„Da, živim u dvorcu. Sam. A bogati belci me plaćaju da sviram klavir za njih, jer se tako osećaju kulturnim. Ali čim siđem sa pozornice, vraćam se nazad da budem još jedan crnja za njih.“ (citat iz filma)
Piše: Vedran Grahovac
Iako je ropstvo u Americi formalno ukinuto 1865. godine, situacija po tamnoputo stanovništvo nakon toga, naročito na jugu, nije bila nimalo sjajna. U skladu sa državnim i lokalnim zakonima, važilo je pravilo „razdvojenih, a jednakih“, ali samo na papiru. U stvarnosti, zapravo su bili na margini društva, a mnoga prava su im bila uskraćivana. Kao reakciju na više nego marginalizovan položaj ove populacije u Americi, poštar Victor Hugo Green 1936. godine napisao je „Zelenu knjigu crnog motocikliste“. Navodeći imena hotela, barova i benzinskih pumpi na jugu države u kojima su dobrodošli, želeo je olakšati putovanje tamnoputom stanovništvu čiji pripadnici u mnogim krajevima Amerike, a naročito južnim, nisu bili baš dobro prihvaćeni. Vremenom, „Zelena knjiga“ postaje „Biblija“ tamnoputih putnika, odnosno katalog utočišta u jednom netrpeljivom svetu, čineći im putovanja lakšim, ukoliko su ona u to vreme takva uopšte mogla i biti. Upravo ovu knjigu za svoj naslov, ali kao i jedan od motiva samog filma, iskoristio je reditelj Peter Farrelly, čija je „Zelena knjiga“ prošle godine osvojila tri Oskara – za najbolji film, originalni scenario i najbolju mušku sporednu ulogu.
Radnja filma smeštena je u New York 1962. godine. Već na samom početku upoznajemo Tonya Vallelongu, Amerikanca italijanskog porekla. On je izbacivač u poznatom noćnom klubu Copacabana i jedan je od onih snalažljivih likova i mangupa čije je životno iskustvo kreirala ulica. Kada privremeno ostane bez posla, otići će na razgovor kod čuvenog tamnoputog džez pijaniste dr Donalda Shirleya. Spremajući se za turneju po jugu zemlje, pijanista Shirley kao svog vozača i ličnog asistenta izabraće upravo snalažljivog Tonya. Iako na prvi pogled po mnogo čemu nespojivi, junaci ovog filma krenuće na put od osam sedmica, na kom će skoro 24 časa provoditi zajedno. Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste činjenica da Tony (kao i mnogi belci u to vreme) ne podnosi crnce, čak u toj meri da baca čaše iz koje su oni pili, ne želeći da ih koristi nakon njih.
Inspirisan životom pijaniste dr Donalda Shirlyea, reditelj Farrelly odlučuje se za formu filma ceste, prikazujući nam jedno vrlo interesantno putovanje. Kao odličan prikaz društveno političke situacije na jugu Amerike šezdesetih godina prošlog veka, „Zelena knjiga“ zapravo je priča o predrasudama i stereotipima razne vrste. Stereotipima kao okovima (jer drugo i ne mogu biti) koji nas uskraćuju za mnoge druge stvari, kao što su recimo nova prijateljstva. Kroz dva dijametralno suprotna lika koja predstavljaju dve životne filozofije, Farrelly nam ukazuje na to da u svakome od nas, uprkos raznim predrasudama, a koje su najčešće proizvod uticaja sredine u kojoj živimo, negde duboko postoji i druga strana naše ličnosti. Neko naše drugo ja, koje je spremno za toleranciju, razumevanje i prihvatanje nečega drugačijeg. Odnosno, deo naše ličnosti lišen svih oblika mržnje i netrpeljivosti, a kojeg često nismo ni svesni.
Putujući na jug zemlje, ne samo da će upoznati, bolje razumeti i više zavoleti svoju zemlju, naši junaci upoznaće i jedan drugog, ali pre svega i sami sebe. U tom smislu „Zelena knjiga“ priča je o upoznavanju, ali i promeni one vrste koja počinje na individualnom nivou. Jer zapravo, samo i jedino menjajući sebe možemo menjati i okolinu u kojoj živimo. Upravo jednu takvu promenu društvene svesti želeo je i pijanista Shirley odlučivši se ne baš slučajno za turneju po jugu Amerike, gde vrlo često tamnoputo stanovništvo nije smelo čak ni jesti u određenim restoranima, a pogotovo nešto puno više. S tim u vezi, možemo reći da je ovo i priča o različitostima kao bogatstvu i našoj spremnosti da ih prihvatmo pored raznih poteškoća. Iako težak i nimalo lak, taj put prihvatanja ipak je moguć. Bivajući „osuđeni“ jedan na drugoga, protagonisti ovog filma naći će se u raznim životnim situacijama, gde će jedan drugome biti od pomoći. Situacije su to koje nam neretko servira život, u kojima ili nakon kojih shvatamo da smo svi na kraju ipak samo ljudi, bili mi crni ili beli. Bića koja imaju iste probleme, strahove i želje, bez obzira na svoju boju kože. Jer svet je pun usamljenih ljudi koji se boje da učine prvi korak, kako u jednom trenutku kaže i Tony Vallelonga.
Kao najbolji segment ovog ostvarenja, onaj zbog čega je “Zelena knjiga“ možda i najviše pobrala odlične kritike i osvojila razne nagrade, jeste sjajni glumački tandem kojeg čine Viggo Mortensen i Mahershala Ali. Totalno različiti, na poseban način svoji, odličnom glumom daju nam do znanja da ljudi, kao i sam život, nisu baš toliko jednostavni i da se stvari ne mogu posmatrati iz samo jednog ugla. Nespojivi po svojim osobinama i stavovima, na neki način se dopunjavaju, postepeno razumevajući jedan drugoga. Njihovi dijalozi vrlo često ispunjeni humorom, daju jednu posebnu notu koja će nam izmamiti osmehe na lice. Upravo za ulogu u ovom filmu Mahershala Ali osvaja Oskara i Zlatni globus u kategoriji najbolje sporedne muške uloge. Ove nagrade, kao i Oskar kojeg Ali osvaja takođe za najbolju sporednu mušku ulogu u sjajnoj drami „Mesečina“ iz 2016. godine, samo potvrđuju o kakvom se glumcu radi i da od njega tek možemo očekivati pregršt sjajnih uloga. Takođe, treba izdvojiti i vrlo dobru muziku u kojoj će uživati ljubitelji džeza, ali i klavira. Scenografija prilagođena šezdesetim godinama vrlo uspešno vraća nas u jednu vremensku epohu, stvarajući utisak kod gledaoca da gleda film iz onog starog i dobrog Holivuda od pre nekoliko desetina godina.
Iako će nekima, a naročito publici sklonijoj evropskoj kinematografiji, „Zelena knjiga“ u nekim segmentima delovati stereotipno i klišeizirano, što donekle i jeste, jer je čini se, svesno rađena za Američku filmsku akademiju i pre svega američku publiku, to svakako ne umanjuje njenu vrednost.
Na kraju, bez obzira na prethodno navedeno, treba reći da reditelj Farrelly uspeva da snimi jedan vrlo zabavan, duhovit, ali istovremeno i kvalitetan film. Pitka i gledljiva, „Zelena knjiga“ ima određenu dozu šarma koji definitivno vraća osmeh na lice. Film je to koji će nas zabaviti, ali i podsetiti na neke važne, možda i zaboravljene ljudske vrline koje su nam u ovo današnjem vremenu svakako i više nego potrebne.
Režija: Peter Farrelly
Scenario: Nick Vallelonga, Brian Hayes Currie i Peter Farrelly
Uloge: Viggo Mortensen, Mahershala Ali, Linda Cardellini, Sebastian Maniscalco, Dimiter D. Marinov, Mike Hatton
Žanr: Drama, komedija, biografski
Država: Amerika
Trajanje: 130 minuta
IMDB ocena: 8,3
Naša ocena: 7,8