Univerzitet u Banjaluci i njegovi fakulteti već godinama sarađuju sa univerzitetima i fakultetima drugih država. O načinu odlaska studenata u Evropu, mogućnostima i dobitku koje taj odlazak pruža, pričali smo sa prorektorom za međunardnu saradnju, Valerijom Šaulom, a o iskustvima sa samim studentima.
Univerzitet u Banjaluci 2009. godine se uključio u program razmjene CEEPUS – kratkotrajni boravci na univerzitetima u državama koje učestvuju u njemu, i 2011. u program ERASMUS MUNDUS – razmjena od najmanje šest mjeseci za studente I i II ciklusa, te sticanje diplome na stranom univerzitetu, opet, u državama članicama programa.
Podatke o ovim programima, zemlje članice, detalje prijavljivanja i druge informacije možete naći na stranici banjalučkog Univerziteta: www.unibl.org
– Ranije se čitava procedura sklapanja ugovora sa stranim visokoškolskim ustanovama obavljala samo na fakultetima, a od 2008. godine saglasnost moraju dati Senat i Upravni odbor Univerziteta, govori nam Šaula, i dodaje:
– Prema podacima koje su prikupili sa fakulteta i koji se nalaze u arhivi rektorata, do sada potpisana 164 ugovora, a u toku je procedura potpisivanja još nekoliko.
USLOVI
Oni se razlikuju od univerziteta do univerziteta. U svakom slučaju, jako dobra informisanost je ključna.
– O uslovima odlaska na razmjenu, a pod tim se podrazumijeva studiranje na drugom univerzietu u periodu ne kraćem od šest mjeseci, svaki zainteresovani student bi se trebao dobro informisati, a uslovi zavise od univerziteta na kojem želite studirati. Posebno važan uslov je znanje službenog jezika na kojem se odvija nastavni proces u inostranstvu.
Koliko nam odlazak na studije u Evropu pomaže u daljem školovanju?
Studenti koji se vrate sa studentske razmjene nastavljaju rad na svom studijskom programu i u tome jeste suština razmjene. Šaula naglašava da se rezultati koji su ostvareni u inostranstvu priznaju, vrednuju i podaci o tome se unose u dodatak diplomi.
– To je preporuka svakom studentu, da proširi svoja znanja i ostvari dobre rezultate u inostranstvu, koji su mu priznati od ustanove gdje ih je ostvario, kao i od ustanove u koju se vratio. Takav student je dokazao i da govori neki od stranih jezika na nivou da može da prati nastavu i polaže ispite, što je dodatna prednost, kaže Šaula.
Na pitanje otići ili ostati, Šaula preporučuje otići i vratiti se, te dodaje da znanja i vještine, dobru praksu i pozitivna iskustva stečena u inostranstvu treba primjeniti u svojoj sredini. Tako ćemo poboljšati uslove života i rada za sebe i generacije koje dolaze poslije nas.
ISKUSTVA STUDENATA
Studentica ekonomskog fakultetu u Banjaluci, Milana Vrga, koja se trenutno se nalazi na Internacionalnoj biznis školi i Ekonomskom fakultetu u Vilniusu (Litvanija), otišla je sa željom da se upozna sa drugačijim načinom obrazovanja i stekne različita iskustva obrazovnog i socijalnog karaktera. Inače, Milana i njen kolega Nenad Perić, prvi su studenti Erasmus Mundus razmjene sa banjalučkog Univerziteta.
Bolonjski sistem visokog obrazovanja tamo, Milana Vrga ocjenjuje kao jako različit u odnosu na naš.
– Na fakultetu u Vilniusu maksimalan broj studenata na predavanju ne prelazi 40, dok je kod nas taj broj mnogo veći, a samim tim profesor ima šansu da priča sa većinom studenata i sve im objasni. Svaki profesor je uvijek dostupan studentu, tako da se odgovor na mail ne čeka više od jednog dana.
Ona ostaje u Vilniusu do jula ove godie, a potom se vraća u Banjaluku da završi fakultet.
– Kada bih imala priliku vratila bih se u Vilnius na master ili da uradim intership.
Na ekonomiju na Karl-Frances Univerzitetu u Gracu, Vanja Vrhovac je otišao poslije prve godine fakulteta i tamo je već četiri i po godine. On nam je malo detaljnije opisao koje su prednosti, a koje mane studiranja tamo.
– Mnogo se ulaže u univerzitete ovdje. Budžet Karl Franc Univerziteta je oko 190 miliona eura. Visinu školarine određuju univerziteti. Građani EU ne plaćaju školarinu, dok ostali plaćaju i to sve zavisi u kojoj ciljnoj grupi tvoja država jeste. Za nas je školovanje od ovoga semestra poskupilo na 744 eura, a prije toga je bila 380. Pare se mogu vratiti ako sakupis 24 ECTS boda u toku jedne školske godine, objašnjava nam Vanja.
On kaže da su fakulteti poprilično organizovani, a to je razultat visokih ulaganja u obrazovanje. Prijavljivanje ispita, ugovaranje konsultacija ii razmjena informacija se uglavnom obavljaju online.
– Ne pamtitm kad se desilo da profesor ne pošalje mail u slučaju da neće doći na predavnje ili ispit. Fakulteti ovdje nisu nimalo naivni. Poprilično se širok spektar gradiva i to veoma temeljno obrađuje. Veoma mali procenat studenata završi studije u roku.
Vanja Vrhovac bi volio da se vrati u Banjaluku, ali ima u vidu ekonomsko-socijalno stanje koje taj povratak otežava.
eTrafika.net – Erna Duratović