“Drago mi je i uzbuđen sam što sam ponovo u reprezentativnim akcijama gde me nije bilo neko vreme. U dosta smo dobroj poziciji pred mečeve sa Izraelom i Grčkom, ono što je najvažnije je da sve zavisi od nas i da ne moramo da gledamo u tuđa dvorišta i ono što će druge ekipe uraditi. Ostalo je da što pre zaživi neko zajedništvo i da kroz to dođe neki dobar rezultat.”
Piše: Slobodan Manojlović, foto: ABA
Rekao je ovo za eTrafiku košarkaš Partizana Rade Zagorac o mečevima Grupe L kvalifikacija za Svjetsko prvenstvo u Kini, koji bi mogli da budu ključni za odlazak “orlova” u najmnogoljudniju zemlju svijeta naredne godine. Meč sa Izraelom evropski, svjetski i olimpijski veceprvaci igraju u petak, 30. novembra, dok je derbi sa Grcima u kojem je Srbija domaćin zakazan za treći decembar u hali “Aleksandar Nikolić”. Srbija je jedina reprezentacija iz zemalja bivše Jugoslavije koja ima realne šanse da ode na najveću svjetsku smotru košarke. Po mišljenju većine stručnjaka sa ovih prostora glavni uzrok toga je nemogućnost igrača koji igraju Evroligu da igraju tokom cijelih kvalifikacija za nacionalne timove. Sličnog mišljenja je krilni igrač Partizana i povratnik u tim Aleksandra Đorđevića, selektora Srbije.
“Ti sukobi između FIBA i Evrolige su dosta doprineli ovakvom stanju. Žao mi je što nesumnjivi potencijal, kvalitet i talenat igrača koji dolaze sa ovih prostora nije valorizovan na taj način da svi učestvuju na Svetskom prvenstvu. Više je splet nekih okolnosti uticao na to što će se izvesno desiti nego što je to realna slika kvaliteta. Ako može da se priča o nekom alibiju, ima ga i te kako”, smatra Zagorac.
Popularni Zagor je nakon turbulentne prethodne sezone u kojoj je napustio redove NBA ligaša Memfisa, velike sage oko dolaska u Partizan i kasnijeg igranja za Betis konačno ove godine zaigrao za tim čiji je navijač od malih nogu. U regionalnoj ABA ligi prosječno bilježi 12,4 poena, 4,1 skokova, 3,1 asistencija i 1,4 ukradenih lopti. Zadovoljan je kako se sve odvija, ali ne želi da obećava “kule i gradove” od mlade ekipe koja tek treba da pruži najbolje partije.
“Divan je osećaj igrati za Partizan, uslovno rečeno kod kuće sam ponovo. Igrao sam u Megi gde sam proveo prelepe godine. Posle nekog vremena ponovo sam nazad u Srbiji u timu sa mnogo većom bazom navijača i dozom pritiska. Uživam u dosadašnjem boravku u Partizanu i radujem se svakoj utakmici i iskušenju koje predstoji. Nešto što smo naučili je da je dosta nezahvalno govoriti o dometima kada imate ovako mlad tim. Celu karijeru igram u ekipama koje su izuzetno mlade. Kada imate tako mlad tim i uslovno rečeno nezrele igrače koji treba da se razviju stavljati im breme usmerenja nije dobro i može da bude kontraproduktivno. Ne znam koliki je domet, znam da je potencijal veliki. To mogu da tvrdim. Samo je pitanje dokle će se razvijati potencijal i da li će dostići svoj zenit ili neće”, kaže Zagorac, i dodaje da sebe vidi kao nekoga ko treba da bude mentor mladima poput Marka Pecarskog i ostalih, uprkos tome što ima 23 godine.
“Jasno, to je prirodno nametnuta pozicija lidera od početka sezone. Kroz stvari koje oni prolaze ja sam relativno skoro prolazio, tako da imam to početno iskustvo i jednostavno se radujem tome da pomognem u usmerenju svih njih koji sada sa mnom dele svlačionicu”, govori nam on.
Mlada ekipa se nalazi na posljednjem mjestu Grupe C Evrokupa gdje dva kola prije kraja ima skor od dvije pobjede i šest poraza.
“Matematički je moguće, nije ništa izgubljeno. Jako mi je žao zbog nekih propuštenih prilika. Pre svega poraza od Trenta u gostima i Valensije kući. Sve je to jedna razvojna stanica i jako važan deo razvoja ovog tima. To čini rast neke ekipe i nemam sumnji da će na nekom dužem štapu doneti dobre stvari”, optimista je Zagorac.
U ABA ligi čije osvajanje donosi igranje u Evroligi naredne sezone ne vidi favorita, ali izdvaja nekoliko ekipa.
“Inertni osećaj je da je zaista ujednačeno sve pri vrhu lige. Neću ništa pametno reći kada kažem da se Budućnost i Crvena zvezda možda malo više ističu od ostalih. Cedevita je počela da igra dobro, vezali su nekoliko pobeda i tek sada dobijaju primese onoga što su zamislili letos. Tu je i Partizan čiji sam član i kojeg nikako ne mogu da stavljam u autsajdere”, kaže igrač koji je projektovan kao glavni oslonac ovog tima “crno-bijelih”.
Ekipa je dobro počela sezonu, da bi nakon serije poraza ceh slabijih igara platio Nenad Čanak, koji je podnio ostavku na mjesto prvog trenera ekipe. Njega je na toj poziciji naslijedio Italijan Andrea Trinkijeri, koji je u prethodnim godinama sa Bambergom dominirao Njemačkom ligom i bilježio dobre rezultate u Evroligi.
“Radi se o odličnom treneru. Jako je zahtevno raditi sa njim jer mnogo zna i ima velike ambicije i ciljeve. Kada imate nekoga kao što je on za upravljača sistema, normalno je da su zahtevi visoki i da kada dođe do zakazivanja onoga što on želi dolazi do poteškoća. Vreme je isključivo ono što treba ovom timu kada je Trinkijeri kao trener u pitanju. O njegovom kvalitetu je suvišno govoriti. Sigurno je vrhunski odabir za ovako mlad kolektiv kakav mi imamo. Pored svog košarkaškog znanja koje ima i koje nije nikakva tajna on je veliki psiholg i pedagog. Zna da radi na tome i već sada je počeo da kači suštinu svakog igrača i njegove vrline i mane”, zaključuje Zagorac.
U NBA ligi gdje je nekoliko mjeseci uoči sezone 2017/2018 proveo kao član Memfisa nije uspio da ostvari ambicije. Utisak je i da nije dobio pravu šansu u franšizi iz Tenesija.
“Bilo je to veliko iskustvo, ne bi ga karakterisao kao pozitivno ili negativno jer ima i jednih i drugih elemenata. Pre svega bih to istakao kao jedan kredibilitet za neke daljnje odluke koje ću donositi ja, a jednog dana i moja deca. Što se tiče nekih dodatnih stvari vezanih za Memfis i za NBA ligu, o tome je zaista suvišno pričati. To je jedan sasvim drugačiji nivo u odnosu na Evropu. Kompatibilno je sa kvalitetom igrača koji igraju tamo. Memfis je dosta upečatljiv grad i za nekoga ko dolazi sa podneblja sa kjoeg smo mi nije nešto najprirodnije i nešto sa čime bi se najlakše snašao i uživao. Sa druge strane sjajno je videti taj vid kulture sa rokenrol muzikom (grad u kojem je živio Elivis Prisli), hranom i ljudima. Tamo je zaštitni znak roštilj kao i na celom američkom jugu. Uživaju u pripremi toga i sa mnom konzumiranju”, rekao je Zagorac.