Tetoviranje je postalo pravi hit u gradu na Vrbasu, ali od stotinjak tatu-studija samo je jedan registrovan. Do sada se mnogo građana odlučilo na tetoviranje u ilegalnom tatu studiju, jer je cijena znatno niža.
Međutim, tako rizikuju da dobiju neku infekciju, ako instrumenti za tetoviranje nisu dovoljno sterilisani ili prostorija u kojoj se vrši tetoviranje nije dovoljno čista. Važući između cijene i zdravlja, sve je više onih koji će platiti više i uraditi tetovažu u legalnom studiju.
Banjalučanin Dario Glavonjić nekoliko svojih tetovaža uradio je u jedinom registrovanom studiju „Bltattoo“, jer ne vjeruje u čistoću nelegalnih studija, kao ni u opremu kojom majstori rade. Sa druge strane Bojan Ninković svoje tetovaže radio je u ilegalnom studiju i ima dobro iskustvo.
– Sve zavisi od toga ko radi tetovaže. Po mom mišljenju oprema koju je koristio majstor zadovoljava standarde, govori on i naglašava da nije imao nikakvih infekcija nakon tetoviranja.
O postojanju ilegalnih tattoo studija u Banjoj Luci vlasnici Bltattoo studija kažu da svaki majstor treba da ispunjava osnovne uslove, jer je posao tetoviranja velika odgovornost, a većina majstora se ne pridržava tih pravila održavanja.
– Takvi studiji moraju ispunjavati osnovne higijenske uslove, ali nisu problem ljudi koji rade u tim uslovima, već osobe koje se tetoviraju u takvim uslovima. Oni se uopšte ne raspituju o posljedicama koje mogu dovesti do zaraze, ističe jedan od vlasnika „BLtattoo“ Igor Torbić Cigla.
Sa druge strane jedan od ilegalnih tatu-majstora ističe da mu je proces registracije komplikovana stvar koja „za sobom vuče i poreze“, tako da
se više i jednostavnije zaradi radeći u kući za uži krug prijatelja.
Dok je za jedne tetoviranje postalo stil života i osnova imidža, onima sa „druge strane igle“ to je više od posla. Drugi vlasnik „Bltattoo“ Igor Pešić Pedi kaže da tetoviranje za njega nije posao koji radi, nego koji živi.
– Počeo sam tako što sam crtao razne motive običnom olovkom svojim prijateljima. Vremenom sam nabavio svu potrebnu opremu i započeo sa pravim tetovažama, kaže Pedi.
Njegov kolega Igor Torbić Cigla započeo je na sasvim neobičan način ili kako on to kaže „sasvim slučajno“.
– Tetoviranjem sam se počeo baviti sasvim slučajno. Crtao sam za jednog čovjeka koji je tetovirao ljude, jer je on slabije crtao, pa sam tako i ja počeo. Shvatio sam da je dobra zarada i odmah sam nabavio svu potrebnu opremu, kaže Cigla.
Ova dvojica tattoo-majstora nude širok spektar usluga svojim mušterijama, ali ono što je za njih najveći izazov su prepravke starih tetovaža ili kako oni to popularno nazivaju „koveri“. Ispričali su nam da im je nedavno došao čovjek koji je imao staru tetovažu koja je napravljena u njegovim vojničkim danima. Pošto mu se nije sviđala, prepravili su mu je u orla.
Ono što Pedi takođe navodi je da ne rade tetovaže maloljetnim licima, osim ako nisu u pratnji roditelja, a Cigla dodaje da prostor i instrumenti moraju biti besprijekorno čisti. Kažu da posjeduju sredstva za čišćenje na kojima im čak i pojedine bolnice mogu pozavidjeti i da dnevno najmanje tri sata potroše na to. Iako nekima to zvuči komplikovano, njima je čišćenje dio rutine.
eTrafika.net – David Jojić