„Što se tiče velike gledanosti ‘Realne priče’ u bioskopima verovatno je narod bio željan malo drugačijeg sadržaja, pretpostavljam. Publika je iz bioskopa izlazila zadovoljna i sa nekim drugim emocijama u odnosu na one na koje su navikli. Sadržaj koji smo napravili je malo zahtevniji. Film je drama-komedija, odnosno dramedi. Publika se takvog sadržaja očigledno zaželela.“
Piše: Vedran Grahovac, foto: privatna arhiva
Ovako razgovor za eTrafiku započinje Gordan Kičić, jedan od najangažovanijih glumaca u Srbiji. Već više od 20 godina prisutan je u serijama i filmovima od kojih mnogi imaju kultni status i na kojima su odrastale generacije. Svojom neposrednošću, šarmom ali prvenstveno glumačkim talentom zavrijeđuje poštovanje struke i publike od kada je prisutan na sceni. Pored velikog broja uloga već godinama je producent, a od prošle godine i reditelj. Svoj rediteljski debi ostvario je u filmu „Realna priča“ iz 2019. godine koji je u bioskopima Srbije pogledalo oko 70.000 ljudi.
Nedavno ste režirali svoj prvi film „Realna priča“ za koji ste pisali scenario i u kom ste igrali glavnu ulogu i bili producent. Šta je teže, glumiti ili režirati?
Paralelno raditi obe stvari je malo komplikovano, ali zadovoljavajuće i katarzično. Sa druge strane nemate osećaj šta ste uradili dok ne dođete u montažu i vidite posao koji je napravljen. Snimanje „Realne priče“ mi je bio veliki izazov i srećan sam što mi je to pošlo za rukom. Film sam dugo spremao, kao i seriju koja će nastati od filma. Četiri ili pet godina sam se bavio ovim filmom, ne toliko intenzivno, ali mi je to bilo stalno prisutno. Vrlo sam zadovoljan, film je dobro prošao u bioskopima i pogledalo ga je oko 70.000 ljudi. Nažalost zbog novonastale situacije u vezi sa koronom film nije mogao da ide na neke festivale na koje je pozvan, poput Los Anđelesa, Rima, Francuske i još nekih drugih. Film smo pustili na RTS-u za vreme vanrednog stanja i bila je fenomenalna gledanost, na neki način je imao duplu premijeru. Tako da sam generalno vrlo zadovoljan i srećan kako je sve to prošlo. Mislim da će film trajati.
I prije „Realne priče“ bili ste u ulozi producenta. Koliko je danas teško snimiti film u Srbiji i biti producent u državi koja ne izdvaja baš puno novca za kulturu? Ili su se stvari promijenile na bolje?
Danas je veliko pitanje za koga snimati film. Film je poprilično skup proizvod zato što on ima samo jednu vrstu eksploatacije, a to je bioskopska eksploatacija. Danas su se promenile stvari u odnosu na pre desetak godina. Danas su nekako najisplativije i najvidljivije serije. Sa druge strane, film ima život u domaćim bioskopima ili neki festivalski život. Dosta je teško isplanirati i finansirati samo igrani film. Ja sam pribegao ovde jednoj stvari jer to jeste komercijalni sadržaj. Naime, ja sam napravio dogovor sa RTS-om da snimimo i seriju tako da mi je i finansiranje bilo dosta jednostavnije. Kada se pravi samo film morate na neki način da pravite koprodukcije sa drugim zemljama a što vuče drugu vrstu obaveza koje morate da ispunite kao producent i reditelj. Što se tiče „Realne priče“, mi smo imali kao koproducenta Crnu Goru. Danas je prosto potrebno vreme za finansiranje filma. Neophodno je proći sve te konkurse koji se održavaju u regionu na nekih nekoliko meseci. To je proces koji dosta dugo traje. Sa druge strane je i uzbudljivo jer je to kreativna stvar i srećete nove ljude.
Prije nekoliko godina producirali ste „Ustaničku ulicu“, film ne baš tipičnog žanra za naše područje. Nedostaje li nam više filmova i serija iz žanra trilera i misterije i šta mislite zašto se ne snimaju češće?
Pa ne bih se složio sa tobom, ja mislim da je taj žanr preuzeo primat na televiziji. Imate jedno četiri ili pet serija koje su triler zapleta i to je nekako sad najpopularnije. Što se tiče filmova, ako žele komercijalni film ljudi se uglavnom odlučuju za žanr komedije. Definitivno „Ustanička ulica“ je bio jedan iskorak u tom trenutku kada u Srbiji nije bilo takozvanog žanrovskog filma. Ja sam to želeo da napravim jer je to fenomenalan žanr koji ja stvarno volim i nekako je dobro prošlo. Tek nakon pet ili šest godina pojavile su se neke serije iz žanra trilera.
Glumite u seriji „Senke nad Balkanom“ koja je osvojila publiku širom regiona. Šta mislite u čemu je tajna njenog uspjeha i šta to ona ima što nisu možda imale neke ranije serije?
Pre svega to je jedna tema koja obuhvata ceo prostor bivše Jugoslavije i njenog jezičkog područja. I likovi kao i zaplet odnosi se na taj prostor tako da je potpuno jasno zašto je ona u regionu popularna. Ona govori o istorijskom trenutku koji narodi bivše Jugoslavije dobro prepoznaju. Bjela je napravio jako lepu kombinaciju istorijskih događaja i fikcije. Serija je definitivno zainteresovala publiku koja se što se kaže navukla. Snimili smo dve sezone i jako su dobro prošle.
Glumili ste u nekim filmovima koji imaju kultni status i na kojima se odrastale mnoge generacije, poput „Kad porastem biću Kengur“, „Nebeska udica“ ili pak „ Sedam i po“. Kako iz današnje perspektive gledate na te filmove?
Ti filmovi definitivno su bili odraz vremena u kojem smo ih snimali. „Nebeska udica“ odmah nakon bombardovanja, „Kengura“ smo isto snimali posle bombardovanja i „5. oktobra“ i on je nosio posebnu vrstu energije. Onda smo i „Malu noćnu muziku“ snimali u tom nekom periodu. Ti filmovi su bili odraz jednog društvenog trenutka iako možda nisu bili usko povezani sa njim. Prosto se u njima osećao zvuk tog vremena. Drago mi je da su ti filmovi ostali u narodu i to znači da su ipak bili dobri filmovi. Sa filmom je dosta čudno, nekad napravi dobar uspeh u bioskopima, a nekad ne napravi, ali ostane u narodu. Tako da, što se tiče filma tu nema nikakvog pravila kao i publike koja ga voli, ali sa druge strane vreme je u stvari najbolji pokazatelj da li je nešto ušlo u narod ili ne. Meni je mnogo drago zbog toga jer te filmove baš volim.
Šta mislite o ekspanziji serija u svijetu posljednjih godina od kojih su mnoge i pored velikog umjetničkog kvaliteta uspjele doprijeti i do one šire publike?
Mislim da su serije preuzele glavni primat u pravljenju filmskog sadržaja zato što se dobar deo tih serija snima filmskim načinom i kamerom i naracija je drugačija. Serije su danas dosta skuplje od filmova. Cela ta ekipa koja je radila filmove u Americi se preorjentisala na serije, a samim tim je i ceo svet okrenuo fokus na njih. Očigledno je da je mnogo veći broj ljudi kod kuće i da je spreman da se obaveže da gleda tu količinu epizoda. Mnogo spremniji nego da ide jednom nedeljno u bioskop. To je zanimljivo i taj trend je prisutan već nekih desetak godina. Mislim da će tako i ostati jer su brojke potpuno dugačije u odnosu na bioskop koji će naravno opstati i preživeti jer je fenomenalan taj čin kolektivnog gledanja filma. Ipak, serije su danas dosta zanimljivije i pružaju piscima više prostora da prave zanimljive karaktere. Velika gledanost serija je definitvno trend koji mislim da će potrajati.
Da li ćemo vas opet i kada gledati u ulozi reditelja?
Spremam nešto, videćemo. Ovo su neke vanredne okolnosti u kojima se nalazi ceo svet i to će definitivno promeniti dinamiku proizvodnje i eksploataciju sadržaja koje budemo pravili. Ne mogu ništa da obećavam i najavljujem, ali radim na tome svakako. Definitivno će se desiti, samo je pitanje kada.
Pročitajte i: