su radnice odlučile sudskim putem da ostvare svoje zakonsko pravo.
Pristup sa pravne strane
Demantuje da je bilo ko dobio stimulaciju kao nagradu za “lojalnost”, ističe i da je imala kolegijalan i tolerantan odnos prema svima. Od koleginice sa kojom je imala fizički kontakt je, tvrdi, trpela uvrede i nepoštovanje. Kaže da su neki od zaposlenih angažovani i preko projekata što se kosi sa zakonom. Zato je formirala Disciplinsku komisiju koja će utvrditi sve propuste i eventualno kršenje zakona.
“Sa pravne tačke ću tome pristupiti”, kaže.
Dodaje da je nakon 13 godina čekanja posla na birou dobila posao I “na kraju me je zapalo to što me je zapalo”, konstatuje razočarano.
Na pitanje da li smatra da je njeno imenovanje bilo pogrešno jer nije uspela da se iznese sa problemima kaže:
“Svi ste upoznati sa tim kako stvari funkcionišu. Ja ovde nisam došla sama, neko me je imenovao. To trebate videti sa njima”.
Budući da je grupa radnika tražila da se o problemima u ovoj ustanovi pitali smo je i šta očekuje od naredne sednice sednice SO Gacko.
“Prosto mi je svejedno. Čvrsto stojim iza tvrdnje da ovde ni jedna jednina reč nije tačna. Pridržavala sam se Pravilnika, čak i kada ovde navode da sam ih oštetila”, kaže I dodaje da su, uprkos problemima u Centru, korisnicima pružali kvalitetnu uslugu.
Budući da je do sada Centar za socijalni rad odavao sliku jednog harmoničnog kolektiva koji se bavi osetljivim i društveno odgovornim poslom te da su problemi nastali poslednjih godina, pitali smo i da li vidi negde svoju odgovornost za to.
“Ne. Tvrdim odgovorno da ničim izazvano se dešava što se dešava“, kategorična je bila Milovićeva.
Pitanja smo poslali i načelniku opštine Ognjenu Milinkoviću kao i zameniku načelnika Srđanu Mandiću koji je stranački kolega Aleksandre Milović, ali njihovi odgovori do zaključenja teksta nisu stigli. Nisu se javljali ni na poziv “Direkta”.
Direktoricu Milović smatraju odgovornom i za stanje u Centru za decu sa posebnim potrebama u kome je donedavno vladala harmonija, a centar bio primer kako u jednoj zajednici dnevni boravak za decu i mlade sa smetnjama u razvoju treba da izgleda i radi. Animoziteti i sukobi su sada do te mere rasplamsani da je policija pozivala aktere da daju izjave. Aleksandra Milović tvrdi da je problem nastao oko logopeda na čiji je rad predsednica Udruženja “Rastimo zajedno” imala primedbe.“Sazvala sam Upravni odbor, oni su pozvali roditelje koji su potpisali izjave u kojima navode da su veoma zadovoljni radom logopeda sa njihovom decom“, rekla nam je Milovićeva.“To nije istina. Imaju potpise samo četiri roditelja kojima mogu da manipulišu. Komisija je utvrdila da 23 dece ima pravo na pomoć logopeda I ja znam da se sa decom nije radilo”, kategorična je Gordana Kekić, predsednica udruženja.