Kompozitor, gitarista, pjevač, tekstopisac, producent, tonac. Nikola Vranjković se u potpunosti predao muzici, a teško je razlučiti koja od ovih oblasti mu bolje ide.
Postao je poznat po grupi Block Out koju je vodio od 1991. godine, da bi je napustio krajem 2013. Prije toga je četiri godine živio u Moskvi, da bi po povratku u Beograd radio kao studijski muzičar i svirao sa grupom Ruž.
Po napuštanju grupe Block Out započeo je sa solo karijerom, a do sada je snimio albume Zaovdeiliponeti i Veronautika.
Marburg (hommo epilepticus)
Ja čitav život hodam uzbrdo I snage mi još malo ostalo Za bespotreban korak ili dva Video sam sve ovo i odozdo.
A ničeg nema ni ovde ni tamo I zidine još ostale su samo I šta to tražim kad znam unapred Otrovan k'o beli hleb je ženski osmeh.
Pa okrenem glavu nazad na tren Da li sam šta ostavio iza sebe Ničega se više ne sećam Ne pamtim pa ne moram da se zaboravljam.
I mrzim krte zidove tunela Tu sve je krov, a krov pada na glavu Niz glatke zidove glasovi klize A u tim porama kao da stoje večno.
I nisam tako crn da gazim reči I praštam kome moj oproštaj treba Al’ slike blede sve vreme ih jede Na prkos bol i sećanje život se svede.
I ne vraća mi se u Beograd.