Svake sedmice Marko Majstorović sastavi najmanje šezdeset pitanja za pub kviz koji se održava u banjolučkoj “Šestici”. U njegovoj bazi podataka nalazi se između šest i sedam hiljada pitanja iz svih mogućih i nemogućih oblasti.
Tekst i fotografija: Goran Dakić
Kvizove prati, kako kaže za eTrafiku, od malih nogu, ali je veći i ozbiljniji korak u taj svijet napravio nakon što je počeo da gleda hrvatsku “Potjeru”. Prije pet godina je bio u Novom Sadu sa tadašnjom djevojkom, a sadašnjom ženom, i u jednom kafiću je ugledao tabelu tamošnje kviz lige.
“Studirao sam u Banjoj Luci tada. Živio sam u studentskom domu i ubrzo sam se sa vlasnikom ‘Šestice’ dogovorio da probamo da napravimo kviz. Pogledali smo kako pub kvizovi funkcionišu u Srbiji i u Hrvatskoj. Na početku je bilo mnogo studentskih ekipa, ali su na kviz u međuvremenu počeli da dolaze i ostali”, priča Marko.
Jedno od najčešćih kvizaških nedoumica je da li je lakše odgovarati na pitanja ili ih sastavljati? Marko kaže da je i jedno i drugo podjednako teško. Pitanja se, priča on šaljivo, dijele na laka i teška – laka su ona koja kvizaši znaju, teška su ona na koja ne znaju odgovore.
“Nije lako sastaviti dobro pitanje. Na kvizu bude u prosjeku 150 ljudi i treba sastaviti pitanja koja će svima biti zanimljiva. Kviz treba postaviti tako da svima nešto odgovara, da se svi mogu u nekom pitanju pronaći, da nikome nije dosadno”, priča naš sagovornik.
Izvori za pitanja su mnogobrojni, ali najčešće su to internet i enciklopedije. Da bi napravio pitanja za svaki kviz, koji se srijedom igra u “Šestici”, potrebno mu je osam sati, kako kaže, dobrog posla i teškog rudarenja.
“U nekoliko navrata se desilo da su pitanja bila izuzetno teška i da većina ekipa na poluvremenu ima 15 bodova, što je užasno malo. Ako najgora ekipa nema manje od 50 odsto tačnih odgovora, onda pitanja nisu bila preteška. Ukoliko na kvizu postavim 60 pitanja i na kraju bude svega tri, četiri ili pet ekipa koje imaju trideset poena, onda su pitanja bila zaista teška”, kazao je Marko.
Kada su „na sceni“ preteška pitanja, naš sagovornik takmičarima pomaže određenim “hintovima”. On dodaje da je među kvizašima mnogo onih “punokrvnih”, odnosno onih koji će pokušati da odgovore i na ona pitanja koja ne znaju.
“To nije samo do kvizaša, nego i do osobe. Ako neko želi da rizikuje i ako želi da pobijedi po svaku cijenu, mislim da će odgovarati na svako pitanje. Znam ekipe koje su spremne da uvijek odgovaraju. Jedna ekipa je u igri pogađala odgovore na svih pet pitanja i svih pet je pogodila. Nijedan odgovor nisu znali, ali su pogađali. Taj dio kviza je zamišljen tako da gubite poene ako ponudite pogrešan odgovor. Oni su rizikovali da izgube pet poena, ali su sve i jedan odgovor pogodili”, prisjeća se Marko.
On se povremeno i takmiči u kvizovima. Ne koliko bi htio, nego koliko stiže. Čest je, kaže, gost kviza u Gradišci. U Banjoj Luci još nekoliko momaka prave kvizove, pa i kod njih ponekad ode.
“Kviz scena u Republici Srpskoj je slabo razvijena, ali je dosta razvijenija u odnosu na period od prije četiri ili pet godina. Polako se stvara ta kviz kultura. Ljudi sve više i sve češće dolaze na kvizove. Među njima je mnogo onih koji žele da se takmiče, ali i mnogo onih koji žele da se druže”, kazao je Marko.
Takmičari na kvizovima najslabije poznaju – klasičnu književnost. Marko kaže da slabo “prolazi” gotovo svaki oblik klasične umjetnosti – slikarstvo, muzika, vajarstvo.
“Ako se pitanje odnosi na Baha, Mocarta ili Rimskog-Korsakova, od stotinu takmičara – devedeset i pet neće znati odgovor. Slično je i sa predstavama. Čak i sa filmom, ali onim klasičnim, filmom koji se snimao dvadesetih, tridesetih, četrdesetih i pedesetih godina prošloga vijeka. Mnogi bi očekivali da se u ovoj grupi nalazi i istorija, ali imamo veliki broj takmičara koji solidno poznaju istoriju”, rekao je Marko.
Njegova polja interesovanja su (savremeni) film, geografija, sport, ali i trivije. U pitanju su, kaže naš sagovornik, podaci koje nikome ne mogu da koriste osim na kvizu. On dodaje da je nemoguće kontrolisati da li sve ekipe koriste telefone, odnosno Gugl pretraživač tokom kviza.
“Trudim se da sastavim pitanja koja nije lako izguglati, ali je to veoma, veoma teško. Uvijek postoji neki način da se pronađe odgovor na pitanja. Da li je to preko nekog pojma ili asocijacije, ali gotovo da je nemoguće pronaći pitanje na koje odgovor ne može da se izgugla”, kazao je Marko.
Ekipa eTrafike je Marku na kraju razgovora postavila pet pitanja. Kvizmaster ni na jedno nije znao odgovor, ali je ipak bio zadovoljan.
“Teška pitanja. Baš teška. Uvijek čovjek nešto nauči”, rekao je Marko.