Prethodnih dana filmska i televizijska publika regiona željno je iščekivala premijere filma „Nedelja“ i serije „Koža“. U oba ostvarenja jednu od uloga igra Milica Janevski, glumica iz Valjeva, koja posljednjih nekoliko godina živi u Beogradu. U razgovoru za eTrafiku, ona je govorila i o seriji „Deca zla“, prvom srpskom televizijskom sadržaju na svjetskoj HBO platformi i položaju žena u regionu u kojem živimo.
Piše: Slobodan Manojlović, Foto: Slavic Agency
Film „Nedelja“ govori o životu Džeja Ramadanovskog, jednog od najomiljenijih pjevača narodne muzike sa ovih prostora. Film prikazuje i priču iz mladosti koju je protagonista mahom proveo na ulici i u popravnom domu. Nakon kiše, svanulo je sunce za mladića iz beogradskog naselja Dorćol, što je takođe prikazano u filmu. Tokom devedesetih godina dvadesetog vijeka, postao je jedna od najvećih muzičkih zvijezda regiona. Veliku ulogu u tome imala je Marina Tucaković, koja je, kao mladog talenta otkrila mlađanog Ramadanovskog i kasnije mu napisala tekstove mnogih pjesama. Milica Janevski u „Nedelji“ igra lik Marine Tucaković. Ona je na početku govorila o izvorima koje je koristila kako bih se pripremila da igra lik najveće stvarateljice hitova narodne muzike ovih prostora.
Dopada vam se ova priča? Podržite eTrafiku simboličnom pretplatom na Patreonu i pomozite joj da stvara ovakve sadržaje.
„Sve što sam mogla da nađem na internetu, svi intervjui i zapisi bili su mi glavni izvor. Marina je ostavila neizbrisiv trag. Kako na svoju publiku i čitavu jednu epohu, tako i na mene, od sada pa dok sam živa“, kaže glumica koja je posljednjih godina igrala i u filmovima i televizijskim serijama poput „Tome“, „Posete“, „Pada“, „Usekovanja“ i drugih.
Suprug Marine Tucaković, Aleksandar Radulović Futa je rekao da ste maestralno odigrali ulogu, da je to njegova Marina. Koliko Vam to znači, da li mogu pohvale ljudi koji su dijelili svakodnevicu, dobro i zlo sa osobom koju igrate, biti za Vas veće od nagrada i priznanja na festivalima?
Za mene je to najveće priznanje koje sam mogla da dobijem. Beskrajno sam zahvalna i srećna što je tako.
Da li Vam je bliska muzika Džeja Ramadanovskog, koliko ste je slušali tokom života i šta za Vas predstavlja njegov lik?
Na njegovoj muzici sam neminovno odrastala. Obeležio mi je detinjstvo. Obožavam i danas njegove pesme. Zaista je bio poseban. On je pevač koji je ostavljao duboki trag u dušama i srcima ljudi.
Igrate u seriji „Koža“, trećem dijelu banjalučke trilogije. Šta publika može da očekuje od ove serije?
Uzbudljivu, potresnu i istinitu, na momente vrlo duhovitu priču sa sjajnom glumačkom podelom.
Igrali ste i u „Kostima“, drugom dijelu navedene trilogije, nakon čega ste dobili mnoštvo uloga na filmu i televiziji. Da li Vam je rad na „Kostima“ ostao u srcu i koliko ste tada upoznali Banjaluku kao grad?
„Kosti“ su otvorile moju televizijsku karijeru. Banjaluku obožavam, kao i ljude u njoj. Uvek joj se rado vraćam.
Kako je sarađivati sa Sašom Hajdukovićem i Nikolom Pejakovićem, koji potpisuju režiju i scenario u banjalučkoj trilogiji?
Najlepše, najsadržajnije i najljubavnije.
Serija „Deca zla“, u kojoj igrate lik tužiteljke Ane Baste, prva je serija iz Srbije na HBO platformi. Zašto se ova serija izdvojila u odnosu na ostale, kao sadržaj za svjetsku publiku?
Rekla bih po sadržaju i visokom kvalitetu i priči.
Koliko „Deca zla“ prikazuju vrijeme u kojem živimo, gdje se čovjek kao društveno biće nalazi danas u odnosu na neka prošla vremena (recimo SFRJ period)?
Sudeći po reakcijama publike, veoma.
Kako birate uloge, šta Vam je najvažnije kada uzimate nešto da radite?
Najbitnija mi je priča i sadržaj.
Zašto danas u regionalnoj kinematografiji nema komedija koje su joj nekada bile zaštitni znak?
Možda više nismo kadri da je napišemo.
Da li vidite sebe u narednim godinama kako igrate u nekoj komediji?
Da, jedva čekam.
Studirali ste u klasi Jasne Đuričić. Koliko je ona uticala na Vaš ljudski i glumački razvoj, kakav je danas Vaš odnos?
Jaca je moj profesor, mentor, glumački roditelj i prijatelj. Zahvalna sam što imam sreću da učim od jedne tako vanredne žene i glumice. Dan-danas smo vrlo bliske i viđamo se kada nam obaveze to dozvole.
Svojevremeno ste učestvovali na panel diskusiji “Glasovi protiv nasilja prema ženama i devojčicama”. Kakav je danas položaj žena u regionu u kojem živimo?
Čini mi se da se svest sve više podiže, što me raduje. Ali potrebno je mnogo vremena. To je sistemska stvar koja prvo mora krenuti od porodice. Onda preko obdaništa i škola, pa možda u budućnosti nešto konkretnije i vidljivije postignemo.
Bavite se karateom i džudom. Kada je to počelo i koliko danas imate vremena za to, pored mnogobrojnih angažmana?
Počelo je od mog rođenja. Tata drži klub od kad znam za sebe. Kada sam u Valjevu i imam vremena, obučem kimono i stanem na strunjaču. Ali se više bavim borbom kroz drugo sredstvo, a to je sada gluma. Rad se nastavio, samo se sredstvo promenilo.
Kakvi su Vam planovi za budućnost, da li radite na nekim novim projektima?
Postoje projekti u najavi, a najviše me raduje povratak pozorištu.