Sa 19 godina zaigrao je za reprezentaciju Srbije na Evropskom prvenstvu, sa 20 ga je izabrala Filadelfija na NBA draftu. Uslijedio je odlazak u Bajern gdje je doživio tešku povredu, nakon toga povratak u Srbiju gdje je sa Crvenom zvezdom osvojio titule u ABA ligi i Superligi Srbije. Nakon odlične godine u Tofašu uslijedio je poziv velikog Šarunasa Jasikevičijusa i Žalgirisa, gdje je bio jedan od najvažnijih igrača u pohodu na Fajnal-for Evrolige. Ove sezone Vasilije Micić igra najbolju košarku karijere u dresu Anadolu Efesa. U razgovoru za eTrafiku jedan od najboljih plejmejkera Evrope govorio je o ovoj sezoni, ciljevima sa klubom, željama za budućnost, NBA ligi, reprezentaciji Srbije…
Piše: Slobodan Manojlović
Popularni Vasa u dresu “pivara iz Istanbula” ove sezone prosječno bilježi 12,1 poena, 5,4 asistencija i 2,2 skoka, uz odličnih 54,1 odsto uspješnosti šuta za dva i 43 odsto za tri poena. Najbolje mu od evroligaških protivnika leži aktuelni šampion Real Madrid, kome je u dva meča isporučio 45 poena i 11 asistencija. Odlične igre nisu prošle nezapaženo pa je u novembru bio najkorisniji igrač (MVP) mjeseca u Evroligi. Efes sa 13 pobjeda i osam poraza u dosadašnjem toku sezone drži četvrto mjesto koje garantuje prednost domaćeg terena u plej-ofu najkvalitetnijeg evropskog takmičenja. Micić ne krije zadovoljstvo onim što mu se dešava u ovoj sezoni.
“Uživam u košarci zato što sam dobio najviše prostora otkad sam uplovio u ove vode na seniorskom nivou. Mislim da je ovo rezultat rada koji ulažem svako leto, poslednjih sedam godina nisam odmarao. Uvek sam se posvećivao sebi i negde verujem da je to jedan od glavnih razloga što su neke stvari legle. Naravno, evroligaško iskustvo koje sam sticao je doprinelo tome da se osećam komfornije u godinama u kojima jesam dok sam na terenu. Ove godine sam dobio veliko poverenje trenera i trudim se da to maksimalno iskoristim. Zadovoljan sam kako do sada sve ide”, kazao je reprezentativac Srbije.
https://www.youtube.com/watch?v=U-EqFS0UR34&feature=youtu.be
Imate tek 25 godina, a može se reći da je dosta toga “prešlo preko leđa”. Da li se već sada osjećate kao iskusan igrač u Evroligi?
Što se tiče Evrolige imam fin staž, ali mislim da sam zaista dugo na seniorskom nivou, od svoje 16. godine kada sam bio plejmejker Mega Vizure. U tom trenutku je to bilo zaista prerano kada gledate sa strane, ali dobio sam šansu. Već te godine smo otišli na takmičenje u Kupu, gde sam pokazao da imam veću zrelost u odnosu na moje vršanjake. Ako uopšte želiš da budeš na tom nivou, ta zrelost mora da te prati. Seniorski staž imam već osam godina, s tim da sam jednu pauzirao zbog povrede. Stvarno sam dugo na ovom nivou. Svake godine imam nove izazove, svake sam kompletniji i iskustvo koje stičem na terenu pogotovo za plejmejkera je ključni faktor za igru.
Čini se da nikada niste djelovali spremnije nego ove sezone. Na čemu ste najviše radili tokom prethodnog ljeta?
To je jedna od stvari koje radim već šest sedam godina. Trudim se da svakog leta unapredim bar jedan segment nekog dela tela. Mislim da koliko god da sa 25 godina postajem formiran, fizički uvek postoji prostor za napredak i da je to samo stvar koliko osluškuješ sebe i svoje telo. Svake godine imam dnevnu bazu koju nosim tokom cele sezone. Čini mi se da sam ove dosta dobro potkovan za visinu koju imam i snagu koju posedujem. To mi daje dosta samopuzdanja u trenucima kada ne igram najbolje, da se vratim kroz odbranu koja je takođe na većem nivou nego što je bila pre.
Prethodne sezone ste sarađivali sa Šarunasom Jasikevičijusom u Žalgirisu, sada radite sa Erginom Atamanom kod kojeg uživate veliko povjerenje. Možete li da napravite paralelu između njih dvojice kao trenera?
Pa ne bih da povlačim paralelu jer definitivno mislim da je uočljiva razlika u energiji i ponašanju, iako svaki od njih ima neku svoju specifičnost. Šaras (Jasikevičijus) ima tu ludačku energiju, neverovatnu inteligenciju koju je posedovao i kao igrač. Mislim da je u tri godine koje je proveo sa Željkom Obradovićem u Panatinaikosu naučio da tu svoju lucidnost i sistem koji je postavio Željko ukombinuje zajedno i da to izgleda odlično. Kod Atamana je malo drugačija situacija, njegova filozofija je vezana za veliko poverenje u igrače, u odnosu na Šarasa koji voli da kontroliše igru i bude egzekutor svake akcije. Ataman ima veliko poverenje u igrače koji znaju da igraju pikenrol, posebno plejmejkere koji su dobri u tom segmentu igre. To može da bude jako dobro za igrače koji igraju kod njega. Jedan od primera je Portorikanac Karlos Arojo koji je kod njega izvrsno odigrao mnogo sezona. On ide na to da dovede veliki broj kvlitetnih igrača. Veruje u to da takva ekipa može da se uskladi kroz trening, komunikaciju i da to kasnije da rezultat. Mislim da smo mi ove sezone do sada odradili dobar posao jer smo od starta krenuli svi zajedno. Na pripremama smo počeli dobro od starta i uz neku njegovu sugestiju napravili dobru hemiju, što nije lako kada imaš novih devet igrača u rosteru u odnosu na prethodnu sezonu.
Koji su ciljevi Efesa u ovoj sezoni?
Kada sam došao tamo, odmah prvi dan su izneli pred nas da su ciljevi visoki jer je uloženo više novca nego prethodnih sezona. Njihova ideja je uvek bila da budu kompetentni u Evroligi. Međutim, Fenerbahče je neko ko je postavio visoke standarde, kako za Tursku tako i za Evroligu. Mislim da je ova sezona posebno bazirana na uspehu u Evroligi pogotovo nakon prethodne koja nije bila uspešna. Tu je i Turska gde postoje tri titule. Prvu u Superkupu protiv Fenerbahčea smo osvojili, ali ta utakmica nije bila njihovo realno lice. Tu su i liga i Kup gde je Ataman mnogo motivisan. On je jedan od najtrofejnijih trenera tamo, mnogo poštovan, ima veliki uticaj na Tursku košarku. Veliku motivaciju ima i u tome da pobedi Željka Obradovića (trenutno trener Fenerbahčea). Što se tiče Evrolige, takođe ima velike ambicije, sam govori dosta o Fajnal-foru. Ja ne volim o nekim stvarima da pričam prerano jer nema potrebe ulaziti u toliko daleke zaključke.
Kao što ste rekli ekipa je nova, ali dosta ste brzo stvorili hemiju. Ko vam je najbolje legao od saigrača u Efesu?
Definitivno Krunoslav Simon. I igrački i prijateljski. Sa njim sam nekako uspeo da nađem neku nit koja je mnogo više od saigračkog odnosa. Privatno smo super, dosta mi je pomogao kada sam došao tamo. Otvorio oči kako funkcioniše u klubu, pripremio me. Jako puno mi pomaže u igri, jako je inteligentan igrač na poziciji tri, koji zna da igra pikenrol. Dosta ume da me rastereti kada nisam u pravom ritmu i jako volim da igram sa njim. Osoba koja mi takođe generalno u igri mnogo znači je Brajant Danston. Baš sam srećan što mogu da igram sa takvim igračem koji je prepun kvaliteta, toliko vredan i koristan da ga nemerljivo cenim.
Vaše igre dosta otvaraju priču o NBA gdje ste prije nekoliko godina draftovani u Filadelfiju. Koliko vi razmišljate o tome?
Iskreno nisam razmišljao o tome. Nije da nisam svestan da se o tome piše i priča, ali mislim da je to sve negde rekla-kazala. Ne postoji konkretna ponuda i nisam u kontaktu sa tim ljudima. Moja želja jeste da se u životu oprobam tamo, ali ne želim to očajnički jer smatram da je i nivo Evrolige zaista dobar. Više volim da ostavim negde trag, nego da samo lutam i da se oprobavam. Nije mi imperativ da odem tamo da bih samo mogao da kažem da sam bio.
Koliko pratite tamošnju košarku i gdje mislite da treba da najviše napredujete kao biste se tamo lakše uklopili?
Kada sam igrao sa reprezentacijom Srbije na Svetskom prvenstvu do 19 godina protiv američke reprezentacije, shvatio sam da moram da napredujem da bi uopšte iskoristio svoj talenat. To je upravo telo, najviše moram da radim na tome. Tada se dobija dodatno saamopouzdanje prilikom kreiranja i demonstriranja tog talenta, da li to bio dribling, asistencija ili neki šut. Kada sam to shvatio dosta sam položio na to. Mislim da za sada to ima dosta smisla jer bekovi protiv kojih igram u Evroligi su Amerikanci. Oni možda nisu na tom nivou kao NBA igrači. Druga stvar gde mogu da napredujem je šut koji pomaže svakom igraču. Bacio sam akcenat na njega već šest godina. Smatram da to ide dobro i da mogu još da napredujem. To su neka dva segmenta.
Reprezentaciji Srbije je ostao jedan prozor u kvalifikacijama za Svjetsko prvenstvo. Smatrate li da biste trebali da se plasirate bez većih problema?
Verujem u to i pored poteškoća koje su nas zadesile sa odazivanjem igrača. Verujem da imamo dobar kvalitet. Što se mene tiče, uvek bih voleo da igram za reprezentaciju. Nažalost su se te stvari u poslednje vreme malo izjalovile zbog odnosa FIBA i Evrolige. Obzirom na to, nadam se da ću uspeti bar jednu utakmicu da odigram u tom prozoru. Ono što Srbija danas poseduje što se tiče potencijala igrača je stvarno nešto daleko iznad proseka u Evropi.
U narednim godinama je neminovna smjena generacija u nacionalnom timu, a vaše odlične igre vas preporučuju kao nasljednika Miloša Teodosića u dresu “orlova”. Da li ste spremni da preuzmete tu ulogu?
Ja svake godine imam tu maštu i želju da budem nosilac reprezentacije. To je nešto što mi je najveći san. Iako to možda zvuči kao fraza najveća čast je nositi taj dres. Dosad nisam doživeo veću sreću od igrnja za reprezentaciju. Drago mi je da sam bio deo tima na prethodnom Evropskom prvenstvu, iako smo nažalost izgubili finale. Ja ne mislim da treba da nastavim da igram kao Teo jer svako od nas ima neki svoj stil igre. Ja dajem sve od sebe da izgradim svoj kako bi bio nosilac igre na poziciji plejmejkera.
Koliko Srbija može na Svjetskom prvenstvu, ukoliko svi igrači budu zdravi i spremni da se odazovu?
Pa igrački gledano, imamo odličnu ekipu. Nekada to može da bude problem jer previše dobrih igrača zna da ne napravi dobru hemiju za kratak period koji imaš da se spremiš, ali mislim da ekipa koja je sa Saletom (Aleksandar Đorđević, selektor) već pet godina se sada dosta dobro poznaje. Verujemo jedni drugima i uz dodatni kvalitet Nikole Jokića i svih igrača iz NBA i ovih koji su na dobrom nivou u Evroligi, definitivno imamo odličnu ekipu. Nadam se da će sve funkcionisati kako treba i da će to biti dobra godina.