Jelenu Jerilović (23) iz Čelinca, Ivanu Savanović (22) iz Banja Luke i Tanju Todorović (32) iz Slovenije povezuje nesebična ljubav prema životinjama. Od maja ove godine zajedno sklanjaju pse i mačke sa ulice, liječe ih a zatim traže novi dom. Okosnicu svega čine njih tri, a uz sebe imaju još nekoliko ljudi koji im pomažu.
Pse smiještaju u boksove kod Jelene gdje se trenutno nalazi 11 pasa, a imaju još šest u privremenim domovima. Do sada nisu uzimaju pse iz azila, već samo sa ulice, a ima ih iz Čelinca, Banja Luke, Prijedora, Zenice… Do sada je udomljeno dvadesetak pasa, dok su posredovali u nalaženju doma za mnogo veći broj životinja. Njihov rad uglavnom ide preko stranice na fejsbuku.
Kažu da postoji nekoliko osoba na koje uvijek mogu računati, ali su ljudi uglavnom neozbiljni i nezainteresovani.
„Postoje tri-četiri osobe koje su uvijek spremne da prihvate psa, i čim se on udomi uzimaju drugog u privremeni dom. Ostali ili se jave pa ne ispoštuju ili nisu zainteresovani. Svi to shvataju previše neozbiljno. Mi smo stvarno ozbiljno shvatili naš rad i trudimo se da sve to bude kako treba. Ništa ne radimo polovično, ako već sklonimo psa sa ulice, mi ga vakcinišemo, sterilišemo i uradimo sve što je potrebno, a to očekujemo i od udomitelja“, kaže Jelena.
Pošto se njihov rad zasniva na obećanjima za pomoć, često se nađu u problemu jer ljudi ne održe datu riječ. Njihovi sugrađani nisu mnogo zainteresovani za pomoć napuštenim životinjama, pa donacije većinom stižu iz inostranstva.
„Što se tiče donacija u vidu hrane i opreme, za naše prostore je to jako slabo. Da zavisimo samo od naših ljudi, naši psi bi poumirali od gladi. Tanja nam uglavnom donira hranu iz Slovenije i da nje nema naši psi bi bili gladni. Prevoz nam je uvijek problem. Recimo, u Sloveniji hrana stoji i nema je ko dovesti. Dešava se da danima molimo za pomoć jer imamo samo jednu konzervu za pse“, priča ona.
Kada treba skloniti nekog psa sa ulice, svi ih se sjete i insistiraju na pomoći. Međutim, kada nešto konkretno treba uraditi, niko nije tu. Sve se završava na lajkovima i komentarima na fejsbuku.
„Jako sam razočarana u odaziv Banjalučana. Ljudi su nemarni i nezainteresovani. Prije nekoliko dana smo samo tražili prevoz za psa od Banja Luke do Čelinca i niko nije mogao da pomogne. Ne mogu to da shvatim, jer kada nekome treba pomoći svi nas zovu. Kada treba nešto konretno uraditi nikoga nema, a kada treba lajkovati i komentarisati na internetu, svi su tu“, ogorčena je Jelena.
Prilikom udomljavanja pasa se potpisuje ugovor po kome je udomitelj obavezan sterilisati ženku, te garantovati određene uslove za životinju. Držanje na lancu je nepopustivo, šetnje su obavezne, a ukoliko se novi vlasnik predomisli pas se vraća njima, nipošto na ulicu.
„Ne dajemo ženke bez potpisanog ugovora o sterilizaciji, naš rad nema nikakvog smisla ako ti psi nastave dalje da se razmnožavaju. Ako se radi o mužjaku, kastracija je po želji udomitelja. Mi smo spremni da pomognemo oko troškova, što uvijek naglašavamo. Ne dajemo pse ako će biti na lancu, ukoliko je u boksu, mora se redovno šetati. Dobro provjeramo domove. Ako neko hoće da vrati psa, mi ga preuzimamo, ne ostavlja se na ulici. Ukoliko shvatimo da udomitelj nije odgovarajući i da je pas zapušten, uzimamo psa nazad. Ugovor se potpisuje, ljudi to ne trebaju uzimati zdravo za gotovo, jer su po zakonu predviđene novčane kazne za neadekvatno postupanje prema životinjama.“
U Banjoj Luci djeluje nekoliko grupa za udomljavanje životnja i svi se međusobno pomažu. Čest je slučaj da psi budu zbrinuti nakon zajedničkih akcija. Veliku pomoć pruža im i veterinarska ambulanta „BL Vet“ u kojoj liječe pse.
„Naš veterinar Dejan nam maksimalno izlazi u susret, da nema njega i njegovih popusta nema šanse da bismo uspjeli nešto uraditi. Šta god da radimo sa psima, a svaki dan ima nešto, daje nam popuste koliko je to moguće.“
Trude se da troškove za liječenja pasa pokrivaju odmah po izvršenim uslugama i da ne rade ništa dok ne skupe novac za to. Kada donacije izostanu, veterinara plaćaju svojim novcem ili pozajmljuju od prijatelja, što kasnije nadoknađuju novcem humanih ljudi. Ipak, uvijek su u minusu.
„Šta god ljudi mislili, od 20 ljudi koji na fejsbuku napišu da će pomoći, pomogne možda njih troje. Ljudi misle da mi imamo novca, a mi ga nikad nemamo. Ako danas dobijemo 50 KM odmah razmišljamo koga ćemo vakcinisati, koga sterilisati i slično. Nikad nemamo novca u rezervi. Imamo dobrog veterinara koji bi nam pomogao šta god da se desi, ali mi ne volimo da pravimo dugove jer to nije korektno prema njemu. Ima nekoliko ljudi u Banjoj Luci koji nas pomažu po tom pitanju i doniraju manje-više redovno, pa pomoću njih uspijevamo da pokrijemo dio troškova.“
Jelena ističe da je srećna što ima porodicu koja voli pse, jer je za brigu o njima potreban cijeli dan. Nije nimalo lako brinuti se o 11 pasa, za to je potrebno jako mnogo rada i ljubavi. Svakog psa treba okupati, očistiti od buva, odvesti veterinaru…
„Uvijek jedna osoba mora biti kod kuće, ne postoji mogućnost da odemo negdje kao porodica. Bar dvije osobe moraju biti tu ujutru i naveče, kada oni jedu i kada se puštaju. To je posao od 24 sata. Ujutru se prije doručka i kafe prvo oni hrane i puštaju, pa se izvode u šetnju oni kojima je potrebna posebna njega. Dok mi doručkujemo, dolazi vrijeme da se štenci ponovo moraju nahraniti. Doslovno, neko uvijek mora biti tu“, priča ona.
Iako se porodica Jerilović jako dobro snalazi sa psima, komšijama nije svejedno što žive pored toliko životinja. Često se bune i zovu inspekciju, ali do sada nije bilo problema sa nadležnima.
„Oni su utvrdili da ovdje nema ništa neregularno i da su ispoštovani svi neophodni uslovi. Ne da psi ne bi napali nikoga, već više štete ljudi njima naprave nego obrnuto. To su tolike maze da nema nikakve šanse da nekoga povrijede. Prostor oko kuće nije skroz ograđen, ali oni znaju gdje je dvorište. Nije što su moji, ali su jako fino vaspitani, naučeni su da ne laju i da se lijepo slažu.“
Neki od pasa imaju jako tužne priče. Tako je Lili bila na ulici mjesec dana sa otvorenim prelomom noge, jer niko nije htio da je skloni. Uz sve to, brinula se o nekoliko svojih štenaca. Sada je kod Jelene gdje se oporavlja od amputacije noge. Pošto kod sebe već imaju 11 pasa, moraju sačekati sa primanjem novih dok se neki ne udome. Kažu da im je jako teško da se ne odazovu kada je životinja u nevolji, ali su im kapaciteti trenutno popunjeni.
Jedan od načina za prikupljanje novca za njhove aktivnosti jeste online aukcija za nakit. Zamolili su nekoliko ljudi koji se bave izradom unikatnog nakita da im poklone svoje radove koje prodaju preko stranice na fejsbuku. Sav novac se troši na pse.
„Što se tiče licitacije za nakit, to je jedan od naših uspješnijih poduhvata. Hvala svima koji su se odazvali i donirali svoje radove. To je kod nas još uvijek novo i ljudima je zanimljivo, vole da za svoju donaciju dobiju nešto, što je u redu. Nakon prvog mjeseca smo uspjeli da skupimo iznos koji će nam jako puno značiti, kojim ćemo pokriti neke mjesečne troškove. Da nije bilo toga, ne znam kako bismo se finansirali ovaj mjesec. Pozivam ljude da, ukoliko ne doniraju novac ili hranu, kupe nešto i tako nam pomognu“, kaže Jelena.
eTrafika.net – Vanja Stokić