Odmahivanje glavom, otpuhivanje i signal rukom da ih zaobiđemo. Poneki tužni pogled i konstatacija da se radi o privatnoj i bolnoj temi. To smo dobijali od građana Banjaluke kada smo ih pitali šta sve mogu da urade sa svojom platom.
Piše: Vanja Stokić; Video: Ajdin Kamber; Foto: Fotobaza.ba
Statistike kažu da je prosječna plata u Bosni i Hercegovini 1.154 KM. Međutim, stručnjaci ističu da je ovaj iznos netačan i da se prosječna plata namjerno računa pogrešnom metodologijom, kako bi se sakrilo stvarno stanje u kome građani žive. Po njihovom mišljenju, statistika nas zapravo laže.
„Oni računaju tako da uzmu fond plata, ukupno isplaćene plate, i podele brojem uposlenika. Pri tome, onaj koji ima platu od 10.000 KM jednak je kao onaj koji ima platu od 500 KM. I onda dobiju prosek. I onda kažu prosek je 1.000 KM. Korektno računanje kao što se računa u Evropi, je pristup medijano. Imate krivu, najviša i najniža plata. Na pola presečete i tako dobijete polovinu. Ta polovina je stvarna prosečna plata. Ona je oko 700 KM“, objašnjava nam ekonomski analitičar Žarko Papić.
Prije tri godine, radio je istraživanje o radničkom siromaštvu u Bosni i Hercegovini. Ističe da je ono mnogo veće nego što se žele da se vidi. Ne samo radničko, već i opšte siromaštvo.
„I to omogućuje politikama da se bave nacionalnim tenzijama, da se protestuje ispred OHR-a, da se svi bavimo protestima oko izbora, ko je dobio, ko izgubio. A suština, socijalna situacija, pozicija građana, je potpuno ostala po strani. I time su onda uspavani građani. Veoma je loša situacija, ali mi ne vidimo sliku te situacije. Imamo samo detalje“, navodi Papić.
Istraživanje je pokazalo da 25 odsto radnika ne može da prehrani svoje četvoročlane porodice. Ovdje se ne radi o potrošačkoj korpi već bazičnoj kupovini hrane.
„Mi zvanično ne znamo koliko je siromaštvo u Bosni i Hercegovini. Anketa o potrošnji domaćinstva sedam godina nije rađena. Treba da se radi svake dve godine, na osnovu koje se izračunava siromaštvo. Poslednji put je računata 2015, potpuno pogrešnom metodologijom. Politički usmerenom metodologijom, da pokaže da je siromaštvo manje nego što stvarno jeste. Rezultat ankete za BiH bio je da je ispod relativne linije siromaštva 16,9 odsto stanovništva. Koliko je pogrešna metodologija vidite iz toga da je iste godine prosek Evropske unije ispod relativne linije siromaštva 24 odsto. Ispada da su oni siromašniji od nas. Naravno da nisu! Metodologija je pogrešna jer mere razlike u prihodima. Što ste razvijenija zemlja, veće su razlike u prihodima. Ali onaj koji je siromašan, nije siromašan. On je samo siromašniji od tog nekog Gejtsa, na primer. Ima manje od njega“, govori Papić.
Sa minimalnom platom od 543 KM i prosječnom od 1.154 KM, radnici u BiH ne mogu da žive. Oni preživljavaju. Daleko od uslova koje zaslužuju svojim radom.
Udruženje „Zora“ iz Zenice pokrenula je diskusiju o dostojanstvenoj plati za građane BiH, dovoljnoj za izdržavanje četvoročlane porodice. Prema proračunima, ona treba da iznosi 2.000 KM.
„Prvi korak je istraživanje potrošačke korpe po zemlji. Izračunava se cijena hrane kako bi se osiguralo da odrasla osoba može da priušti 3.000 kalorija dnevno. Podsjetiću vas da je granica kalorijske vrijednosti za svaku osobu, granica siromaštva 2.100 kalorija. Korak dva su neprehrambeni troškovi. Tu se uključuje: stanovanje, odjeća, zdravstveno osiguranje, briga o porodiljstvu, djeci i mogućnost da se jedan dio uštedi od te dostojanstvene plate“, objašnjava Armin Šestić iz udruženja „Zora“.
Uz dostojanstvene plate, radnici ne bi preživljavali već bi živjeli. Ne bi pozajmljivali novac kako bi mogli da preguraju mjesec, niti se odricali kvalitetnije hrane ili odmora.
„Ona ima i veoma dobru ekonomsku funkciju. Onda će zaposleni čovjek, u nekoj fabrici, imati dovoljno da radi puno produktivnije nego što radi sada. Zašto? Zato što ne mora popodne ili uveče da ide da radi na crno negde, da bi skrpio neki ukupan prihod. I time definitivno i ekonomija dobija neku vrstu pogona. Dostojanstvena plata nije samo stvar socijalnog karaktera. Ta stvar ima ozbiljnu ekonomsku funkciju: motivacija ljudi za razvoj“, ističe Papić.
U Hrvatskoj već postoji Koalicija za dostojanstvenu platu, dok je u Srbiji aktuelna Deklaracija o plati za život. BiH je još uvijek na početku ove inicijative.
Dostojanstvenom platom bavi se i globalna kampanja „Clean Clothes“, koja se fokusira na radnike tekstilne i obućarske industrije. Njihove plate diktiraju svjetski brendovi, koji fabrike otvaraju u zemljama sa slabijom ekonomijom i praktično ucjenjuju radnike da će svoju poizvodnju da presele u drugu zemlju.
„Ukoliko bi na nivou regiona postojala suglasnost oko toga šta je dostojanstvena plata, onda bi postojala i mogućnost da se tim brendovima ne dozvoli da oni sele svoju proizvodnju iz jedne zemlje u drugu. Znate, ako bi slična plata bila u BiH, Srbiji, Albaniji, Makedoniji i tako dalje, onda oni ne bi bili u mogućnosti da ucjenjuju svoje radnike i da kažu da će oni preseliti proizvodnju na neko drugo mjesto. Zato je jako bitno da se o toj dostojanstvenoj plati priča kako na nacionalnom tako i na regionalnom nivou“, ističe Šestić.
Procjene kažu da, ukoliko određeni tekstilni predmet u prodaji košta 200 KM, radnik dobija samo 1 KM. Zbog toga je potrebno da se vrši pritisak na brendove da povećaju cijenu rada.
„Ovo sad što radnici u BiH imaju to je mizerija. To je apsolutna mizerija. Znači, to je čisto robovlasnišvo i ništa drugo. Onda se pitamo zašto nam desetine, stotine hiljada ljudi odlaze iz BiH. Danas da radnik ima 1.000 eura platu ne bi mu nikad palo na pamet da ode u Njemačku. Nikad! To je vrlo jednostavna računica“, naglašava Šestić.