Vlada RS dala koncesiju za lošiju ponudu kompaniji u središtu korupcijskih afera

Predstavnik kompanije „Mineco” osuđen je u Rumuniji zbog podmićivanja sudije, dok vlasti tragaju za sadašnjim i bivšim direktorom, kojima sude u odsustvu pod sumnjom da su podmitili sudiju i formirali organizovanu kriminalnu grupu. Bivšem direktoru krovne kompanije, koji je takođe i direktor jednog koncesionara u RS, u Srbiji se sudi pod sumnjom da je nanio štetu od dva miliona evra privatizovanom preduzeću. Takođe, i vlasti RS su utvrdile da je kompanija „Mineco” prekršila zakon RS i barem jedan ugovor o koncesiji u RS. Ipak, Vlada RS ih je nagradila još jednom koncesijom.

Vlada RS, na prijedlog Komisije za koncesije, dodijelila je koncesiju za izgradnju i korištenje male hidroelektrane „Medoš” na Drinjači kompaniji „Mineco limited” u decembru 2014. godine. Međutim, kako saznaje eTrafika, ponuda kompanije „Medos” d.o.o., drugog ponuđača, bila je višestruko povoljnija po Republiku Srpsku.

Između ostalog, ugovor o koncesiji sa „Minecom” sklopljen je na pedesetogodišnji period, dok je „Medos” nudio koncesioni period od trideset godina. Procijenjena vrijednost „Minecove” investicije za realizaciju projekta je 14.635.000 KM, a „Medos” je planirao uložiti 20.000.000 KM. „Minecova” koncesiona naknada iznosi 150.000 KM prije zaključivanja ugovora, plus 3,6% ukupnog godišnjeg prihoda. „Medos” je nudio 200.000 KM i 5 odsto. Po ugovoru sa „Minecom”, procijenjena godišnja proizvodnja struje iznosi 13,5 GWh. „Medos” je garantovao 23 GWh. Po „Minecovoj” ponudi, očekivani povrat investicije je deset i po godina, a po „Medosevoj” sedam do devet godina, saznaje eTrafika.

Budući da je razlika između koncesionih perioda dva ponuđača dvadeset godina, to znači da bi Republici Srpskoj, da je prihvaćena „Medoseva” ponuda, tokom tih dvadeset godina išli svi prihodi od male hidroelektrane, a prihvatanjem „Minecove” ponude, RS će u tom periodu primati samo 3,6% godišnjih prihoda koncesionara.

Pored navedenog, osnivači „Medosa”, okupljeni u švajcarsko-italijanski konzorcijum, imaju višedecenijsko iskustvo u realizaciji hidroenergetskih, ali i drugih građevinskih projekata. Isto se ne može reći i za „Mineco limited”. „Mineco” je, štaviše, u središtu korupcijskih afera u Srbiji i Rumuniji, u Rumuniji se sudi direktorima pod sumnjom da su podmitili sudiju, a u Srbiji se jednom od njih sudi pod sumnjom da je oštetio „Navip”, privatizovano preduzeće, za dva miliona evra.

„Medos” je u februaru ove godine protiv Vlade RS i Komisije za koncesije RS podnio tužbu pred Okružnim sudom u Banjaluci, navodeći nepravilnosti u postupku odabira koncesionara, saznaje eTrafika.

„Oni su izgubili. Tu ima još jedna firma koja se prijavila. Jednostavno su izgubili. To vam je isto kao kad neko izgubi na konkursu, pa ima pravo da se ljuti,” odgovorio nam je Predrag Aškrabić, predsjednik Komisije za koncesije RS, kada smo od njega tražili da komentariše tužbu „Medosa”.

Od Vlade RS smo takođe tražili da komentarišu tužbu „Medosa”. Službenica u Vladi RS nam je rekla da je naš mejl, koji smo poslali 20. juna ove godine, primljen i da ćemo dobiti odgovor. To nismo dočekali.

Ugovor o koncesiji sa preduzećem „Medoš one” d.o.o. Banja Luka, koje je osnovao „Mineco limited” i koje nema nikakve veze sa „Medosem”, Ministarstvo je dostavilo eTrafici dva mjeseca nakon podnošenja zahtjeva za pristup informacijama, tek poslije žalbe Ministarstvu i žalbe Ombudsmanu. Ugovor je dostupan ovdje.

Ministarstvo nam je odobrilo i uvid u Ponudu „Mineca limited” na Javni poziv i njihovu Studiju opravdanosti. U rješenju, koje smo dobili dan prije nego što smo po istom mogli ostvariti uvid u obimnu dokumentaciju, navodi se da ponuda „Medosa” nije u posjedu Ministarstva.

(Ne)zaslužene koncesije

Na inicijativu „Mineca”, u avgustu 2014. godine objavljen je Javni poziv, a tom preduzeću je, kao inicijatoru, dodijeljen bonus od 10% bodova. Po Zakonu o koncesijama RS, takva inicijativa treba da sadrži „podatke i informacije potrebne za procjenu postojanja javnog interesa”. Međutim, postojanje javnog interesa u izgradnji male hidroelektrane „Medoš” na Drinjači već je utvrdila Komisija za koncesije 2006. godine, a 2008. godine potvrdila Vlada RS dodjelom koncesije preduzeću „Draž” d.o.o. Zvornik. Taj ugovor je Vlada RS kasnije raskinula.

„Javni interes je utvrđen, shvataš? Sad ovaj ako pravi tu samoinicijativnu ili ponudu ili inicijativu zainteresovanog lica on mora da dostavi dokumenta koja su propisana zakonom. Nema veze je li utvrđen javni interes ili nije, ali zna se šta treba da dostavi,” odgovorio nam je Aškrabić upitan kako je prihvaćena samoinicijativna ponuda, koja po Zakonu mora da sadrži podatke potrebne za procjenu postojanja javnog intersa, ako je javni interes već prethodno utvrđen.

Iskustvo u vršenju koncesione djelatnosti jedan je od kriterijuma propisanih Javnim pozivom. Sporno je da li se „vršenje koncesione djelatnosti” odnosi na bilo koju koncesionu djelatnost ili, što je logičnije, koncesionu djelatnost za koju se dodjeljuje koncesija. Ukoliko je potonje slučaj, upitno je da li je „Mineco” ispunjavao ovaj uslov Javnog poziva.

„U ovom trenutku već imamo tri MHE (mala hidroelektrana, op. a.) projekata u Srbiji koji su kompletno spremni za izgradnju čim dobijemo građevinske dozvole za njih,” odgovorili su nam iz „Mineca” kada smo ih upitali o njihovom iskustvu sa hidroenergetskim projekatima.

No, nijedan od ovih projekata, čija izgradnja još uvijek nije započeta, nije bio naveden u „Minecovoj” ponudi na Javni poziv.

„’Mineco Ltd’ kao jedan od najvećih britanskih investitora u Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj, ispunila je sve uslove propisane Javnim pozivom Ministarstva industrije, rudarstva i energetike Vlade Republike Srpske za izgradnju i korišćenje male hidroelektrane na rijeci Drinjači, na teritoriji opštine Zvornik. Engleska kompanija ’Mineco Ltd’ je, pored podnošenja uredne Ponude, detaljno izrađene Studije opravdanosti dodjele koncesije i ispunjenja svih drugih uslova Poziva, Ministarstvu dostavio dokaz o ekonomsko-finansijskoj podobnosti i iskustvu u obavljanju koncesione djelatnosti na području Republike Srpske i/ili zemalja u okruženju,” navode iz „Mineca”.

U Ponudi „Mineca”, u koju su novinari eTrafike imali uvid, kao reference kojima se dokazuje iskustvo u vršenju koncesione djelatnosti na prostoru RS navode se rudnik olova i cinka u Srebrenici („Gross” d.o.o.), rudnik olova u Olovu („Geomet” d.o.o.) i rudnik antimona u Novom Goraždu („Antimon” d.o.o.).

Preduzeće „Gross”, koncesionar rudnika olova i cinka „Sase” u Srebrenici, nekada je bilo 100% u vlasništvu „Mineca limited”, koji ga je i osnovao. No, u Izvještaju o radu Komisije za koncesije RS za 2010. godinu navodi se da je „protuzakonito promijenjena vlasnička struktura ovog preduzeća u procentu većem od 30%”. U Izvještaju se takođe navodi i da je „Gross” jedan od koncesionara koji ne ostvaruju kapacitet proizvodnje definisan ugovorima o koncesiji.

Slično se ponavlja i u izvještajima o radu Komisije za koncesije za 2011. i 2012. godinu (vidjeti i Prilog br. 4), u kojima se navodi da je na „Grossovim” lokalitetima eksploatacija i prerada rude olova i cinka ispod kapaciteta definisanog u Studiji ekonomske opravdanosti i Ugovoru o koncesiji, te da se ne vrše ni istraživanja, što je takođe u suprotnosti sa Ugovorom.

Upitani o pomenutim kršenjima ugovora, iz „Mineca” su nam odgovorili da je „termin ’kršenje’ Ugovora prestroga kvalifikacija”, dodajući da je u pitanju „provjera realizacije Ugovora” i da se godišnji izvještaji koriste radi „evidentiranja preporuka za narednih 12 mjeseci, kako bi se rad koncesionara uskladio sa Ugovorom o koncesiji”.

„Sve primjedbe koje je Komisija za koncesije Republike Srpske prilikom redovnih provjera realizacije ugovora o koncesiji uputila koncesionaru, ’Gross’ je otklonio u zakonski predviđenom roku,” navode iz „Mineca”.

Međutim, i u Izvještaju o radu Komisije za koncesije za 2014. godinu ponavlja se da se na „Grossovim” ležištima „aktivnosti ne odvijaju u skladu sa ugovorom o koncesiji”.

„Iznenađeni smo Vašom opaskom da je Komisija navodno ’potvrdila da je ’Gross’ tokom 2014. godine ponovo kršio Ugovor o koncesiji’. Takva tvrdnja je apsolutno netačna i, nadamo se, nastala kao plod nepažljivog čitanja Izveštaja za prošlu godinu,” odgovaraju nam iz „Mineca”, upitani da komentarišu Izvještaj za 2014. godinu, i nastavljaju:

„’Mineco’ je kroz ’Gross’ uložio ogromna sredstva i rad na otklanjanju nedostataka, modernizaciji opreme, deminiranju terena, isušivanju podzemnih hodnika, obezbjeđenju brane jalovišta, itd. Period koji navodite je obilježen napredovanjem svake godine u svim segmentima, a propraćen je stalnim otvaranjem novih radnih mjesta, prekvalifikacijom radnika kroz obuke i usavršavanja, poboljšenjem uslova i bezbjednosti na radnom mjestu. Paralelno, ’Gross’ je postao stub lokalne privrede sa svojih 510-550 zaposlenih radnika, koji uvijek primaju svoje lične dohotke na vrijeme, angažovanjem mnogobrojnih snabdjevača usluga i dobara, redovnim plaćanjem svih poreza, doprinosa i naknada, te dugogodišnjim pružanjem svih vidova podrške lokalnoj zajednici.”

Prema Zakonu o koncesijama, ponudu na javni poziv ne može dostaviti ponuđač koji je ustupio koncesiju trećem licu. Kada smo ga upitali da li zna da je „Gross”, u vlasništvu „Mineca”, protivzakonito promijenio vlasničku strukturu, te da godinama ne ispunjava obaveze iz Ugovora o koncesiji, Aškrabić nas je pitao „Ko kaže da ne ispunjava?” i „Gdje to piše u izvještaju?”, dodajući na kraju da ga to „ne interesuje”.

„Oni (’Mienco’, op. a.) su imali sve što je trebalo, što je bilo predviđeno javnim pozivom. Po tome javnom pozivu su imali sve, da je došlo do vrednovanja ponuda ulazilo bi se u detalje neke, nešto, šta ja znam. Al’ oni su imali sve, shvataš ti to? Sve su imali,” odgovorio nam je Aškrabić. Takođe nam je rekao i da ponuda „Mineca” nije bila vrednovana jer je jedina ostala nakon odbacivanja „Medoseve” ponude.

„Pa ona je ta i gotovo. Kako ćeš je vrednovati? Da kažeš ’Ona je najbolja.’, jel’?,” upitao nas je Aškrabić, kada smo mi njega pitali da li se ponuda ne mora vrednovati ukoliko druga ne postoji ili je odbačena.

„Mi ne možemo da komentarišemo rad državnih organa i nemamo razloga da sumnjamo u kvalitet našeg projekta bez obzira na činjenicu da je predlog konkurenta diskvalifikovan,” rekli su nam naposlijetku iz „Mineca”.

Takođe su optužili i „Medos”.

„[T]okom tendera smo oštro odbili ponudu konkurentske firme o zajedničkom nastupu jer je bila protivzakonita i odmah predali predmet našim advokatima koji su poslali opomenu pred tužbu,” tvrde u „Minecu”.

„Naš prijedlog za zajedničku realizaciju predmetnog projekta, ponavljam pismeni, nekoliko mjeseci prije tendera je najobičnija ponuda za saradnju i smiješno je da je oni uopšte pominju i smatraju nezakonitom”, rekao nam je Miloš Stojanović, direktor „Medosa”, dodajući da pismeni prijedlog u toku tendera niti je bio nezakonit, niti je na bilo koji način mogao uticati na donošenje odluke nadležnih organa.

„Naime, naš pismeni prijedlog u toku tendera u suštini se svodio na ponudu da, ko god pobijedi na tenderu, predmetni projekat realizujemo zajednički, pošto mi imamo višedecenijsko iskustvo u realizaciji hidroenergetskih objekata, a oni nikakvo, i u tome nije bilo ništa protivzakonitog,” nastavlja Stojanović.

„Naravno, ostavili smo im mogućnost da nas tuže ukoliko su smatrali da je naš prijedlog protivzakonit, da bismo mi o njihovom trošku njih tužili za klasičnu ucjenu jer su bukvalno u toj opomeni pred tužbu rekli otprilike ’ako ne predložite da nam nadoknadite štetu koju ste vašim prijedlozima izazvali narušavanjem našeg ugleda, protiv odgovornih lica u vašoj firmi podnijećemo krivičnu prijavu’.”

„Nakon našeg kratkog argumentovanog odgovora i nakon što smo im ostavili mogućnost da nas tuže, oni su se ućutali i nikad nam o tome kasnije nisu pisali, a koliko znamo ni tužili jer mi od tada, decembra 2014. godine, do danas nismo dobili nikakvu tužbu,” zaključuje Stojanović.

Aškrabić nam je takođe rekao da je „taj iz ’Medosa’” dolazio i pričao da će „on od njih (’Mineca’, op. a.) da kupi tu koncesiju”. Kada smo ga upitali odakle mu te informacije, odgovorio nam je da zna „sve informacije zato što su vukli pare svuda okolo”.

„Gospodin Aškrabić je u pravu kad kaže da smo im ponudili da otkupimo koncesiju, pošto smo se mi na tender i prijavili da bismo otkupili predmetnu koncesiju i za to ponudili jednokratnu naknadu od 200.000 KM (drugi konkurent je ponudio 150.000 KM) i godišnju naknadu od 5% na dobit za sve vrijeme trajanja koncesije (a drugi konkurent 3,6%), ali nije u pravu kad kaže da smo za te namjene ’vukli pare svuda okolo’, pošto smo mi za te namjene, i ostale uslove iz tendera, na račun Ministarstva energetike uplatili 100.000 KM kao garantni depozit, koji nam je vraćen tek nakon nekoliko mjeseci i nekoliko urgencija”, odgovorio nam je Stojanović, upitan da komentariše Aškrabićeve navode.

Kako je “Mineco” dobio “Sase”

Vratimo se na trenutak još dalje u prošlost. Kako je „Mineco” uopšte dobio koncesiju za srebrenički rudnik „Sase”?

Sarajevskim „Danima”, Rado Cvjetinović, tadašnji predsjednik sindikalne organizacije rudnika „Sase”, rekao je 2009. godine da su tokom rata iz rudnika „misteriozno nestale sve predratne zalihe, a radnici od toga nisu primili baš ništa”. Po pisanju „Dana”, nakon što je konzorcijum banaka sastavljen 1999. godine odlučio da uloži četiri miliona KM u rudnik, koji su stavili pod hipoteku, ubrzo počinje rasprodaja imovine preduzeća. Prije privatizacije, rudnik je procijenjen na osamnaest miliona KM, a hipotekom je dokumentovana naplata svega tri miliona KM, pisali su „Dani”.

Nakon što je imovina rasprodata, Vlada RS dodjeljuje 2004. godine koncesiju za rudnik ruskoj kompaniji „Južuralzoloto”, navode „Dani”. Kako nije ispunjavao svoje obaveze, „Južuralzoloto” godinu dana kasnije, pod pokroviteljstvom Vlade RS, prodaje koncesiju „Grossu” – „fiktivnoj firmi”, po „Danima” – u vlasništvu ruskog državljanina Genadija Nazarenka (Nazarenko je danas, uz još dvije osobe, član upravnog odbora „Grossa”).

Ni „Gross”, po navodima „Dana”, tada ne ispunjava obaveze prema radnicima. Direktor preduzeća postaje Jelena Petrić, nekadašnji prevoditelj „Južuralzolota”, zajedno sa mužem Aleksandrom Petrićem. Dok su radnici čekali 22 neisplaćene plate, Skupština akcionara Upravnog odbora rudnika (na čijem čelu je bio Miloš Vukosavljević, ratni direktor rudnika i član upravnog odbora za vrijeme konzorcijuma banaka) nijednom se nije sastala, navode „Dani”. „Gross”, pišu „Dani”, nije isplaćivao ni akcionare, a radnici su iz stalnog morali preći u ugovorni radni odnos kao zaposlenici „Grossa”.

„Minecova” prošlost

Domaći mediji izvještavali su o „Minecu limited” kao britanskoj kompaniji. Iako joj je sjedište zaista u Londonu, po podacima britanskog korporativnog registra direktor ove kompanije je od 2005. godine bio Aleksandar Andrejević. U korporativnom registru se navodi da je za direktora 2011. godine imenovan Bojan Popović. Na finansijskom izvještaju „Mineca limited” sa kraja 2013. godine (dostavljenom Ministarstvu u sklopu Ponude na Javni poziv, u koju su novinari eTrafike imali uvid) kao direktor je naveden i potpisan Andrejević.

Andrejevićevo ime poznato je vlastima u Srbiji i Rumuniji. Srbijanske vlasti su u novembru 2011. godine uhapsile četrnaest osoba, uključujući i dva direktora „Mineka plus”. Prijavom Višeg javnog tužilaštva bio je obuhvaćen i Andrejević, no on je, po pisanju Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), uspio da pobjegne iz zemlje prije hapšenja.

Osobe obuhvaćene akcijom sumnjičile su se da su neplaćanjem poreskih obaveza oštetile budžet Republike Srbije za četiri miliona evra. Andrejević se sumnjičio da je kao direktor „Mineca limited” otkupio mjenice „Navipa” za 30% od njihove nominalne vrijednosti, čime je to preduzeće oštećeno za više od dva miliona evra. „Navip” je, po pisanju CINS-a, nekada kao državno preduzeće i najveći proizvođač vina, rakije i bezalkoholnih pića u Srbiji zapošljavao osam stotina radnika. Privatizovan je 2006. godine, a 2012. godine ušao je u stečajni postupak.

„U vezi sa Vašim zahtjevom obavještavamo Vas da je saopštenje već dato, a za više informacija obratite se tužilaštvu,” odgovorili su nam iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije na naš upit da li još uvijek tragaju za Andrejevićem. Poslušali smo ih.

U Višem javnom tužilaštvu u Beogradu smo saznali da su 1. jula ove godine podigli optužnicu protiv ukupno šesnaest osoba zbog krivičnog djela „zloupotreba položaja odgovornih lica”. Među optuženima je i Andrejević, koji se tereti za podstrekivanje odgovornih lica na zloupotrebu položaja.

„Svi optuženi se brane sa slobode i u ovom trenutku su dostupni pravosudnim organima Republike Srbije,” rekla nam je Tatjana Sekulić, portparolka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, dodajući da optužnica dostavljena Višem sudu u Beogradu još nije potvrđena.

Malo istočnije, Andrejeviću u odsustvu sude rumunske vlasti. Ne samo njemu, već i Dimitriju Aksentijeviću, koji je, po podacima Federalnog komercijalnog registra Švajcarske, još uvijek član odbora direktora kompanije „Mineco AG”. „Mineco limited” je kćerka kompanija „Mineca AG”.

Protiv ovog dvojca i još pet osoba rumunska Nacionalna antikorupcijska direkcija (DNA) je 2012. godine podigla optužnicu. Andrejević i Aksentijević se sumnjiče da su podmitili rumunskog sudiju sa 50.000 € (iako se sumnja da je dogovoreni iznos mita zapravo bio 60.000 €) kako bi on u dva slučaja presudio u njihovu korist. Po pisanju Projekta za izvještavanje o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP), dvojac je uspio da pobjegne iz zemlje prije hapšenja. OCCRP je, inače, objavio detaljno istraživanje o ovoj, ali i drugim aferama u vezu s kojima se dovodi „Mineco”.

U međuvremenu, petorica optuženih su osuđeni na kazne u rasponu od dvije godine uslovno do pet godina zatvora, a rumunske vlasti su u januaru ove godine odlučile da sude u odsustvu Aksentijeviću i Andrejeviću za kupovinu uticaja i formiranje organizovane kriminalne grupe. Po podacima objavljenim na stranici Ministarstva pravde Rumunije, Krivično odjeljenje Tribunala u Bukureštu je 23. juna ove godine odredilo početak sudskog postupka protiv Aksentijevića i Andrejevića.

Na naš upit, iz „Mineca” su nam odgovorili da su navedene informacije dio kampanje koju protiv njih vode CINS, Balkanska istraživačka mreža (BIRN) i OCCRP, protiv kojih su oni pokrenuli postupke pred nadležnim organima, te da Andrejević i Aksentijević „kategorički odbijaju sve optužbe za korupciju i pružanja mita, odnosno učestvovanje u bilo kakvim sumnjivim poslovima”. Takođe nam je rečeno da su obojica „dostupni nadležnim organima i sarađuju u punoj meri”. Odgovor „Mineca” u cjelosti možete pročitati ovdje.

Da je Andrejević još uvijek prisutan na ovim prostorima, barem imenom, svjedoče podaci Registra poslovnih subjekata RS, po kojima se on još uvijek navodi kao član upravnog odbora „Grossa”, zajedno za pomenutim Genadijem Nazarenkom i Jelenom Petrić.

Iz „Grossa” nam nisu odgovorili na zahtjev za komentar poslat mejlom, pa smo ih kontaktirali putem telefona.

„Ne mogu ja da komentarišem, prekinuo si me u poslu,” odgovorio nam je Aleksandar Petrić, tehnički konsultant „Grossa”, dodajući da će nam dati komentar kad bude imao vremena. Nekoliko dana kasnije ponovo smo zvali „Gross”, no niko nam se nije javljao.

Andrejević od 30. juna ove godine, po najnovijim podacima britanskog korporativnog registra, više nije direktor „Mineca limited”.

Zašto je odbijen „Medos”?

Ponuda „Medosa” odbijena je jer nije ispunjavala neke formalne uslove. Barem tako tvrde u Ministarstvu industrije, energetike i rudarstva RS i Komisiji za koncesije RS.

Kako nezvanično saznajemo iz Ministarstva, „Medoseva” ponuda je odbijena jer nije bila propisno uvezana i svi listovi nisu bili parafirani. O razlogu odbijanja „Medoseve” ponude od Aškrabića smo čuli nešto slično kao i u Ministarstvu.

„Oni nisu imali kompletnu ponudu. Ako kaže tamo da ponuda treba da bude uvezana, numerisana, opečaćena, potpisana svaka stranica to tako mora da bude. A kod njih je bila razasuta, mislim, bez ikakve veze. I pored toga, nisu još imali neku uplatnicu koja je bila predviđena da su podigli dokumentaciju,” nastavlja Aškrabić.

„Neka uplatnica” o kojoj govori Aškrabić zapravo je uplatnica koju je potrebno predočiti Ministarstvu kako bi se podigla tenderska dokumentacija.

Obratili smo se i samim podnosiocima žalbe.

„Ne mogu da se izjašnjavam o slučaju dok se ne okonča postupak koji se vodi kod Okružnog suda u Banjaluci po našoj tužbi,” rekao nam je Stojanović, dodajući da će se osnivači privrednog društva „Medos” blagovremeno obratiti institucijama javnim pismom.

Stojanović nam je proslijedio pomenutu tendersku dokumentaciju. Nejasno je, dakle, kako je moguće da je „Medos” preuzeo dokumentaciju iz Ministarstva, ako zaista nije uplatio potreban iznos.

Aškrabić nam je takođe rekao da je za „Mineco” čak garantovala i britanska ambasada. Za komentar o pomenutim garancijama kontaktirali smo britansku ambasadu u Sarajevu.

„Britanska ambasada je pružila podršku kompaniji ’Mineco’, kao što pomaže i drugim britanskim kompanijama koje ulažu u Bosni i Hercegovini. Mi nismo dali nikakve garancije ni za jednu kompaniju koja radi u Bosni i Hercegovini. Poznato nam je da postoje određeni navodi protiv ove kompanije u Srbiji, kao i da kompanija sarađuje sa relevantnim nadležnim institucijama, ali da nisu podignute optužbe protiv bilo koje osobe koja radi za ’Mineco’,” odgovorili su nam pismenim putem iz britanske ambasade u Sarajevu.

Ministri…

Rješenje o dodjeli koncesije „Minecu”, četrnaesti saziv Vlade RS donio je na 91. sjednici, održanoj 21. i 23. decembra 2014. godine, nekoliko dana prije primopredaje nadležnosti petnaestom sazivu.

Ministar industrije, energetike i rudarstva u četrnaestom sazivu bio je Željko Kovačević, a u petnaestom je to Petar Đokić, predsjednik Socijalističke partije.

Đokić je potpisnik spornog ugovora o koncesiji, zaključenog 11. marta ove godine sa „Minecovim” preduzećem „Medoš one”.

Novinari eTrafike primijetili su da u godišnjim i postizbornim finansijskim izvještajima Socijalističke partije objavljenim na veb stranici Centralne izborne komisije (CIK) nedostaju obrasci u vezi sa prilozima fizičkih lica, članova partije i pravnih lica, prihodima od imovine i pravnih lica u vlasništvu stranke, te prihodima od poklona i usluga. Stranke su po Zakonu o finansiranju političkih partija obavezne CIK-u dostaviti i ove obrasce.

U CIK-u su nam rekli da su na stranicu postavili sve izvještaje onakve kakvi su im pristigli.

Komentar iz Socijalističke partije nismo dobili.

… i radnici

Novinari eTrafike čuli su se sa Radom Cvjetinovićem, višedecenijskim radnikom rudnika „Sase” i direktorom nekadašnjeg sindikata rudnika. Danas je u penziji. Nešto u njegovom glasu nam je govorilo da nije pretjerano oduševljen samoproglašenim „stubom lokalne privrede”.

„U lošem mi je pamćenju taj ’Mineco’,” priča nam Cvjetinović. „Oni su nas obogaljili ovdje, otjerali su nas u penziju, neuplaćenih doprinosa, ostali po 20 plata dužni, oni nose bogatstvo kamionima… Ali nisu oni krivi, kriva je naša Vlada, koja je dala takav ugovor o koncesiji, ničim ih obavezala nije.”

Pitali smo ga da li su im isplaćena dugovanja i da li je do danas ostvaren bilo kakav napredak.

„Ne, nije, nego mi, naprotiv, stagniramo. Stečaj tog matičnog, autohtonog preduzeća AD Rudnik olova i cinka ’Sase’ Srebrenica,” priča nam uzrujano Cvjetinović, „pokrenut je stečaj kad je njima Vlada dala ovo sve pod koncesiju.”

Stečaj je za Cvjetinovića, čini se, gorko poglavlje još gorčeg romana.

„Pet godina se vodi stečaj. Završen je proces stečaja, međutim, imovinu koju su oni kupili sad od stečajnog upravnika i sudije – vi to znate kako to sad ide – je toliko mala i tričava, koja nam neće ni pet posto namiriti naših potraživanja, odnosno presuđenih iznosa, jer je sud nama presudio i ovaj privredni sud u stečaju prihvatio, ta sva imovina koja je bila ogromna firma je prodata za milion maraka, taj ’Gross’ je kupio,” uzrujano objašnjava Cvjetinović.

„I oni su uzeli za milion i mi ćemo od tog miliona, namirivaće radnike i ostale povjerioce, kako nas zovu moderno. Mi smo opljačkani, nismo povjerioci. Ništa mi njima nismo povjerili, oni su to nama oteli. E, od toga nećemo možda ni pet posto namiriti,” ne krije Cvjetinović nezadovoljstvo.

Prekinuli smo ga u berbi malina. Od toga se, kaže, sad živi, kad su im već otete penzije i plate. Nismo ga htjeli zadržavati.

Da li će mala hidroelektrana „Medoš” postati „stub lokalne privrede” poput rudnika „Sase” – ostaje da se vidi.

eTrafika.net – Stefan Mačkić

---

24.07.2015.

Nakon objavljivanja teksta “Vlada RS dala koncesiju za lošiju ponudu kompaniji u središtu korupcijskih afera” na portalu eTrafika.net, stigao nam je odgovor kompanija Medoš One i Gross, kao reakcija na objavljene infomacije.

Njihove reakcije prenosimo u potpunosti, bez ikakve intervencije.

 

MEDOŠ ONE ODGOVOR/ISPRAVKA

Kompanija Mineco Limited, vlasnik kompanije Medoš One, podnela je Ministarstvu industrije, energetike i rudarstva Vlade Republike Srpske samoinicijativnu ponudu za izgradnju mini hidroelektrane na reci Drinjači 18. jula 2013. godine, nakon čega je Ministarstvo donelo Rešenje o pokretanju postupka dodele konecesije. Javni poziv je objavljen u avgustu 2014. a Mineco je ispunio sve uslove propisane Pozivom i dobio koncesiju za izgradnju i korištenje MHE Medoš na rijeci Drinjači. U skladu sa Zakonom o koncesijama, Mineco je osnovao domaće privredno društvo Medoš One d.o.o. Ugovor o koncesiji između Ministarstva industrije, energetike i rudarstva i Medoš One potpisan je 11.03.2015. godine.

Zbog negativnog konteksta u koji nas stavljate, prinuđeni smo da vama i vašim čitaocima predočimo sledeće:

– Na Javni poziv, koje je Ministarstvo industrije, energetike i rudarstva na inicijativu našeg vlasnika objavilo 22.08.2014. pored Mineca, prijavila se i kompanija Medoš d.o.o. Konkurentska firma nije ispunila sve uslove poziva, jer je, kako je utvrđeno na samom otvaranju Ponuda, između ostalog, priložila neuvezanu i neparafiranu Ponudu, pa ista nije uzeta u razmatranje od strane Komisije za koncesije.

U Dokumentaciji za javno nadmetanje za dodjelu koncesije za izgradnju i korišćenje male hidroelektrane “Medoš” na rijeci Drinjači, opština Zvornik, izdatoj od strane Ministarstva industrije, energetike i rudarstva Vlade RS, u okviru Uputstva ponuđačima za izradu ponude, odeljak Način izrade ponude stoji: “Ponuda se izrađuje na način da svi listovi ponude sa pratećom dokumentacijom moraju biti čvrsto uvezani u cjelinu. Ponuda se uvezuje na način da se onemogući naknadno vađenje ili umetanje listova. Listovi ponude moraju biti potpisani ili parafirani od ovlašćenog lica ponuđača”.

– Neuvezane i neparafirane Ponude daju mogućnost firmama da u toku postupka za dodelu koncesije manipulišu dokumentacijom, da je menjaju i dopunjavaju u periodu pre zvaničnog otvaranja Ponuda. Ovi “neki formalni uslovi”, kako ste naveli, zapravo predstavljaju tešku povredu postupka, jer se njihovim neispunjenjem ostavlja prostor za razne mahinacije. Ovo je jedan od razloga zbog čega Ponuda komanije Medoš d.o.o. nije ispunila formalno-pravne uslove.

– Dalje, uporedna analiza naše i konkurentske Ponude koju ste u tekstu izvršili, potpuno je bez osnova i, verujemo, plod vašeg neznanja. Podaci koje ste objavili, a za koje ste rekli da su navedeni u konkurentskoj Ponudi, nerealni su i ekonomski neodrživi i često se takvi podaci kasnije, u toku same izgradnje, odnosno realizacije projekta, izmene, “racionalizuju” i Anexom Ugovora promene na lošije. Mi smo na projetku izgradnje MHE Medoš angažovali najeminentnije stručnjake iz ove oblasti koji su analizirali sve u tom trenutku poznate parametre i koji su dali najbolje rešenje u odnosu na potencijal reke Drinjače. Kada je reč trajanju koncesije – investitori koji dobiju konceciju na određeni rok koji je ispod zakonskog maksimuma, po isteku ugovorenog koncesionog perioda gotovo uvek traže njegovo produženje na maksimalni zakonski rok. Zato je neozbiljno nagađati i licitirati sa ciframa i iznosima Ponude koje bi Republika Srpska dobila da je potpisala ugovor sa firmom Medoš d.o.o, čak i pod uslovomda je njihova Ponuda ispunila sve zakonski propisane zahteve i da je uzeta u razmatranje od strane Komisije za koncesije.

– Kada je reč o samoinicijativnoj ponudi i utvrđivanju javnog interesa, procedura je jasno definisana čl. 25. Zakona o koncesijama Republike Srpske i dosta je drugačija u odnosu na onu koju ste vi u tekstu opisali. Naime, Zakon precizno navodi koje podatke i informacije mora da sadrži inicijativa zainteresovanog lica. Na osnovu tih podataka i informacija nadležni organ procenjuje postojanje javnog interesa. Ako nadležni organ proceni da postoji javni interes, on predlaže donošenje odluke o pokretanju postupka dodjele koncesije. Ukoliko je procenjeno da javni interes ne postoji, nadležni organ obaveštava podnosioca inicijative da inicijativa nije prihvaćena.

Mi smo sve potrebne podatke za procenu javnog interesa dostavili nadležnom organu i naša inicijativa je prihvaćena. S tim u vezi, nejasno je i neprecizno vaše objašnjenje koje se odnosi na ovu temu, pa se pitamo šta ste hteli da postignete time? Zakon o koncesijama u ovom delu veoma jasan i striktan, pa nema prostora za različita tumačenja.

Isti član Zakona, stav 8 kaže: Podnosiocu inicijative iz stava 1. Ovog člana, prilikom vrednovanja ponuda dodeljuje se bonus za ponuđeno rešenje (tehnički i ekonomsko- finansijski aspekt) koji iznosi do 10% od pripadajućih bodova po svim kriterijumima za vrednovanje ponuda, a identitet ponuđača, postojanje i iznos bonusa navode se u javnom pozivu.

Naša kompanija ispunila je sve zakonske uslove koji su bili potrebni za podnošenje samoinicijativne ponude i, kasnije, sve uslove koji su bili predviđeni Javnim pozivom. Postupak vrednovanja ponuda se nije sproveo, jer su se na Javni poziv javile naša firma i kompanija Medoš d.o.o, čija Ponuda, ponavljamo, nije uzeta u razmatranje zbog ozbiljnih propusta i neispunjenja formalnih uslova Poziva. Mineco je, nakon što je ustanovljeno da je Ponuda kompletna i da ispunjava sve uslove, dobio koncesiju za izgradnju MHE Medoš. Ugovor sa Vladom RS je potpisan 11. marta ove godine sa Minecovim novoosnovanim preduzećem Medoš One.

Čitava vaša priča protiv nas je izgrađena na pogrešnoj argumentaciji i zasniva se na brojkama iz Ponude firme Medoš, pri čemu ste zanemarili činjenicu da njihova Ponuda nije uzeta u razmatranje zbog neispunjenja formalnih uslova Poziva, a ne zato što je Komisija donela bilo kakvu spornu odluku. Sve vreme zamenjujete teze i netačnom argumentacijom, namerno ili nenamerno, dovodite u pitanje ceo postupak dodele koncesije i Odluku Komisije u našu korist, a naše poslovanje prikazujete kao problematično. Za to koristite gdina Stojanovića, koga predstavljate kao oštećenog i kao jedini relevantan izvor, favorizujući njegove izjave, ne proveravajući njihovu istinitost i ne dovodeći u pitanje njegovo postupanje u odnosu na propisane zakonske procedure i na same zakone. Koliko smo mi shvatili, gdin Stojanović je pokrenuo postupak pred sudom, pa će sud utvrditi činjenično stanje.

– Kontekst u koji ste stavili našeg vlasnika, britansku kompaniju Mineco Limited, rekavši „takođe su optužili i Medoš“ i objavivši izjave gdina Stojanovića, direktora Medoša, u kojima kaže da se njihovi pismeni predlozi za saradnju pre raspisivanja tendera i u toku samog tendera, citiramo, „u suštini svodio na ponudu da, ko god pobedi na tenderu, predmetni projekat realizujemo zajednički“, te da je smešno da ponudu za saradnju Mineco uopšte pominje i da je smatra nezakonitom, maliciozan je i pristrasan i ima za cilj diskreditaciju naših kompanija u široj javnosti.

Kako je moguće da niste tražili komentar od nas ili Mineca? Kako vas nije zanimalo da li je ponuda o zajedničkom nastupu Medoša i kompanije Medoš One protivzakonita i ukoliko jeste – po kom osnovu? Pritom, sve vreme pokušavate da stvorite iluziju da ste objektivan medij koji sve svoje navode potkrepljuje nepobitnim dokazima oslanjajući se na zvanične dokumente i pozivajući se na zakone.

S obzirom na to da su teme vašeg teksta afere i kršenja različitih zakona po različitim  osnovama, vaši čitaoci su ostali uskraćeni za informaciju – da postoji sumnja da je izvršeno barem još jedno krivično delo, samo što je akter drugi. Da niste imali očiglednu nameru da nas stavite u loš kontekst, da ste ozbiljno pristupili istraživanju i da ste objektivno i nepristrasno izveštavali o svim okolnostima koje se tiču predmetnog Javnog poziva i dodele koncesije, ne biste govorili o nama kao o nekome “ko optužuje Medoš”, već biste konsultovali zakon i proverili navode – ne naše, već gdina Stojanovća (s obzirom na to da gdin Stojanović uživa mnogo veći kredibilitet u vašem mediju od nas) o tome da li zakon poznaje i dozvoljava “najobičniju” ponudu za saradnju ili bilo kakve dogovore sa drugim ponuđačima u toku trajanja Javnog poziva.

Kako ne bismo bili u situaciji da dalje raspravljamo o tome da li je “ponuda za saradnju” u toku tendera dozvoljena ili nije, pozvaćemo se na Krivični zakon Republike Srpske čl. 264 a) stav 2, Zloupotreba u postupku javne nabavke:

(1) Odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik koji u postupku javne nabavke podnese ponudu zasnovanu na lažnim podacima, ili se na nedozvoljen način dogovara sa ostalim ponuđačima, ili preduzme druge protivpravne radnje u namjeri da time utiče na donošenje odluka naručioca u bilo kojoj fazi postupka javne nabavke, kazniće se zatvorom od šest mjeseci do pet godina.

(2) Ukoliko je djelo iz stava 1. ovog člana učinjeno u postupku javne nabavke čija je vrijednost veća od tri miliona konvertibilnih maraka, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.

O svemu ovome gdin Stojanović će imati priliku još jednom da se izjasni, pred sudom.

– Zapazili smo još jednu, najblaže rečeno, neobičnu izjava gdina Stojanovića – da su se oni “na tender i prijavili da bi otkupili predmetnu koncesiju”. Neobična je jer se svaki tender raspisuje da bi se koncesija dodelila, a ne da bi se otkupila. Vaš medij i novinar koji je pisao tekst, začudo, nisu ni to primetili, niti su komentarisali.

– O tome da ste imali jasnu nameru da diskreditujete našu kompaniju u široj javnosti, nedvosmisleno govori informacija koju ste objavili: da je ugovor o koncesiji zaključen 11. marta ove godine sa Minecovim preduzećem Medoš One – sporan. Čime potkrepljujete ovu tvrdnju? Na osnovu kojih dokaza je on sporan? Smatramo da je ovakva kvalifikacija isuviše ozbiljna i da bi ovo moglo da bude pitanje od  javnog interesa, pa vas molimo da javnosti, a ujedno i nama, predočite validne dokaze, potvrđene od strane nadležnih organa da je predmetni Ugovor o koncesiji za MHE Medoš sporan.

– Na kraju pokušavate da “poentirate” iznošenjem podataka o netransparentnom načinu finansiranja Socijalističke partije, čiji je predsednik aktuelni ministar industrije, energetike i rudarstva, Petar Đokić, inače potpisnik “spornog ugovora”. Zbog vašeg nepoznavanja procedura, prinuđeni smo da vam damo sledeće pojašnjenje: Vlada RS na predlog Komisije za koncesije donosi Rešenje o izboru najpovoljnijeg ponuđača. Rešenje o dodeli koncesije doneto je u prethodnom sazivu Vlade kada je ministar bio prof dr Željko Kovačević, nekoliko dana pre primopredaje nadležnosti petnaestom sazivu, kako ste i sami naveli. Ministarstvo industrije, energetike i rudarstva je obavezno da u roku od 30 dana Komisiji za koncesije Republike Srpske dostavi predlog ugovora o koncesiji radi davanja saglasnosti. S obzirom na to da je u tih 30 dana došlo do promene u Ministarstvu a Ugovor nije potpisan, to je bila dužnost novog ministra, gdina Petra Đokića. Iako se radi o nagađanju, niste propustili priliku da nas stavite u negativan kontekst i da insinuirate da je Mineco finansirao Socijalističku partiju kako bi aktuelni ministar, član pomenute stranke, nama vratio ovu uslugu tako što će potpisati Ugovor, iako je Rešenje, koje je konačno, a na osnovu kog se potpisuje Ugovor, doneto u prethodnom sazivu Vlade. Ni Mineco ni Medoš One nikada nisu bili finansijeri nijedne političke partije. A vas molimo da, budući da ste nas veoma jasno stavili u kontekst tajanstvenih donatora političkih stranaka, javnosti date na uvid validan dokument kojim to potvrđujete. Bilo koje stranke, ne samo Socijalističke partije.

 

GROSS ODGOVOR/ISPRAVKA

Kompanija Gross d.o.o. Gradiška, čiji je većinski vlasnik britanska kompanija Mineco Limited, upravlja rudnikom olova i cinka Sase u Srebrenici. Dana 24. juna 2015. novinar vašeg portala uputio nam je pitanja koja se odnose na naše poslovanje, konkretno na Izveštaje Komisije za koncesije iz 2010, 2011, 2012. i 2014. godine i jedno pitanje koje se odnosi na gdina Aleksandra Andrejevića. Istog dana, ista pitanja, pored niza drugih, prosledili ste i našem većinskom vlasniku, kompaniji Mineco Limited. U integralnom odgovoru, koji ste dobili od Mineca dana 01.07.2015, odgovoreno je na sva pitanja koja ste uputili i nama i našem većinskom vlasniku. S tim u vezi, netačna je  tvrdnja u tekstu da Vam nije odgovoreno na zahtev na komentar poslat mejlom. Možda ste očekivali da vam i Gross i Mineco pošalju odgovore na ista pitanja, ali to ne menja činjenicu da ste obmanuli javnost, jer ste odgovore na upućena pitanja dobili. I to u roku koji je bio postavljen sa vaše strane.

Dalje, navodite Izveštaje Komisije za koncesije za 2011. i 2012. u kojima se kaže da je na našim „lokalitetima eksplotacija i prerada rude olova i cinka ispod kapaciteta definisanog u Studiji ekonomske opravdanosti i Ugovora o koncesiji, te da se ne vrše ni istraživanja, što je takođe u suprotnosti sa Ugovorom“, a da je u Izveštaju o radu Komisije za koncesije RS za 2010. navedeno da se „ne ostvaruje kapacitet proizvodnje definisan ugovorima o koncesiji“ i da je „protuzakonito promijenjena vlasnička struktura ovog preduzeća u procentu većem od 30%“.

Što se tiče „protivzakonitog menjanja vlasničke strukture“, u tekstu niste naveli da je u pitanju nenamerni propust, koji nije bio načinjen sa ciljem da se sprovedu protivzakonite radnje, na šta ukazuje Izveštaj Komisije za 2010. Odeljak 3.2.3.

Kada je reč o neostvarivanju „kapaciteta proizvodnje definisanog ugovorima o koncesiji“, pokušali smo da vam, kroz odgovor koji je uputio naš većinski vlasnik, približimo način na koji radi rudnik i koja je svrha Izveštaja komisije za koncesije, ali vi to namerno ili nenamerno, niste prikazali kroz tekst, već kroz posebni link na kom se nalaze naši odgovori. Zbog toga smo prinuđeni da ponovo pojašnjavamo ono što smo već rekli, da ne bi, pogrešnim i selektovanim informacijama, vaši čitaoci bili u zabludi.

U tekstu niste naveli najvažniju činjenicu, a koja je najbolji pokazatelj uspešnosti jedne investicije i razvoja lokalne sredine – da je predviđeno da Gross tokom trajanja koncesionog perioda od 30 godina u rudnik Sase uloži 28 000 000 KM, a da je do sada, za 10 godina, već uloženo 23 000 000 KM i da će se već sledeće godine novim predviđenim ulaganjima probiti budžet od 28 000 000 KM iako koncesioni period traje do 2037. godine.

Dalje, vašim čitaocima niste predočili to da i pored toga što postoji projektovana proizvodnja, nekad to nije moguće ostvariti zbog nepredviđenih situacija na terenu, kao i zbog pojava na koje se ne može uticati, jer potpadaju pod višu silu, o čemu svedoči jedan od Godišnjih izveštaja u kome se kaže da količina rude nije smela biti povećavana zbog ekoloških problema do kojih je moglo doći prilikom poplava, što smo vam takođe u Odgovoru predočili.

Očigledno je vaše nepoznavanje funkcionisanja rada državnih organa i njihovih delokruga delatnosti, pa uporno kroz tekst govorite o „kršenju ugovora“, iako su u pitanju redovne provere realizacije ugovora o koncesiji sa preporukama za predstojeći period. Da je u pitanju kontinuirano „kršenje ugovora“ od strane Gross-a, kako vi navodite, najpre bi nadležni organi (kojima je to posao) utvrdili takvo stanje, nakon čega bi se bez odlaganja Ugovor o koncesionoj delatnosti između Gross i Vlade RS raskinuo. Da ste se raspitali, saznali biste da su zbog „kršenja ugovora“ o koncesiji, kako vi navodite, neki od njih raskinuti, pa biste znali da ta praksa, za tako navedenu kvalifikaciju, zaista postoji i funkcioniše.

Dalje, nije nam najjasnije šta ste hteli da kažete u odeljku „Kako je Mineco dobio Sase“? Mineco nije dobio Sase, kako ste vi naveli. Mineco je kupio imovinu rudnika u sudskom izvršnom postupku koji je pokrenuo konzorcijum banaka, a Gross je na samoincijativnu ponudu dobio koncesiju.

Naveli ste da je sunovrat rudnika Sase počeo daleko ranije, pre nego što je naš većinski vlasnik imao ikakve veze sa rudnikom. Pozabavili ste se time “kako je Mineco uopšte dobio koncesiju za srebrenički rudnik Sase”, navodeći da je Vlada RS najpre dodelila konecesiju kompaniji Južuralzoloto 2004. godine, koja je nakon godinu dana koncesiju prodala našoj kompaniji, označavajući nas kao “fiktivnu firmu” a pozivajući se na sarajevske “Dane”. Prema Zakonu o koncesijama iz 2002. godine, čl. 31. “kocesionar je pravno lice osnovano u skladu sa zakonima Republike Srpske sa kojim koncedent zaključuje ugovor o koncesiji i koje ima prava i obaveze utvrđene ugovorom i ovim zakonom”. Mineco je, kao strana kompanija, imao zakonsku obavezu da osnuje domaće privredno društvo, pa se nikako ne može reći da je Gross “fiktivna firma”. Iako ste se pozvali na sarajevske Dane kao izvor, vaše nepoznavanje zakonske regulative je evidentno. Označavanje Grossa kao fiktivne firme, sa vaše strane je maliciozno, jer ste prećutali da Gross postoji i uspešno posluje deset godina, da je broj zaposlenih iz godine u godinu rastao: od 153 na početku (01.04.2005) do 343 zaposlenih do kraja te godine (31.12.2005), a u 2015. godini imamo 523 zaposlenih, da je u nabavku nove opreme i infrastrukturu rudnika uloženo oko 23 miliona KM, a da u ovoj godini planiramo dodatnu investiciju od oko 4 miliona KM. Na ime koncesione naknade samo za prošlu godinu uplatili smo oko 1,3 miliona KM, a do sada 7 891,029 KM. Svi ovi podaci javno su dostupni, ali vi niste želeli da govorite u prilog pozitivnom poslovanju kako Grossa, tako ni našeg većinskog vlasnika Mineca.

Dalje, napisali ste da Gross nije isplaćivao akcionare. Pretpostavljamo da ste mislili na akcionare privrednog društva Rudnik olova i cinka Sase AD Srebrenica. Gross nikada nije imao obavezu da isplaćuje ni zaposlene ni akcionare tog privrednog društva. Rudnik olova i cinka Sase AD Srebrenica je prema našim saznanjima još uvek u stečaju, a završen je deo koji se tiče rudnika Sase i njegove stečajne mase. Sva potraživanja bilo radnika, bilo akcionara naplaćuju se iz stečajne mase, a ne iz sredstava Grossa. Izmanipulisali ste javnost citirajući gdina Cvjetinovića da smo ih mi “obogaljili i oterali u penziju”, jer ni Gross ni Mineco nisu imali nikakve veze sa poslovanjem firme Rudnik olova i cinka Sase AD Srebrenica, niti su odgovorni za stečaj ovog  preduzeća, a gdin Cvjetinović nikada nije bio uposlenik Grossa. Gross je do sada penzionisao 87 radnika i to na osnovu punog radnog staža isplaćujući otpremninu u visini tri najveće plate koje je radnik ostvario radeći u Grossu, uz obavezan poklon.

Da li postoji ijedno sudsko rešenje u kome se kaže da Gross ne ispunjava preuzete obaveze, bilo prema svojim radnicima, bilo prema državi, ili prema trećim licima?

Zanima nas kakvo je to telo „Skupština akcionara Upravnog odbora rudnika“ i šta je njegova svrha? Možda ste mislili na Skupštinu akcionara, a možda na Upravni odbor, pa ste u želji da se pokažete stručnim i kompetentnim za ovu temu načinili nenamernu grešku?

Zašto niste, i pored upućenog vam poziva za posetu rudniku, došli da vidite u kakvom je stanju rudnik danas i da porazgovarate sa nekim od zaposlenih, bilo inženjera, bilo rudara? Dobili biste informaciju sa lica mesta o tome u kakvim uslovima rade naši zaposleni i da li dugujemo zaradu ijednom radniku, bivšem ili sadašnjem.

Zašto niste, za potrebe pisanja ovog malicioznog teksta, shodno standardima novinarske profesije, proverili sve navode na koje ste se pozvali i ispoštovali pravilo “druge strane”? Da li biste, u tom slučaju, ispunili obavezu da čitaocima prenesete pravu sliku o Grossu, koja je daleko od onoga što ste hteli da prikažete ovim tekstom? Verujemo da biste morali, ali i dalje ostaje otvoreno pitanje da li biste, uprkos vašoj obavezi da istinito informišete javnost, to želeli.

---

05.08.2015.

KOMENTAR MEDOSA NA REAKCIJU PD MEDOŠ ONE

Dana 09.07.2015 god. na vašem portalu objavljen je tekst pod naslovom “Vlada RS dala koncesiju za lošiju ponudu kompaniji u središtu korupciskih afera”, a dana 24.07.2015 god. reakcije na taj tekst date od strane privrednih društava Medoš One d.o.o. iz Banja Luke i Gross d.o.o. iz Gradiške (u daljem teskstu: PD Medoš One i PD Gross).

Imajući u vidu da je u “reakciji” PD Medoš One (mi nećemo komentarisati “reakciju” PD Gross) dat čitav niz netačnih i nepotpunih informacija vezanih za dodjelu koncesije za malu hidroelektranu (MHE) “Medoš”, na rijeci Drinjača, Opština Zvornik, i da je tom prilikom na račun naše firme (Medos d.o.o.) i njenih predstavnika izneseno niz neosnovanih optužbi i insinuacija, ovom prilikom želimo da se na tu “reakciju” PD Medoš One osvrnemo i damo svoj komentar.

Napominjemo da su osnivači našeg privrednog društva odlučili da se u javnost ne iznose sve činjenice i okolnosti vezane za dodjelu predmetne koncesije, kako se ne bi na bilo koji način uticalo na sudski postupak koji je u toku, a koji je naše privredno društvo pokrenulo kod Okružnim sudom Banja Luka (Odjeljenje za upravne sporove) radi poništavanja odluka Vlade RS i Komisije za koncesije RS.

Iz tih razloga, ovom prilikom ćemo se osvrnuti i komentarisati samo navode PD Medoš One objavljene na vašem portalu, a sa ostalim informacijama i činjenicama javnost ćemo upoznati nakon okončanja sudskog postupka, a moguće je i ranije ukoliko odluka nadležnog suda ne bude donesena u nekom, po nama, optimalnom roku.

Radi što lakšeg razumijevanja ove dosta složene a istovremeno i jednostavne problematike nastojaćemo da naš odgovor (komentare) damo hronološki prema “reakciji” PD Medoš One.

Naime, moramo priznati da nam do sad nije bila poznata činjenica (čitaoci će pretpostaviti zašto) da je “britanska” kompanija Mineco Ltd. (u daljem tekstu: Mineco) svoju “samoinicijativnu ponudu za izgradnju mini hidroelektrane na rijeci Drinjači” podnijela 18.07.2013 god., tj. prije stupanja na snagu novog Zakona o koncesijama Republike Srpske.

Inače, po tom novom Zakonu o koncesijama RS, dana 22.08.2014 god. (u punom jeku godišnjih odmora) objavljen je Javni poziv za dodjelu kncesije za MHE “Medoš” na rijeci Drinjača, a kompaniji Mineco odmah u startu i u uslovima javnog poziva dodijeljen bonus od 10% bodova za njihovu samoinicijativnu ponudu i utvrđivanje, na osnovu nje, javnog interesa za izgradnju predmetne MHE.

Zahvaljujemo se predstavnicima PD Medoš One na toj informaciji, i ovim putem ih obavještavamo da ćemo to iskoristiti kao dokaz za dopunu našeg tužbenog zahtjeva, odnosno Sudu dati dodatne argumente da kompaniji Mineco nije mogao biti dodijeljen bonus od 10 % bodova po novom Zakonu o koncesijama, ako su samoinicijativnu ponudu podnijeli prije stupanja na snagu tog zakona.

Apsolutno je netačna i neprihvatljiva tvrdnja PD Medoš One da je naše privredno društvo, kako kažu, “priložilo neuvezanu i neparafiranu ponudu”, s obzirom da se sa fotografija koje smo napravili prije predaje ponude, ali i prilikom samog otvaranja ponuda (dostavljamo ih u prilogu), jasno i nedvosmisleno može vidjeti da je naša ponuda potpisana (svi listovi) i zapečaćena, i sa pratećom dokumentacijom uvezana i zapečaćena u poseban paket, zbog čega kao takva nije mogla biti otvarana prije zvaničnog otvaranja ponuda od strane Komisije za koncesije RS.

Vašim čitaocima ostavljamo da na osnovu fotografija koje u prilogu dostavljamo sami zaključe da li je bilo moguće, kako tvrdi PD Medoš One, da u našoj ponudi bilo ko (osim nasilno i neovlašteno),“manipuliše dokumentacijom i da je menja i dopunjava u periodu pre zvaničnog otvaranja ponuda”. Narod bi na to jednostavno rekao: “ako laže koza, ne laže rog”.

Posebno želimo naglasiti činjenicu da Komisija za koncesije RS našu ponudu nije odbacila kao neurednu prilikom otvaranja svih ponuda (jer za to nije imala osnova), kako je inače regulisano članom 31 Poslovnika o radu Komisije za koncesije, gdje stoji : “…prilikom otvaranja ponuda Komisija vodi računa da li su ponude potpune i blagovremene. Nepotpune i neblagovremene ponude se odbacuju i o tome se obavještavaju učesnici putem zapisnika”.

Naša ponuda nije odbačena od strane Komisije za koncesije prilikom javnog otvaranja svih ponuda, i to nije konstatovano u zapisniku sa otvaranja ponuda, nego je kao navodno neuredna odbačena (kako smo nezvanično saznali) tek nakon proteka 15 dana od dana otvaranja ponuda (vjerovatno nakon dolaska do tzv. “naknadne pameti”), o čemu mi nismo nikad zvanično obavješteni, niti smo u vezi s tim dobili bilo kakvu odluku ili zaključak.

Napominjemo da po čl. 40 Poslovnika o radu Komisije za koncesije, citiramo; “zaključci se dostavljaju svim učesnicima u postupku” nadležni organ RS je bio dužan da nam dostavi zaključak o odbacivanju naše ponude kao neuredne, kako bismo se na nju mogli žaliti prema Zakonu o opštem upravnom postupku i Poslovniku o radu Komisije za koncesije.

Prema tome, pošto naša ponuda nije bila odbačena prilikom otvaranja ponuda, ista je morala biti razmatrana i bodovana, odnosno ravnopravno tretirana sa ponudom kompanije Mineco koja je bila naš jedini konkurent.

Kontradiktorna, čudna i neshvatljiva je tvrdnja PD Medoš One da “…je neozbiljno nagađati i licitirati sa ciframa i iznosima ponude koju bi Republika Srpska dobila da je potpisala ugovor sa firmom Medos d.o.o….”, ako i samo PD Medoš One “nagađa i licitira” sa tim šta bi se desilo da je našem privrednom društvu dodijeljena predmetna koncesija, odnosno kaže : “…često se takvi podaci kasnije, u toku same izgradnje, odnosno realizacije projekta, izmene, ‘racionalizuju’ i Anexom Ugovora promene na lošije…investitori koji dobiju koncesiju na određeni rok koji je ispod zakonskog maksimuma, po isteku ugovornog koncesionog perioda gotovo uvek traže njegovo produženje…”

PD Medoš One rezonuje po principu “šta bi bilo kad bi bilo”, iako zna, ili bi trebalo da zna, da se prilikom vrednovanja i upoređivanja ponuda na svim javnim pozivima, pa i predmetnom, cijeni samo ono šta je u ponudama napisano, a ne ono šta će se, i da li će se (možda), nekad desiti kasnije. To, uostalom, nije ni moguće.

Iz obračuna koji je napravio portal eTrafika, a koji je skoro identičan sa našim, naša ponuda je za oko 70,0 miliona KM povoljnija za Republiku Srpsku od ponude koju je dostavila kompanija Mineco, i to su činjenice. Sve ostalo je u sferi “nagađanja i licitiranja”, i PD Medoš One ako je, kako tvdi, ozbiljno privredno društvo, ne bi time trebala da se bavi.

Poređenja radi, ako se finansiski efekti naše ponude (da je prihvaćena) uporede sa prosječnim penzijama u RS, dolazi se do zaključka da bi time RS mogla da obezbijedi oko 4'200 prosječnih penzija godišnje, odnosno oko 350 prosječnih penzija mjesečno, i sve to za narednih 50 godina, što nije malo.

Kad je u pitanju samoinicijativna ponuda kompanije Mineco i nezakonito dodjeljenog im bonusa od 10%, PD Medoš One u svojoj “reakciji” uopšte ne daje odgovor ni komentar na konstataciju eTrafike, i to: kako je bilo moguće da taj bonus u Javnom pozivu kompanija Mineco dobije na osnovu odluke nadležnih organa RS za utvrđivanje javog interesa, ako se zna (i to nije sporno) da je javni interes za istu koncesiju i iste tehničke uslove utvrđen još davne 2006 god.

Kompanija Mineco svoju samoinicijativnu ponudu nije nikad uskladila (podnijela ili obnovila) prema novom Zakonu o koncesijama. Međutim, sve i da jeste, nadležni organi RS nisu nikad mogli u Javnom pozivu toj kompaniji dodijeliti bonus od 10 % za utvrđivanje javnog interesa koji je već jednom bio utvrđen na inicijativu jednog drugog privrednog društva iz RS.

Mi ovom prilikom nećemo obrazlagati činjenicu (to ostavljamo na ocjenu Sudu) da je naše privredno društvo isto tako podnijelo samoinicijativnu ponudu za dodjelu predmetne koncesije, ali godinu dana prije kompanije Mineco, tačnije 03.09.2012 god., i da smo tu inicijativu dopunili-obnovili dana 26.11.2013 god. prema novom Zakonu o koncesijama. Po toj našoj inicijativi nadležni oragni RS nikada nisu donijeli odluku, ni pozitivnu, ni negativnu, iako ih je na to obavezivao Zakon o oštem upravnom postuku.

Napominjemo da u momentu podnošenja samoinicijativne ponude u 2012 god. (i logično prilikom usklađivanja te ponude sa novim Zakonom o koncesijama u 2013 god.) naše privredno društvo je osim kompletne Studije izvodljivosti (što je jedan od uslova prema Zakonu o koncesijama), imalo urađen kompletan Idejni i Glavni projekat, što nadležni organi RS vjerovatno nisu nikad imali u praksi, ne samo u energetskom sektoru.

Nadalje, PD Medoš One tvrdi : “naša kompanija ispunila je sve zakonske uslove koji su bili potrebni za podnošenje samoinicijativne ponude i, kasnije, sve uslove koji su bili predviđeni Javnim pozivom”, ali ni jedim argumentom ne osporava, niti obrazlaže, navode iz teksta portala eTrafika da, pored nezakonite dodjele bonusa od 10%, nisu ispunjavali još najmanje dva suštinska uslova Javnog poziva, i to: “iskustvo u obavljanju koncesione djelatnosti” (izgradnja hidorenergetskih objekata), i “da nisu izvršili prenos na treće lice neke druge koncesije u RS”.

Naime, prema Zakonu o koncesijama (čl. 16 ) taksativno su nabrojani svi elementi (uslovi) koje treba da ispunjava svaki ponuđač koji učestvuje na javnom pozivu za dodjelu jedne koncesije, ali i ostavljena mogućnost da se pored tih obaveznih uslova u javnom pozivu fakoltativno mogu tražiti i drugi elementi “zavisno od predmeta koncesije “ (Čl. 16 tačka “r”).

U predmetnom javnom pozivu (točka 9 i 10) predviđeno je da, pored uslova nabrojanih u Zakonu o koncesijama, kao drugi elemenat koji “zavisi od predmete koncesije”, ponuđač treba da ima i “iskustvo u obavljanju koncesione djelatnosti”. Pošto je predmet predmetne koncesije izgradnja hidroenergetskih objekata, kompanija Mineco, da bi ispunjavala uslove javnog poziva, morala je da ima (ona ili povezane firme u njenom sastavu) izgrađenu bar jedanu hidroelektranu.

Kompanija Mineco, niti sa njom povezane firme, do raspisivanja Javnog poziva (a koliko nam je poznato ni do danas) nije imala izgrađen niti jedan hidroenergetski objekat, dok su, s druge strane, osnivači našeg privrednog društva (kompanije iz Švajcarske i Italije) imale realizovanih nekoliko desetina takvih objekata.

Takođe, prema Zakonu o koncesijama RS (čl. 19) “ponudu na javni poziv za dodjelu koncesije ne može dostaviti…ponuđač koji je ustupio koncesiju trećem licu ili finansiskoj organizaciji”, i to nezavisno od toga da li je taj prenos urađen na zakonit ili nezakonit način.

Nesporno je, a to je utvrdila i Komisija za koncesije RS u svom Izvještaju za 2010 god., da je kompanija Mineco “nezakonito izvrila prenos na treće lice” dijela koncesije (preko zakonskog maksimuma) koju je u RS dobila na Rudnik olova i cinka Sase, na taj način što je u koncesionaru (PD Gross, Gradiška), čiji je bila 100 % vlasnik, “na nezakonit način” izvršila promjenu vlasničke strukture iznad dozvoljenog maksimuma.

Promjena vlasničke strukture je prema Zakonu o koncesijama RS jedan od dva načina prenosa koncesije na treće lice (drugi je prenos koncesionog ugovora) pa, prema tome, kompanija Mineco, prema Zakonu o koncesijama RS (ali i prema tači 10.1.a.7 Javnog poziva), nije mogla ni podnijeti ponudu za dodjelu predmetne koncesije, a kamoli dobiti koncesiju.

Prema tome, iz “reakcije” PD Medoš One, ali i prema stavovima i odlukama Komisije za koncesije RS i Vlade RS, proizilazi da je predmetnu koncesiju mogla da dobije kompanija (Mineco) koja nije ispunjavala najmanje tri suštinska uslova Javnog poziva (bonus od 10%, iskustvo u obavljanju koncesione djelatnosti, prenos koncesije na treće lice), ali ne i naše privredno društvo (Medos d.o.o.), koje je ispunjavalo sve uslove Javnog poziva (i imalo daleko povoljniju ponudu) ali je, eto, napravilo tehnički propust (što naravno nije tačno) kod dostavljanja ponude. Da nije žalosno, bilo bi smješno.

Uostalom, i samo PD Medoš One, vjerovatno nesvjesno, kaže (priznaje) da ; “postupak vrednovanja ponuda se nije sproveo”, ne znajuči pri tome da se postupak vrednovanja ponuda mora provesti i onda kad na jedan javni poziv ponudu podnese samo jedan ponuđač. Iz toga proizilazi da je, u konkretnom slučaju, trebalo naći bilo koji razlog da se po svaku cijenu zbog navodnih formalnih nedostataka eliminiše jedini konkurent (ostali potencijalni ponuđači se nisu ni javili kad su vidjeli da je u javnom pozivu jednom kandidatu dodijeljen bonus od 10%), da bi se onda drugom ponuđaču (kompaniji Mineco) po automatizmu, i ne gledajući da li ispunjava uslove Javnog poziva, koncesija dodijelila “bez vrednovanja ponuda”.

Sam po sebi se nameće zaključak da kompanija Mineco niti u jednom dosadašnjem Javnom pozivu (ili, najčešće, samoinicijativnim ponudama), u RS ali i zemljama regiona, nije imala konkurenciju, pa nije ni navikla da se njene ponude razmatraju i vrednuju.

Posebno interesantno je uporno insistiranje, pa i u predmetnoj “reakciji”, predstavnika PD Medoš One na našoj navodnoj nezakonitoj “ponudi o zajedničkom nastupu u toku tendera” (kako je oni formulišu), što samo potvrđuje da se i dalje ponašaju po onoj narodnoj: “drž'te lopova”.

Time samo još jednom potvrđuju, uporno ali nevješto, nastojanje da pažnju prebace na drugu, (iskonstruisanu) problematiku, sa one prave i suštinske, a to je : da nisu ispunjavali uslove Javnog poziva, i da im je predmetna koncesija dodijeljena na nezakonit način.

Predstavnici PD Medoš One bi trebalo da znaju da ni teoretski a ni praktično nije moguć dogovor o zajedničkom nastupu (pretpostavlja se protiv nekog trećeg), ako se zna da su se na predmetni javni poziv prijavile samo njihova kompanija i naše privredno društvo, odnosno da nije bilo drugih ponuđača, i da bilo kakav dogovor ne može da pravi neko (u konkretnom slučaju naše privredno društvo) čija je ponuda u startu odbijena zbog navodne neurednosti.

Pored toga, predstavnici PD Medoš One se nevješto i nestručno pozivaju na Zakon o krivičnom postupku RS koji sankcioniše “nezakonita i protivpravna” ponašanja učesnika u postupku javih nabavki koji je inače regulisan Zakonom o javnim nabavkama BiH, a ne Zakonom o koncesijama po kome je raspisan i proveden predmetni javni poziv.

Pravnici bi rekli da se na postupak dodjele koncesija, prema Zakonu o koncesijama RS, kao supsidijaran (dodatan, alternativan), ne primjenjuje Zakon o javnim nabavkama BiH, ali će predstavnicima PD Medoš One to vjerovatno objasniti njihove brojne angažovane advokatske kancelarije i specijalizovane konsultantske kuće.

Međutim, čak kad bi se na postupak dodjele koncesija u RS kao supsidijaran primjenjivao Zakon o javnim nabavkama BiH, da bi radnja ili postupanje nekog od učesnika u tom postupku moglo da bude sankcionisano treba da bude ispunjen uslov da se pri tome radi o “nezakonitom i protivpravnom ponašanju” (mito, korupcija, ucjena, iznuda, itd.), što naravno konkretno nije slučaj.

Sve naše radnje i postupanja prije i u toku raspisivanja predmetnog javnog poziva bile su javne, transparentne i u pismenoj formi, i ne sadrže niti jedan elemenat nepravilnosti ili protivpravnosti.

Pitamo se samo šta bi se tek desilo da smo dodjeljivanje predmetne koncesije usaglašavali (dogovarali) po banjalučkim ili beogradskim kafanama sa predstavnicima nadležnih državnih organa (ili, ne daj Bože, na sami dan otvaranja ponuda), i da o tome naš konkurent ima zvanične podatke, ako nas ovako neosnovano optužuje za pisane i transparentne prijedloge.

Koristimo priliku da predstavnike kompanije Mineco podsjetimo da smo im skoro godinu dana prije objavljivanja Javnog poziva (tad o njima nismo imali puno informacija) predložili saradnu na realizaciji konkretnog projekta, ali i drugih sličnih projekata u RS, (pošto je to naša osnovna djelatnost, a oni nemaju nikakvog iskustva), i da su nam oni tom prilikom pismeno odgovorili, citiramo; “koristimo ovu priliku da vam se zahvalimo na ponuđenim predlozima…ni jednog trenutka ne isključujemo eventualnu buduću saradnju na ovoj ili nekoj drugoj lokaciji…”.

Što se tiče komentara PD Medoš One na to da se jedna, pa i konkretna, koncesija “dodjeljuje” a ne “kupuje”, želimo da ih podsjetimo da je predmetnim javnim pozivom koncesionar (Vlada RS), kao obaveznu predvidio minimalnu naknadu za dodjeljivanje koncesije, i to: jednokratno 150'000 KM i 3,6 % na ostvareni prihod godišnje.

Koliko je nama poznato, ako se nešto “dodjeljuje” bez naknade radi se o poklonu, a ako se nešto “dodjeljuje” uz naknadu, radi se o kupovini. U konkretnom slučaju radi se o “dodjeljivanju” uz naknadu, tj. o kupovini, i mi nismo naviknuti da nam se bilo koja koncesija “dodjeljuje” bez naknade, odnosno poklanja. Neko možda jeste.

Podsjećamo takođe da je naša ponuda za “dodjeljivanje” koncesije uz naknadu (kupovinu) bila 200'000 KM jednokratno i 5% godišnje na prihode, dok je ponuda našeg konkurenta (kompanije Mineco) bila minimalno predviđena, tj. 150'000 KM jednokratno i 3,6% godišnje na prihode. I sve to na našu projektovanu proizvodnju električne energije od oko 23'000'000 kW/h godišnje, a njihovu od oko 13'500'000 kW/h godišnje.

Ovo su nepobitne činjenice. Međutim, ako nešto nismo uspjeli, ili nismo mogli, detaljno i jasnije objasniti, podsjećamo da uvijek postoji mogućnost “čitanja između redova”.