Gordana Pejčinović iz Banjaluke je kostimografkinja, ali je najpoznatija po organizaciji humanitarnih rođendana za djecu, a od nedavno je i koordinatorica socijalnog preduzeća koje djeluje u sklopu humanitarne organizacije Mozaik prijateljstva. Pored toga, iz hobija izrađuje i tihe didaktičke knjige za djecu.
Piše: Nataša Tomić, foto: Privatna galerija
Gordana je u Mozaik prijateljstva došla još prije dvije godine kao volonterka, ali se i prije toga bavila humanitarnim radom. Imala je prodavnicu kostima “Viktoria”, a i dugo je pokušavala da otvori igraonicu za djecu u kojoj bi se plesalo, družilo i gdje bi im se čitale bajke. Organizuje i humanitarne rođendane za siromašnu djecu. Uz pomoć donatora i svog tima osmisli sav program, kupi grickalice, piće, tortu, kolače i poklone i tako slavljeniku obezbijedi žurku iz snova. Pored toga, izrađuje i didaktičke tihe knjige za djecu od jedne do tri godine starosti.
Ističe da se Mozaiku pridružila jer joj daju prostor da još više radi i pomaže, a s obzirom na to da se ideja o igraonici nije održala, a da se radnja zatvorila, svo svoje vrijeme fokusirala je na rad u ovoj organizaciji. Iako sve to zahtijeva mnogo odricanja, srećna je jer pomaže drugima.
„Bilo mi je jako teško kada bi u gomili tih staraca, beskućnika, ljudi koji spavaju na ulici, koji se drogiraju ili koji piju, vidjela neko malo dijete. Pa sam radila razne radne akcije da im prikupim paketiće za Novu godinu, za Uskrs, za Božić i tu sam se stalno muvala oko Mozaika, dok mi oni nisu na kraju ponudili taj posao koordinatora i ja sam to prihvatila. Znam da je to veliko odricanje, puno trpi moja kćerka jer je sama kod kuće a ja se nadam da ću uspjeti da sve to izgradim što prije. Ali jednostavno, sa druge strane, to je nešto što me drži na životu jer nisam tip koji bi mogao ležati i čekati da mu neko pomogne već sam uvijek bila vođa i lider“, ističe Gordana.
Do sada je organizovala 19 humanitarnih rođendana. Kako tvrdi, pored brige o tome da sve bude kako treba, veoma joj je bitno da slavljenik taj dan pamti cijeli život.
„Uvijek gledam samo kako se to dijete osjeća u tom momentu, ostaju mi drage te slike koje zauvijek pamtim – kako se iznenade, kako izgledaju kada im se pjeva ‘divan dan’, koji nikada nisu čuli. Ono što me jako čini srećnom jeste kad ih sretnem u gradu. Recimo, Dejan, koji je prodavao visibabe sa svojom mamom u Gospodskoj, kad sam bila u autobusu, skontao da sam ušla a u ruci je imao tri ili četiri buketića tog cvijeća. Bilo je hladno i oni to nisu uspjeli prodati i on mi je prišao, samo me poljubio i stavio mi te cvjetiće u ruke. To je nešto što te do života grije i što je jako bitno. Znači, da te jedno dijete zapamtilo, da si njemu pričinio taj sretan i nezaboravan dan“, govori Gordana.
Njen tim za rođendane trenutno čini 50 ljudi koji su veoma uigrana ekipa. Pored rođendana u Mozaiku organizovali su i svečane ručkove za Božić, Vaskrs i Novu godinu, a Gordana je organizaciju usavršila do te mjere da sada samo dijeli zaduženja volonterima. Preko Fejsbuka redovno traži pomoć ili sakuplja poklone za mališana koji slavi rođendan i pritom se trudi da bude što racionalnija.
„Neko kupi donji veš, neko pidžamu, neko trenerku, neko patike, jaknu, ako ide u školu, školski pribor, uvijek neku igračku da ne zaboravimo da su djeca, slatkiše. Posebno, ako je neka porodice kojoj je hrana prioritet imamo velike akcije da se kupi jeftiniji poklon a da se ide na hranu pa da ih nekoliko mjeseci bar snabdijemo. I evo prošle godine sam radila akciju za jednu majku sa troje djece. Tom dječaku smo radili prošle godine rođendan, onda sam ja dobila informaciju da je majka ispred škole rekla da im nema šta dati da jedu i mene je to jako pogodilo. Ja sam ponovo podigla tu svoju ekipu isti taj mjesec. Iako smo radili rođendan, radili smo i prikupljanje hrane, odvezli smo im dva auta hrane i ono što se desilo je da je mama nakon 15 dana mene nazvala i rekla ‘kao da te neko poslao dobila sam posao'“, prisjeća se naša sagovornica.
Sa djecom ostaje u kontaktu i nakon rođendanske proslave pa ih okupi sve zajedno da se druže i zabavljaju. Ove godine, takva žurka će se održati u Mozaiku.
Najveći joj je problem pronaći dijete za koje će organizovati rođendan, ističe da se svi trudimo da ne vidimo probleme naših prijatelja, komšija, rodbine. Dodaje da su siromašna djeca isključena iz društva te da uglavnom nemaju prijatelje.
„Problematično kod tih rođendana, i jako tužno je to što ta djeca nemaju prijatelja i što njima na te rođendane, iako ih ja pripremim da se niko ne bi posramio, na kraju dođu samo oni ili jedan ili dva prijatelja i to bude jako tužno. Onda sam ja uključila u tu priču i djecu svojih prijatelja i donatora pa se oni pojave, pa mi svi skupa zajedno napravimo tu super žurku. Tako da nam žurke nikad ne propadnu, uvijek uspiju i sve bude na kraju kako treba“, govori Gordana.
Iako je i sama imala težak život, bolovala je od raka a i samohrana je majka od kada joj je muž poginuo, vodi se samo pozitivnim stvarima i trudi da negativne komentare ignoriše iako je često pogađaju. Ljudi često kritikuju i najtoplije i najhumanije stvari.
„Danas nažalost imamo jako puno ljudi koji ne samo da ne žele pomoći nego svojim lošim komentarima jednostavno pokušavaju da unište nešto dobro što je neko uradio. To je jako loše jer ako ne možete pomoći, ne možete ništa konkretno i pametno uraditi ili reći, onda bolje da šutite nego da izjavljujete gluposti. Ne želim da trošim energiju na komentarisanje, na blebetanje, na lažna prijateljstva, već sam odlučila da svoj život posvetim svom djetetu i svom humanitarnom radu“, odlučna je naša sagovornica.