Neograničen broj besplatnih pokušaja vantjelesne oplodnje i povećavanje starosne granice, zahtjevi su koje građani i nevladine organizacije postavljaju pred fondove za zdravstveno osiguranje iz Republike Srpske i Brčko distrikta.
Piše: Vanja Stokić; Foto: Ajdin Kamber
Parovi iz Republike Srpske koji imaju problem sa začećem, imaju pravo na tri postupka vantjelesne oplodnje, finansirana od strane Fonda zdravstvenog osiguranja. Međutim, ovaj broj pokušaja često nije ni blizu dovoljan da bi žena ostala u drugom stanju. Drugi organičavajući faktor su godine, jer se finansiraju postupci za žene do 40 godina starosti. Zatim, parovi moraju da postupak obave u samo jednoj klinici u Republici Srpskoj.
„Sami doktori kažu da je uspjeh vantjelesne oplodnje kumulativan. Odnosno, što više puta prođete kroz cjelokupnu tu stimulaciju i sve što se prolazi, veća je vjerovatnoća da će se tu nešto desiti. Prosto ponekad vantjelesna oplodnja uspije, ali se ne održi trudnoća, dođe do nekih komplikacija. Tri pokušaja su jako malo. Osuditi parove na tri pokušaja, i to na tri pokušaja na jednom mjestu je zaista diskriminacija“, govori nam Dajana Kuzmanović iz Udruženja porodica sa problemom steriliteta „Roda“.
Praksa pokazuje da je parovima potrebno mnogo više od tri pokušaja. Neki od njih uspiju da dobiju dijete tek nakon 10-og puta.
„Mi u udruženju imamo par koji je uspio iz osomog puta. Sedam neupješnih vantjelesnih, osma je uspjela. U Doboju imamo jedan par koji je uspio iz sedmog puta. Jako je puno parova koji su uspjeli iz petog, šestog, desetog puta. Jednostavno tada je nešto presudilo. Kao što i sami doktori kažu, bitno je pokušavati. Međutim, pokušavati ne možete ukoliko vam neko ne da priliku za to“, naglašava Dajana Kuzmanović.
Kao jedan od problema ističe i reakciju medicinskog osoblja kada se žena prvi put javi za pomoć. Ukoliko ima više od 40 godina, nerijetko dobija negativne komentare. Kao i bespotrebno zalaženje u njenu intimu.
„Ono što nas u udruženju jako boli jeste kad žena od 40, 41, 42 godine ode specijalisti za reproduktivno zdravlje, vrlo često dobije odgovor: ‘Gdje ste bili do sada?’ Žena nije kriva ako se na uda do 40-te godine. Ne može svako da se uda sa 20. Ne može svako da rodi sa 22, 23. Mi imamo jedan par, oni su se sreli tek posle 40-te. Jednostavno, tako im se desilo u životu. Međutim, i žena sa 40 godina i ova sa 30 i ona sa 25, ima istu želju i sasvim sigurno mora da ima isto pravo na to da postane majka. Prosto ne može niko da kaže: ‘Ti može, ti ne možeš.'“, govori ona.
Stereotipi koji vladaju u društvu i stigma prema parovima koji imaju problem sa začećem, dovode do toga da se oni ne bore javno za bolji položaj. Čak i da se kriju od javnosti.
„Mi trenutno u udruženju imamo nekih 50 porodica kao članove. Svaki put na moje pitanje da li bi neko želio da da izjavu, čak kad je izjava za radio, za novine, kada nije potrebno ni ime da se napiše, niko ne želi. I onda se stiče utisak da samo meni nešto smeta. Na taj način se ne možemo izboriti. Ja se slažem da je to veliki problem. Da boli, da žulja. I sama prolazim kroz to već godinama. Ali time što ćemo se sakrivati da nas niko ne vidi, stvarno ne možemo ništa riješiti“, govori Dajana Kuzmanović, dodajući da ne postoji razlog da muškarac i žena krive sebe zbog problema koji imaju.
Da bi parovi u Republici Srpskoj dobili bolji položaj, potrebna je izmjena Zakona. Poslanica u Narodnoj skupštini RS Mirna Savić Banjac planira da inicijativu započne poslaničkim pitanjem.
„Da vidimo da li je uopšte u planu da se broj procedura poveća, tj da bude neograničen broj kao što je u Srbiji. Neophodno je da se svim parovima koji žele da ostvare potomstvo, a ne mogu obezbijedi adekvatna medicinska pomoć. Tako da je to veoma važno pitanje i smatramo da je to veoma dobra stvar, da se u to ulaže novac. To nije nikakva promašena investicija, nije bez razloga, veoma je opravdano. To su izuzetno skupe procedure i veoma mali broj građana RS može sebi da priušti veliki broj pokušaja. To ih iscrpljuje, dižu kredite, a svi znamo da se ovdje građani bore i sa osnovnim egzistencijalnim problemima“, govori Mirna Savić Banjac.
Kao savjetnica gradonačelnika Banjaluke za kulturu i socijalnu politiku, ona je prošle godine učestvovala u izmjeni Pravilnika na osnovu kog Grad finansira jedan pokušaj vantjelesne oplodnje.
„Glavne promjene u izmjeni Pravilnika su bile te da smo podigli starosnu granicu sa 42 na 45 godina. Da smo omogućili vantjelesnu oplodnju mnogo većem broju parova. Svi oni koji su uspunjavali uslove, 40 parova je dobilo podršku. Iznos je bio mnogo veći nego ranije. Uspjeli smo u tome da je rok za podnošenje bio 90, umjesto 30 dana. I da smo posebno tretirali grupu žena koje su imale potrebu za donacijom jajne ćelije. Do sada im je bilo nemoguće ostvarivati sredstva u Gradu“, ističe ona.
Bolja situacija je u Brčko distriktu, gdje parovi imaju pravo na pet pokušaja vantjelesne oplodnje, u klinici po želji, na teritoriji Bosne i Hercegovine. Takođe, starosna granica je pomjerena na 45 godina.
„Mi smo sve radili na primjeru pojedinca. Pojavila nam se u udruženju žena koja je mlada, ima 42 godine. I željela je da ide na vantjelesnu oplodnju. Nije mogla, nije ostvarivala to pravo zbog ograničenja, zbog godina. Mi smo onda uputili inicijativu Upravnom odboru Fonda i oni su to prihvatili. Nije teško riješiti problem kad je dijagnostifikovan i kad ga imamo kome predočiti. Često i ljudi koji su u Upravnom odboru ili na vodećim funkacijama, bez obzira koliko oni imali dobru volju da nešto urade, prosto ljudi ne znaju za to“, kaže Željko Lazarević iz Centra za podršku u zajednici „Beba više“.
Ipak, zalaganje za bolji položaj ne prestaje. Kao i u Republici Srpskoj, cilj je imati neograničen broj postupaka i povećati starosnu granicu.
„Neko možda može da rodi u 48. ili 50. godini i da bude savršen roditelj. Kad kažemo da želimo neograničen broj pokušaja, ni to ne govorimo slučajno. Postoje primjeri u našoj lokalnoj zajednici, žena koje su 12, 13 puta odlazile na postupke i iz 13. puta su dobile djecu. Mislimo da to ima smisla“, naglašava Željko Lazarević.
Brčko distrikt nema zakon koji reguliše ovu oblast, već je sve uređeno pravilnicima Fonda zdravstvenog osiguranja. To je prednost, jer su izmjene pravilnika mnogo jednostavnije nego izmjene zakona. Ali je i mana jer Vlada Brčko distrikta u svakom trenutku može da otkaže plaćanje postupaka, jer na to nema zakonsku obavezu.