Poslednjih godina mađarski filmovi su se vrlo često pojavljivali na velikim evropskim festivalima, od kojih su neki osvajali manje ili više značajne nagrade. Oskar i Zlatni medved samo su neke od nagrada koje su osvojili mađarski „Šaulov sin“ i „O duši i telu“, 2015. i 2017. godine. Samo tri godine ranije, odnosno 2014, „Beli bog“(originalni naziv Fehér isten) reditelja Kornela Mundruczóe, takođe mađarski film, osvaja Gran pri u selekciji „Izvesni pogled“ na festivalu u Kanu, osvojivši sve ukupno osam nagrada i dvadeset i jednu nominaciju.
Piše: Vedran Grahovac
Radnja filma prati devojčicu Lili i njenog psa Hagena. Nakon što Lili privremeno odlazi kod oca sa kojim inače ne živi, on počinje negodovati zbog psa, neodobravajući njegov boravak u stanu. Pored toga, njemu dolazi inspekcija i nalaže da plati vrlo skupu taksu, jer je u pitanju mešanac, a ne rasni mađarski pas. Nakon što odbija da je plati, mimo volje Lili, on psa ostavlja na ulici. Nesnalazeći se baš najbolje, Hagen završava kod čoveka koji se bavi borbama pasa i koji ga počinje hraniti nedozvoljenim supstancama, oštreći mu zube i praveći od njega krvoločnu zver. Od tog trenutka pratimo razvoj, život i transformaciju Hagena od jednog pitomog ljubimca do psa koji postaje agresivan i opasan po okolinu.
Za razliku od mnogih reditelja koji su se bavili životinjama, Mundruczóa izbegava zamku koketiranja sa patetikom i igranja na jeftinu emociju često prisutnu u filmovima ove tematike. Koristeći pse i život iz njihove perspektive, „Beli Bog“ prvenstveno govori o ljudima i društvu u kojem živimo. To društvo prepuno je pojedinaca koji sebi daju za pravo da se igraju Boga, misleći kako su iznad drugih bića na Zemlji. Za razliku od stvarnog života u kome najčešće nema posledica za sve ono što radimo životinjama, u „Belom Bogu“ gledamo suočavanje ljudi sa konsekvencama koje su zapravo proizveli sami. One su neminovne, brutalne i dolaze na naplatu. Samo potvrđuju pravilo da nasilje jedino rađa nasilje i da je empatija ono na čemu trebamo insistirati. Bilo da je u pitanju empatija prema ljudima ili prema životinjama.
Takođe, priča je ovo i o prijateljstvu i bezuslovnoj ljubavi dva iskrena i nevina bića kakva mogu biti samo deca i psi. To je onaj odnos lišen i minimalne doze koristi gde se za davanje ne očekuje baš ništa zauzvrat. On se zasniva na čistoj i iskrenoj emociji, neretko neshvatljivoj većini ljudi koji na taj odnos znaju gledati sa prezirom. Često polazeći od sebe, ta i takva većina nije u mogućnosti shvatiti svet u kome je sreća stvarna samo kad se deli, kao što je to u svetu Hagena i Lili. Naspram tog i takvog sveta, reditelj nam nudi i prikaz njegove suprotnosti oličene u onoj većini koja okružuje naše junake.
Prateći životni put Hagena od trenutka kada ostaje bez svog vlasnika, spoznajemo svu nemoć i bespomoćnost pasa koja je bolna i više nego užasavajuća. Zapravo, mnogi od njih postaju „robovi“ ljudi, gubeći svoj identitet, one nasledne karakteristike, pretvarajući se u nešto sasvim drugo. Zapravo, postaju nakaradne slike svojih novih vlasnika, mimo svoje volje, odnosno, krvoločne zveri koje se za pare bore u kavezima. Jednu takvu transformaciju proći će i pas Hagen koja je defakto bolna za gledanje. U tom smislu, „Beli Bog“ govori i o slobodi kao najvišem, ali često nedostižnom načelu. Taj pokušaj osvajanja slobode videćemo u nekim maestralnim scenama u poslednjem trenucima ovog filma. Upravo te scene gde se mnoštvo pasa udružuje i ponaša dirigovano, daju „Belom Bogu“ određenu dozu uslovno rečeno fantazije koja vrlo uspešno funkioniše sa dramom.
Iako bi se po sinopsisu filma dalo zaključiti da je u pitanju jedna obična i već viđena drama, „Beli Bog“ je zapravo mnogo više od toga. U pitanju je vrlo inteligentan, hrabar i društveno angažovan film koji izlazi iz okvira mađarskog društva, baveći se univerzalnim temama sveta u kojem živimo. Odličan scenario prati još bolja fotografija i režija, čineći ga vizuelno fascinantnim. Sjajna muzika prisutna je u tačno određenim trenucima, verno dočaravajući stanje i emociju kod devojčice Lili. Takođe, treba pomenuti mnoge scene sa psima kojima ovaj film obiluje, kao i činjenicu da se radi o pravim životinjama gde nije bilo kompjuterskih obrada. Poslednja scena filma jedna je od najboljih i najemotivnijih završnih scena koje smo imali prilike gledati unazad nekoliko godina na filmu. „Beli Bog“ je autentična, surova i emotivna drama. Film je to o slobodi, identitetu i ljudima koji se igraju Boga. Veliko i značajano ostvarenje kako za evropsku tako i svetsku kinematografiju kojom mađarski reditelji po ko zna koji put dokazuju da znaju snimiti kvalitetan i autentičan film.
Godina: 2014.
Režija: Kornél Mundruczó
Scenario: Kornél Mundruczó, Viktória Petrányi i Kata Wéber
Uloge: Zsófia Psotta, Sándor Zsótér, Body, Lili Horvát, János Derzsi
Žanr: drama, fantazija
Država: Mađarska, Nemačka, Švedska
Trajanje: 121 minuta