Danas, nakon tri godine pauze, u banjalučki KSB dolazi Mortal Kombat. Sa momcima iz benda pričali smo o medijima, alternativnoj sceni, ali i o vraćanju nekih starih, ne tako dobrih vremena. Sa kolegama iz regiona se sastaju kako po koncertima, tako i u kafanama, kako im je i draže.
Razgovarao: Nikola Zgonjanin
Beogradski pankeri među najglasnijima su kada treba kritikovati elemente vlasti, ali i društva oko nas. Tako su pjevali o pozerima, telešopu, ali i mnogim stvarima o kojima se šuti. Kažu da cenzure nema mnogo, ali ni medijske pažnje. Ipak, uz volju i saradnju uspiju i bez toga se može doprijeti do poblike.
Dugo vas nije bilo u Banjaluci, planirate li nadoknaditi čekanje? Šta vas veže uz ovaj grad?
Puno prijatelja, ćevapi kod Muje i razne lijepe uspomene.
U kakvom je stanju po vama alternativna muzička scena u Srbiji, ali i regionu?
Ponovo počinje nešto da se dešava! Država, izgleda, baš mora da bude u haosu kako bi se rodio dobar rokenrol. Devedesete su stvorile gomilu dobrih bendova, onda je nastalo zatišje od 2000. do 2010. godine, danas ima puno dobrih festivala i bendova. Mislim da to dosta govori o situaciji u regionu.
Šta se to osim krize i er maks patika vraća iz devedesetih? Mnogi u sred ove krize i današnje vlasti kažu da se devedesete ponavljaju.
Crna hronika se redovnije ažurira i sve je bogatiji njen sadržaj.
Da li vam je vaša direktna kritika vlasti i sistema donijela probleme?
Nije donijela direktne probleme u smislu da se pojavio neko lično da ucjenjuje i da se žali, ali je cenzura na festivalima očigledna. Nakon osam godina postojanja našeg benda i dan danas većinu koncerata organizujemo u sopstvenoj režiji i u većini slučajeva budu rasprodati, a razne organizacije koncerata se i dalje prave da ne postojimo.
Da li mediji daju dovoljno pažnje bendovima poput Mortal Kombata, tačnije, onima koji obrađuju teme koje se prikrivaju?
Pa ja sam generalno zadovoljan našim prisustvom u medijima. Zaista ne osjećam nikakvu represiju i cenzuru. To važi za internet portale koji nas intervjuišu. Televizije skoro da nas i ne zovu, ali ko još gleda televiziju? Veći je problem to što jednostavno nema medija koji bi se bavili sa ovakvim bendovima. Bilo ih je ranije, ali se po meni, nisu bavili na ispravan način. Sve emisije su bile površne i šture, više su se bavili produkcijom nego sadržajem.
Kakva je vaša saradnja sa sličnim bendovima iz regiona, pored Brkova i Bishketa?
Sarađujemo i družimo se sa većinom ljudi iz ovog našeg, nazovi zajedničkog muzičkog žanra. To možete vidjeti u našem spotu “Mala”. Ne samo po koncertima, već i u kafani ovako, a to nam je još draže.
Telešop, šoferi, metalci, pozeri, sve oko nas, a tako malo se priča. Gdje nalazite inspiraciju za tekstove?
Na ulici, poslu, u kafani i prevozu… Sve su to priče iz života.
Momci iz Hladnog Piva su otvorili svoju produkcijsku kuću za mlade bendove, Brkovi daju pjesme za besplatno preuzimanje, primjera je mnogo. Da li treba više takvih poteza da se muzička scena ojača, ili samo ne znaju iskoristiti?
Situacija je veoma jednostavna. Ako tvoja muzika vrijedi iole nešto, imaćeš publiku i bez izdavača. Ako si totalno s*anje, neće ti stvoriti publiku ni svi izdavači ovog svijeta. Mi takođe dajemo naše pjesme potpuno besplatno, imamo izdavača od trećeg albuma i prva stavka u ugovoru je bila da muzika bude dostupna za besplatno preuzimanje.
Ljudi sa naših prostora masovno odlaze „preko grane“ u potrazi za boljim životom, obećanim velikim platama. Da li je došlo dotle da se ni uz veliki trud ne može dobro živjeti, a pošteno?
Sve zavisi kakve su ti želje i ambicije. Takođe zavisi i to šta pojedinac smatra dobrim životom. Trenutno mogu da plaćam račune, da se prehranim i odem u kafanu da se napijem. Nije neka ekskluziva, ali ni ne patim za glamurom. Najviše mrzim kada neko kenja kako je sve u Srbiji s*anje, a kako je “vani” do jaja. Uvijek se ispostavi, da taj koji priča te stvari, ku*cem nije mrdnuo u životu, već čeka da mu sve padne sa neba. Takvi nikako da shvate, da su ONI ta Srbija, i da se ONI moraju pobrinuti da im bude bolje.