PUNCH International nastavak je uspješnog koncepta Kratkofil Punch na međunarodnom nivou. Predstavlja omnibus pet kratkih angažovanih filmova nastalih kao rezultat projekta koji se realizuje u saradnji Kratkofil Plusa i Flimmer iz Noršopinga festivala iz Švedske.
Polaznici iz Bosne i Hercegovine i Švedske imali su priliku da se upoznaju sa osnovama produkcije društveno angažovanih dokumentarnih filmova, te uz profesionalnu superviziju da produciraju kratki dokumentarni film. Tokom kratke škole dokumentarnog filma učili su od velikih imena bh. i švedskog dokumentarizma, Boel Zetterman i Branka Lazića.
Prikazani su filmovi “Kako sam postala ti” režija Ivana Živković, “Zovem se Adnan i neću vas raznijeti” režija Adnan Smajić, “Život poslije života” režija Sanja Jokić i Dušica Lipovac, “Lebdenje po nebu, režija Bahareh Mirhadi i “Ono ko sam i sve što imam, svaki dan nosim” režija Emily Norling.
Za sve učesnika ovo je bio prvi put da se bave produciranjem filma.
“Bilo je teško, jer u početku nisam uopšte znala kako snimati. Dva dana pred rok ništa nije radilo, i onda odjednom ‘Haleluja, krenulo je’”, rekla je Ivana, koja se u svom film bavi pitanjem identiteta, istraživanjem svoje ličnosti, stereotipima koji nalažu kako da se ponašaš ako si žensko, a kako kao muškarac.
Adnan se, kako kaže, prijavio na konkurs jer tada nije imao ništa drugo da radi. Međutim, vrlo brzo je shvatio da oko stvaranja filma ima jako mnogo posla.
“Nisam očekivao da će biti toliko posla oko svega. Mislio sam da će prvi scenario biti okej, napisao sam ga i kada sam ga poslao rekli su da ne valja i tako nekoliko puta. Idući put bar znam da je zahtjevno, a ne nešto što se radi iz dosade“, izjavio je Smajić.
On je zbog svog imena i brade često na meti momaka u plavom. U svom filmu želi da pokaže da granice ipak nisu samo u našim glavama, da je za njega granični prelaz veoma zeznuta stvar.
Boel Zetterman je zadovoljna radom ovih mladih ljudi i kako kaže svih pet filmova imaju priču koja je društveno važna, a to je cilj ovakvog filma.
Kada su u pitanju reakcije publike na filmove, Bahareh Mirhadi ističe da uvijek imate onih koji se oduševe vašim filmom, kao i onih kojima se ne svidi. To je jednostavno tako.
“Ja počinjem da mrzim svoj film, jer kada pogledaš nešto po 70 puta, šale ti više nisu smiješne i ne interesuje me toliko da li se nekome svidio ili ne. Ja sam rekao ono što sam želio, ko shvati dobro za njega, ko ne opet dobro”, rekao je Adnan.
Poenta ovih filmova je da ljudi shvate i prihvate da u većini situacija, problema, nisu sami. Postoji još neko kome se to dešava, ko vodi istu bitku. Lakše je teret nositi ako ga podijelimo sa nekim.
eTrafika.net – Anja Zulić