Od kada se bave repom želja im je da dođu u Banjaluku, a kada ih mame i tate sretnu na ulici sa oduševljenjem govore da im djeca slušaju baš njihove pjesme. Večeras su tu i donose publici svježu energiju, brži ritam i pozitivnu atmosferu. U razgovoru za eTrafiku Dejan Dedović Dedduh i Mario Đorđević Noyz iz grupe Who See kažu da žanr kojim se bave nije mainstream, ali se ne može reći ni da nije popularan.
Iako su na sceni već 15 godina, njiihovi hitovi su dobro poznati širom regiona i nastupaju kako na malim, tako i velikim binama, momci iz Who See klape ostali su prizemni. Jako ugodni za razgovor i uvijek spremni na zezanje kažu da sve to nisu razlozi zbog kojih bi poletjeli u nebo.
– Po našem shvatanju, to su normalne stvari koje prate ovo što radimo. Kada smo kretali bilo nam je nenormalno što uopšte nemamo prilike da se pojavimo na takvim binama. Sada je sve došlo na svoje. Bili smo nedavno na Love festu u Vrnjačkoj banji, bilo je super. Na Sea dance festivalu nam je bio prvi nastup sa novim pjesmama i opet je postojala ta energija. To je prvi veliki festival koji je odrađen u Crnoj Gori. Bili smo skeptični, jer se prije nekoliko godina pravio festival na Jazu, ogradili su prostor za 10-15 hiljada ljudi, a bilo je oko tri hiljade. Organizacija je bila super, kao i lineup, malo su učili na tuđim greškama pa je sve super ispalo.
Koliko vas često pitaju đe se kupate?
– Svako malo, svaka dva metra. Ako iskuliram pitanje, bude „a nemam ti kad“. Uglavnom su to komentari. Pjesme nam nose nazive rečenica koje često možete čuti kod nas, to su takozvani hukovi ili udice, pecaljke. Za tekstove je dobro da ih imaš, da se ljudi kače.
Za šta uvijek imate vremena, a za šta ga nemate nikad?
– Sve manje i manje imamo vremena za neke stvari za koje smo imali prije. Trudimo se da uklopimo i posao i zadovoljstvo. Nikad ga nemamo za gluposti, vrlo pametne stvari radimo, nema glupiranja. Napunio sam 30 godina nedavno i vrijeme je da se uozbiljim i radim samo pametne stvari. Rekli su mi da nemam više 15 i uozbiljio sam se isti dan kada sam napunio 30.
Sarađivali ste sa mnogim poznatim muzičarima, od Ramba pa do Beogradskog sindikata i grupe Bad Copy. Ima li neko ko još nije stigao na red ili nije bilo prilike za saradnju?
– Radili bismo sa nekim stranim izvođačima, recimo iz Amerike. Kada govorimo o domaćim muzičarima, radili smo sa svima koji su nam dobri. Ostao nam je Edo Maajka, sa njim bismo odradili neku pjesmu. Sa Frenkijem smo se nešto natezali, čak smo došli do ideje, ali smo bili lijeni. Sad smo snimili jednu stvar sa reperkom Sassjom iz Tuzle. Treba izdati album u oktobru ili novembru pa joj gostujemo na jednoj pjesmi.
„Reggeaton Montenegro“ je postavio visoke standarde, sa 1,7 miliona pregleda na YouTube. Ima li neka od novih pjesama koja bi mogla da ga prestigne?
– Želja nam je da vizualizujemo što više pjesama, a sad ćemo vidjeti koliko ćemo biti vrijedni ili koliko nećemo biti lijeni da se to odradi. Za sada ćemo snimati spot za pjesmu „Đe se kupaš“, poslije toga možda „Podstanar“ ili tako nešto, ali ćemo se potruditi da za što više pjesama odradimo spotove. Visoki standardi „Reggeatona“ su više zbog crnkinja u spotu nego zbog pjesme. Nikad se ne zna koja će pjesma biti slušana i gledana na YouTube, nismo znali ni za nju. Čak nismo htjeli ni da je stavimo na album, već smo je uvrstili na nagovor nekih ljudi. Imala je reggeaton beat i mi smo tada mislili da ćemo izdati svoje rep fanove ako ga stavimo. Unaprijed se ništa ne može znati, htjeli smo eliminisati pjesmu koja je hit. Potrudili smo se da ovaj album ušarenimo što više, da što više eksperimentišemo, imamo laganih trap momenata i nekih reggeaton i ska. Treba se što više zezati sa matricama i muzikom, čisto da ti ne bi bilo dosadno dok repuješ.
Provlačite kritiku mentaliteta i loših osobina ljudi kroz neku šaljivu notu i tako ozbiljne stvari stavljate na dnevni red kroz zezanciju. Koliko vaše poruke dolaze do ljudi?
– Svako bira šta će da sluša, postoji YouTube i ljudi sami kreiraju svoju ukus. Ko nas prati znači da smo mu se dopali i da je nastavio da nas sluša, tako da do njih dolaze sigurno. Teške priče kada se provuku kroz zezanciju nekako lakše privuku pažnju i nisu toliko teške. Moraš napraviti da se sve to lakše vari, sve je ljepše kada se lijepo servira. Dobro je raditi kontre. Ako se radi šaljiva tema, da se ima ozbiljna nota, a ako je ozbiljan tekst da je beat šaljiv i veseo. Te kontre rade posao.
Rep scena u Crnoj Gori?
– Kreću polako Džej Džej Okoča, Sivilo, Meštri o’ Majka… Ljudi kreću, rade polako, jedino što mi pedalamo već 15 godina pa sad imamo neke rezultate, a oni su relativno na početku.
Eurosong je totalno nespojiv sa vama dvojicom.
– I nama je. (smijeh)
Da li biste ponovo išli?
– Noyz: Ja bih, barem da nosim vodu glavnom pjevaču. Mi smo imali jednog momka koji nam je vazda dodavao vodu, pa sam rekao da me zovu barem da nosim vodu ili nešto čistim.
– Dedduh: Ja ne bih više, vidio sam da mogu i ne bih više. Imali smo priliku da malo prošetamo, ko zna kada bismo otišli u Malme, Kristijaniju i Kopenhgen. Ko zna kad bismo nastupali sa takvom opremom i sarađivali sa takvim timovima ljudi. Dovoljno je da jednom odeš i vidiš kako se radi. Radije bismo na hip-hop festivale, recimo hip-hop kamp u Češkoj, to nam je želja.
(eTrafika.net – Vanja Stokić)