Odricanje – prva stavka na listi svakog profesionalnog sportiste. Počeci, prve medalje, postavljanje i obaranje ličnih, državnih i međunarodnih rekorda, osvajanje evropskih i svjetskih takmičenja, te laskava priznanja koja su vodila do poziva i učešća na Olimpijskim igrama u Riju, čine streljašku karijeru Tatjane Đekanović (19), članice kluba ’’Geofon’’ iz Teslića.
„Kad sam otišla u Brazil, shvatila sam zašto neki ljudi žive za te Olimpijske igre. Nešto posebno što će svaki pojedinac doživjeti na drugačiji način. Prelijepo iskustvo koje mi je dalo još motiva da napornije treniram do sljedeće Olimpijade. Držim se toga da je strah iluzija, i daću sve od sebe da opravdam svoj rad i povjerenje svih koji me podržavaju”, kaže Đekanović za eTrafiku.
Trenirala je mnogo različitih sportova, te išla u muzičku i plesnu školu, da bi se spontano pronašla u streljaštvu.
„U Tesliću jako dugo postoji taj klub i kod nas je tradicija da se skoro svako bar jednom okuša u tom sportu”, kaže Tatjana i dodaje da je odnos države prema njemu korektan, iako je finansijska podrška minimalna.
Svako ozbiljno bavljenje sportom iziskuje velike troškove, koje sami takmičari često nisu
u mogućnosti pokriti bez podrške sponzora. Za svoje sjajne rezultate do kojih bi teško došla bez finansijske podrške jer su i treniranje i takmičenja izuzetno skupa, Tatjana je zahvalna opštini Teslić i Ministarstvu porodice, omladine i sporta Republike Srpske koji finansiraju većinu njenih takmičenja, a posebnu zahvalnost duguje ZTC ’’Banja Vrućica’’ koji su joj poklonili pušku, da bi imala uslove za rad dostojne jednog olimpijca.
„Streljaštvo u Republici Srpskoj uveliko kaska kako tehnički, tako i takmičarski za ostatkom zemalja, prestalo je da prati čak i zemlje u okruženju. Tehnologija napreduje, a mi smo uvijek bili skeptični prema tim stvarima, tako da se sad nalazim u situaciji da pred velika takmičenja moram da idem na pripreme u neku drugu zemlju, jer kod nas nemam uslova”, naglašava ona, te dodaje da se iznenadila koliko je vatreno streljaštvo popularno kao rekreativni sport, ali malo ko išta zna o vazdušnom.
Najveća podrška i kritičari su upravo njeni roditelji i prijatelji, jer prolaze kroz sve ono što i ona sama, a često to još stresnije doživljavaju, dok uzore nalazi u prijateljima i ’običnim’ ljudima koji su ostvarili svoje snove. Nakon povratka iz Brazila dobila je mural u svom gradu, koji su joj posvetili njeni sugrađani u znak zahvalnosti za njen trud i rad.
„Bilo je trenutaka kada sam mislila da treba da odustanem. Kada sam počela da treniram bilo je nas nekoliko drugarica, vremenom su sve odustale, ali i kasnije su se pojavili neki problemi za koje sam mislila da se neće tako lako riješiti, pogotovo kada je u pitanju usklađivanje vremena sa školom. Međutim, želja je bila veća od bilo kakve prepreke, te sam uz jaku volju i dobru organizaciju istrajala na svom putu”, ističe ona.
Ono što Tatjanu sada čeka jesu ozbiljne odluke u vezi budućnosti. Zbog karijere će možda morati da pauzira sa fakultetom jer zbog minimalnih uslova za bavljenje streljaštvom u BiH mora otići u inostranstvo ukoliko želi da se dalje usavršava.
eTrafika.net – Zorana Stojičić
