Grupa Artan Lili za pjesmu „D. E. P. R. A.“ osvojila je nagradu Milan Mladenović. Sa frontmenom grupe Bojanom Slačalom smo razgovarali o tome kako preživaljava grupa kojoj je na prvom mjestu umjetnička vrijednost njihovog djela, kakav odnos imaju prema publici i koliko im znači angažovanost u njihovom stvaralaštvu.
Piše: Fedor Marjanović, Foto: Marija Strajnić
Artan Lili su noisepop bend koji postoji od 2013. godine. Nakon izvjesnih promjena ustalili su se u prepoznatljivom sastavu Bojan Slačala – bas i vokal, Marko Ajković – bubanj, Ivan Skopulovič – gitara i Romana Slačala – vokal, daire. Do sada su objavili dva albuma, „Artan Lili“ i „New Deal“. Portal Balkanrock je svrstao njihovu pjesmu „D. E. P. R. A.“ u 10 najboljih rok singlova za 2018. godinu, a za nju su dobili i nagradu Milan Mladenović.
Vaš bend je zvanično prvi laureat nagrade Milan Mladenović. Kakvo je osjećanje dobiti nagradu sa imenom takovog umjetnika i koliko je grupa EKV imala uticaja na vašu muziku?
Zaista nam je bila velika čast primiti nagradu sa ovim imenom. Ceo bend je ponosan na to. Bio je jedinstven čovek i autor i svima nam je obojio detinjstvo svojim tonovima. Naravno, sada su oči javnosti uprte u nas što nas obavezuje da i dalje radimo najbolje što znamo, a to nam realno, nikad nije bilo strano.
Kao jedan od ciljeva nagrade navodi se podrška talentovanim izvođačima „u odnosu prema umetnosti kakav je negovao Milan Mladenović, a koji podrazumeva stavljanje integriteta umetničkog dela iznad svakog oportunizma“. Kako izgleda opstanak benda koji umjetnički integritet stavlja ispred oportunizma?
Samo mi to znamo. Naravno da nije uvek lako isterati priču po svojim principima, ali istrajavamo i uspevamo u tome. Da se razumemo, mi živimo samo od ovog posla. Upornim radom smo probili granicu egzistencije pa nam je sada malo lakše. Ali nema opuštanja. Nema ni u Americi, kamoli na Balkanu. Zauvek na granici opstanka, prepušteni sami sebi! Što je najluđe – najbolje postaje onda kad se naviknete na to. Kada se pomirite sa sudbinom. Tada krene sve da se otvara i to je pravi rokenrol!
Nedavno je objavljen koncertni video pjesme „Nije svejedno“, koji se sastoji od fan videa vaših koncerata. To daje jednu pozitivnu sliku toga da postoji publika koja prepoznaje rad kvalitetnih muzičara poput vas. Koliko znači ovakva vrsta podrške?
Bez publike sve ovo što radimo ne bi imalo nikakvog smisla, isto kao ni u bilo kojoj drugoj vrsti umetnosti. Publika te tuži, publika ti sudi, što je jedino realno i merodavno u ovom poslu, a ja mislim da imamo najbolju publiku kakvu jedna grupa može da poželi. Veoma smo ponosni na to i to je stvar sa kojom se n e z a j e b a v a! Poverenje publike ne smete prokockati.
Pjesma „D. E. P. R. A.“ za koju ste dobili nagradu je precizan opis stanja kroz koji prolazi današnje društvo. Kako zapravo izgleda jednu takvu pojavu opisati kroz tekst i muziku, i kako ste vi zadovoljni konačnim rezultatom?
Pre svega želim da se zahvalim našem producentu Ivanu Petroviću i tonskom snimatelju Juliusu Velkeru koji su snimili i isproducirali pesmu zvučno, kao i Danilu Cekoviću koji je snimio jedinstven spot za pesmu. Zajedno smo pokušali dočarati svu težinu ove teške teme koja se kroz patnju pojedinca odražava na stanje kompletnog društva u kom živimo.
U svojoj muzici se ne stidite ni direktne angažovanosti. Jedan od primjera je pjesma „Na vodi“. Koliko vam je važno da vaša muzika prati savremene društvenopolitičke pojave?
Biti umetnik znači u velikoj meri biti kritičar. To je dužnost i obaveza svakog umetnika! Svedoci smo, kroz istoriju, da su umetnici među prvima upozoravali na degenerativne društvenopolitičke pojave koje su često čovečanstvo koštale svetskih ratova.