S trideset
Samo se smiri, prepusti
daj da uzme te spleen
imaš pos'o, obitelj, budi pristojan, fin
gledaj druge, što znaš
viš’ kako oni su sve to što trebaš bit’ ti
na njih sad ugledaj se
pusti sve godine idu, što kažu tempi passati
kol'ko ti treba sine da to više shvatiš
zar nije vrijeme ti sad da budeš odgovoran
i možda središ se malo, budeš ozbiljan
samo se smiri, prepusti
vidiš ljubav je takva
nakon svih godina prestane bit’ tol'ko slatka
ne znači da nema žar al’ malo popusti te
ispliva i druga strana ali navikneš se
ljudi dođu, odu, prijateljstva se prazne
malo tko bit će uz tebe ostat na duže staze
budi svakome drug al’ čuvaj za sebe dio
do sad si valjda to sam sve već naučio
jer s trideset već bi nešto trebao znati
da se glavom kroz zid nikada ne isplati
al’ mene ne pušta još
ne pušta još
s trideset već bi trebao… al’ ne još!
Nemoj me mrzit
Ja sam zadnji utopist
Usred oluje
Svoje gore zadnji list
U zraku, ja balansiram na žici
Za mene nema mjesta u vašoj slici
A žudim sebi uzeti za pravo
Progovorit i odlučit svojom glavom
Isuviše inatna i radim što mi paše
Živim svoje snove, a ne vaše.
“Budi više ko drugi”, ja čujem glas u glavi
Ništa tom glasu ne valja, što god da napravim
Moj vlak života puni svoju kompoziciju
a vi ste za me imali plemenitiju misiju
“Sebična si, srami se”, glas se javi
“znaš što se očekuje, time se pozabavi”
al’ što kad ne vidim drukčije, a imam jedne oči
S trideset mi više nema pomoći
jer s trideset već bi nešto trebao znati
da se glavom kroz zid nikada ne isplati
al’ mene ne pušta još
ne pušta još
s trideset već bi trebao… al’ ne još!
samo se smiri, prepusti
svima to dođe tak’ teško
mjesec je dug pa štedi i sačuvaj nešto
prestani mislit’ da znaš
prihvati stvari da jesu
vidjet ćeš s vremenom ipak za prave prijatelji tko su
pusti sve svoje inate
nisi ko’ dijete
imaš sad svoju djecu, na to da podsjete
i više nisi ti sve oko čeg’ vrti se
svijet je drukčiji, za njih bi dao baš sve..
Samo se smiri, prepusti, svima bude nam teško
Nije puno, al’ s’ 30 smo stvorili nešto
Možda niste vi gordi, al’ ja se ponosim sobom
I sve bi dala za riječi “mi se ponosimo tobom”
Ali želje su tlapnja, paučina u zraku
Neću predat se nemani što čuči u mraku
Sašili ste odijelo za neko drugo tijelo
Moje je golo i kao zastava bijelo
jer s trideset već bi nešto trebao znati
da se glavom kroz zid nikada ne isplati
al’ mene ne pušta još
ne pušta još
s trideset već bi trebao… al’ ne još!