Kompozitor, gitarista, pjevač, tekstopisac, producent, tonac. Nikola Vranjković se u potpunosti predao muzici, a teško je razlučiti koja od ovih oblasti mu bolje ide.
Postao je poznat po grupi Block Out koju je vodio od 1991. godine, da bi je napustio krajem 2013. Prije toga je četiri godine živio u Moskvi, da bi po povratku u Beograd radio kao studijski muzičar i svirao sa grupom Ruž.
Po napuštanju grupe Block Out započeo je sa solo karijerom, a do sada je snimio albume Zaovdeiliponeti i Veronautika.
Marburg (hommo epilepticus)
Ja čitav život hodam uzbrdo
I snage mi još malo ostalo
Za bespotreban korak ili dva
Video sam sve ovo i odozdo.
A ničeg nema ni ovde ni tamo
I zidine još ostale su samo
I šta to tražim kad znam unapred
Otrovan k'o beli hleb je ženski osmeh.
Pa okrenem glavu nazad na tren
Da li sam šta ostavio iza sebe
Ničega se više ne sećam
Ne pamtim pa ne moram da se zaboravljam.
I mrzim krte zidove tunela
Tu sve je krov, a krov pada na glavu
Niz glatke zidove glasovi klize
A u tim porama kao da stoje večno.
I nisam tako crn da gazim reči
I praštam kome moj oproštaj treba
Al’ slike blede sve vreme ih jede
Na prkos bol i sećanje život se svede.
I ne vraća mi se u Beograd.