Kada je prije 16 godina počeo trenirati tenis, Robert Dacešin (25) iz Banjaluke nije ni slutio da će ga ovaj sport jednoga dana odvesti u razne krajeve svijeta, te da će biti sudija najboljim igračima. Od top 50 tenisera svijeta nije sudio jedino Novaku Đokoviću, iza sebe ima oko 200 odsuđenih mečeva, a naredne godine najvjerovatnije ide na Vimbldon.
Kaže da je teže suditi igračima koji su lošije rangirani na listi, jer su većinom iskompleksirani i bune se u vezi svega. Sudio je velikanima tenisa kakav je Nadal, a mnogo više voli biti linijski nego glavni sudija. Razlog je jednostavan – manje pritiska i odgovornosti.
„Linijske sudije su tu da pomognu kako bi sve išlo lakše, svako ima svoju liniju koju prati. Jako je naporno i zbog pada koncentracije se mijenjamo na svakih 45 minuta ili sat vremena. Naravno, bude i grešaka tokom rada, a fer odrađen turnir je dvije-tri greške u 9 dana“, priča on za eTrafiku, i govori da su neki igrači prilično opušteni, pa tako možete Mareja vidjeti kako šeta po gradu. Sa druge strane je Nadal koji je nedodirljiv.
„On se odmah po izlasku sa terena okruži svojim tjelohraniteljima i nemoguće mu je prići. Dešavalo se da sa top 10 igračima odemo na piće nakon meča, da su jako pristupačni, što nije slučaj sa Nadalom.“
Nekoliko godina radio je i kao glavni sudija, pa kaže da je to jako stresan posao. Naime, postoji mnogo više pravila nego što gledaoci misle, doslovno je stvoreno pravilo za svaku situaciju.
„Igram tenis 16 godina i kada su mi dali test za sudije, znao sam 10 % pitanja. Postoje hiljade pravila koje niko ne zna. Recimo, šta ako u toku meča sleti golub na teren, ako igraču padne kačket, neko neko iz publike nešto baci… Sve to se jako rijetko dešava, ali postoje pravila za svaku situaciju. Svaka interupcija poena prekida igru. Pauze, odlasci u wc… Mnogo je komplikovanije nego što gledaoci mislile“, priča nam Dacešin, i naglašava da se od tenisa pokušava napraviti savršen sport pomoću svih tih pravila, ali po njegovom mišljenju to vodi u drugu krajnost i čini od njega nešto previše sterilno.
Tenisom se bavi 16 godina, dok je posljednjih osam godina u ulozi sudije. Ističe da se radi o preskupom sportu, a uprkos trudu i radu uspjeh nije zagarantovan.
„Izdaci su ogromni. Recimo, sada rekreativno igram tenis, a dajem na to 200 KM mjesečno. Žice, loptice, teren… sve to je preskupo. Šanse da uspiješ su tako male da je to strašno. Možeš raditi na sebi hiljade sati, ali ako nisi super talentovan, sve ti je uzalud.“
Sve sudije moraju imati dobar vid i reflekse, a pritisak koji se vrši na glavnog sudiju je strašan, priča nam ovaj mladić.
„Glavni sudija radi jako odgovoran posao, jer odgovara i za greške ostalih sudija. Igrači ga testiraju i provjeravaju da li dovoljno poznaje pravila. Ako te neko od njih uhvati da ne znaš neko pravilo maltretira te dva-tri sata. Dešavalo mi se da igrači svako nekoliko minuta traže pauzu da bi vidjeli poznajem li pravila koja to regulišu. Takođe, znam nekoliko igrača koji su stvarno idioti, bez obzira koliko je sudija dobar, oni daju primjedbe na sve.“
Da bi neko bio sudija na teniskom turniru mora se prijaviti putem aplikacije predviđene za to. Ipak, problem je što ta aplikacija nije dostupna na internetu, već se proslijeđuje od jednog do drugog sudije.
„Neko mora da ti je pošalje, a samim tim ta osoba sebi umanjuje šanse da će biti primljen. Moraš sa nekim biti jako dobar kako bi ti uopšte poslao aplikaciju, jer se za neke turnire prijavi oko 500 ljudi, a prima se samo 50.“
Najveći turnir na kome je sudio je u Dohi u Kataru. Tada mu se desilo da sa terena u Zagrebu, Beogradu i Banjaluci koji primaju 1.000 gledalaca kroči na teren pred 15.000 ljudi.
„Znam da tu niko ne gleda mene, ali ti u svojoj glavi samo sebe gledaš. Dobio sam poziv za Vimbldon ove godine, ali nisam mogao dobiti vizu jer su mi javili 15 dana pred turnir. Sljedeće godine ću ga vjerovatno suditi. Pošto znam portugalski želja mi je da sudim turnir u Brazilu, tačnije Sao Paolu, jednostavno volim taj predio.“
U sjećanju mu je ostao turnir u Minhenu koji je sudio u maju. Tada je igrao Fabio Fognini, koji je među top 10 igrača svijeta. Glavni sudija je pogriješio dvije lopte, dok linijske sudije nisu imale grešaka, ali je on ipak prekinuo igru i tražio da se zamijeni cijela sudijska ekipa.
„Pola sata nije htio da igra dok ga organizatori nisu ubijedili da nastavi. Recimo, sjećam se i turnira u Holandiji, to je bio prvi turnir koji sam radio na travi. Fernando Verdasco je bio u polufinalu i četiri puta u pet minuta tražio je čelendže na moje lopte. Svaki put sam bio u pravu“, priča nam ponosno, i prisjeća se da je prilikom turnira u Dohi sudio Nadalu i prvi put stao na beton. Prvih pola sata je proveo čekajući da ga trema popusti, a tek onda je počeo uživati u svemu tome.
Što se tiče ženskog tenisa, sudio je svim poznatim teniserkama, osim Jeleni Janković i Sereni Vilijams. Kaže da im je dosta teže suditi jer igraju sporije nego muškarci i stalno se žale.
„Kod njih ima mnogo više lopti, sve ide sporije i mečevi se oduže u beskraj. Inače, teniserke mnogo slabije znaju pravila i žale se na potpuno nepotrebne stvari. Za razliku od njih, dubl je jako lako suditi, jer se niko od igrača ne daje 100 %, ima malo lopti i mečevi kratko traju. Puno su opušteniji mečevi, ali nisu posebno zabavni“, kaže on, te ističe da u ženskom tenisu trenutno ne postoji ženska osoba koja je toliko dominantna, osim Serene Vilijams.
Za razliku od igrača koji jako dobro zarađuju, sudije su sasvim druga priča. Turniri im oduzmu jako mnogo vremena, a kada se sve sabere i oduzme, na kraju budu na nuli.
„Primanja su jako mala. Ljudi koji su najbolji u svom poslu imaju prihode od 100.000 dolara godišnje. A najbolji su na svijetu… Imaju tu odgovornost da svaki drugi vikend idu na različite turnire, sude pred hiljadama ljudi, nemaju porodični život. Ako ti ne plate put, kada dobiješ honorar na nuli si. Meni je to trenutno više hobi nego posao. Magistrirao sam ekonomiju u Bratislavi, govorim pet stranih jezika. Volim tenis, ali čekam neki stalni posao.“
eTrafika.net – Vanja Stokić