Dragan Bjelogrlić je sigurno moj tata na filmu, on je mnogima to bio. Meni je i partner i tata i brat i pobratim. Veliki je čovek, jako plodonosan i bitan za našu kinematografiju. Cela moja generacija mu mnogo duguje. Jako je strog, nikada u životu mi nije rekao da nešto valja.
Piše: Slobodan Manojlović
Rekao je ovo za eTrafiku jedan od najpopularnijih srpskih glumaca mlađe generacije Andrija Kuzmanović. Nakon velikog uspjeha u filmovima “Montevideo Bog te video” i prve sezone serije “Senke nad Balkanom” ove godine glumio je u seriji “Jutro će promeniti sve”, koja je pokupila odlične kritike publike i gledalaca. Trenutno sa Bjelogrlićem radi na snimanju druge sezone “Senki”.
“Ide sve lepo, snimali smo donedavno pa smo sada malo prekinuli zbog hladnoće. Snimamo u filmskom gradu. Lepo je, dosta drugačije od prvog dela, sve je dosta zamršeno. Kada sam radio prvu sezonu nisam znao šta da očekujem. Od ove druge očekujem veliki bum i hit”, govori nam on.
Možete li da nam otkrijete nešto o novoj sezoni?
Ja (Stanko Pletikosić, inspektor kojeg igra Kuzmanović) se vraćam iz Švajcarske, živ sam i preuzimam policiju. Dobijam novog partnera s kojim idem dalje. Onda kreće ludilo. (smijeh) Toliko smem da ti kažem.
Da li su “Senke” serija koja može da konkuriše svjetskom tržištu?
Mislim da su “Senke” najdalje što smo otišli što se tiče svega u našoj kinematografiji. Bjela je izgradio reputaciju i standard da može da ne razmišlja kako će sve ispasti i da se ograničava. Nema više pritisak, sam radi produkciju i sve. Radi to jako lepo, presrećan sam što sam s njim već deset godina. Možemo da pariramo svetu, mislim da su “Senke” otišle najdalje što se tiče kvaliteta. Engleska serije “Peaky blinders” i američka “Boardwalk Empire” su bili reper onoga što jurimo. Tu smo, nismo mnogo daleko do njih po kvalitetu, glumi, kostimima i scenografiji od njih.
Koliko su serije poput “Senki” dobre za publiku koja se mnogo zainteresovala za neke istorijske likove iz serije koje ne srećemo previše u udžbenicima?
To je nešto što “Senke” definitivno čini istorijskom doedukacijom. Mnogi nisu znali ko je Mustafa Golubić, general Vrangel, sada ne znaju ko je Marija Oršić koja se pojavljuje u drugoj sezoni. Ja sam čuo za Mustafu iz nekih uličnih beogradskih priča jer ovde vole takve ljude sa hiljadu lica. Za Mariju Oršić sam čuo iz priče jednog profesora. Jedna devojka od 15-16 godina, napravila neke projekte za koje je Gestapo pitao ko je naučio. Njen otac je odgovorio da ona te stvari sama radi kod kuće. Taj lik je meni najfascinantniji od ovih novih koji će se pojaviti u novoj sezoni. To su neke stvari koje ljudi moraju da znaju, radi se o Nikolama Teslama tog vremena. Ozbiljne glave i njuške, što bi rekli gradski mangupi.
Nedavno je završena serija “Jutro će promeniti sve”. Kakvi su utisci, koliko ste zadovoljni urađenim?
Iskreno, prezadovoljan sam. Publika je prepoznala ono što smo radili pet i po meseci. Jutro je promenilo sve ovde u Beogradu zato što ljudi nisu očekivali neki veliki uspeh. Mi smo to radili jako precizno i koncizno, iznenadili smo publiku tom nekom ozbiljnošću sa kojom smo prišli svemu. Bez obzira što sam pre toga radio mnogo veće milionske projekte poput serije “Senke nad Balkanom” i filma “Montevideo Bog te video”, “Jutro” zauzima posebno mesto u mom srcu. Ovo je bila jedna intimna, gradska serija kakvu sam ja priželjkivao. Nismo lagali ništa, uradili smo tako kako je, bez uvijanja i pakovanja. Samo ga vozi. Zato je “Jutro” ispala dobra serija.
Da li je 40 epizoda bilo veliki izazov u tako kratkom vremenskom periodu, s obzirom na to da današnje serije uglavnom imaju 10-15 epizoda po sezoni?
Mnogi su se ljudi žalili na minutažu epizoda, da je 20 minuta kratko. Po mom mišljenju, realno bi bilo mnogo bolje da je 20 epizoda po 40 minuta. Ali mi nismo ti koji odlučuju o tome i menjaju nešto. Ostavilo je utisak na publiku, uzelo maha i zaista promenilo sve. Sećam se prvih dana kada sam dolazio na set. Gledao sam treći-četvrti dan kako ubacuju kadrove, kako ubacuju muziku i bio u fazonu ovo će biti nešto veliko. Ne bih želeo da budem lažno skroman, odmah mi je to došlo da će biti nešto drugačije.
Dosta se govori i o muzici, koliko će serija pomoći promociju nekih bendova koji do sada nisu bili previše poznati?
Iskren da budem, ni ja nisam znao pola ovih pesama. To je to, svaka nova velika stvar ne mora da bude skupa. To je greška. Nešto veliko može da bude i nešto skromnije plaćeno i dobro pripremljeno. Goran Stanković i Vladimir Tagić koji su kreirali seriju, scenaristi, muzičari i mi glumci zajedno s njima smo uložili ogroman trud. Muzika je zaista zaživela, ne znam da li znate da sada postoje žurke u Beograda na kojima se tematski pušta muzika iz “Jutro će promeniti sve”. Slične stvari su se događale sa muzikom iz Bjelinih filmova. Ostavio je “Haljinicu boje lila” ili recimo “Bacila je sve niz rijeku”, iako je ta pesma mnogo starija od filma “Lepa sela lepo gore”. Film i serija koji su pop kultura moraju da doedukuju narod. Ljudi su se sa “Jutrom” doedukovali muzički, pomerili neke granice. Iza svakog dobrog projekta ostane barem jedna dobra pesma. Ovde je ostalo desetak koje sluša ceo grad.
Šta mislite o liku Ljube kojeg tumačite u seriji?
On je kao Feniks, taman mislite da ga nema nigde, da je izgoreo, a on se digne iz pepela i nastavi dalje. Dosta je drugačiji od svega što sam do sada radio. On je jedan narodski čovek, sigurno u društvu imaš dvoje-troje ljudi koji su takvi. Hvala Bogu da mi upadaju te uloge ultrapozitivaca. Neko će za njega pomisliti da je grebator, da je sa ženom zbog ovoga i onoga što se dešava u datom trenutku, ali on samo želi sebi bolje sutra. Negde sam i tražio kako bih se ja snalazio da dođem iz unutrašnjosti u Beograd i da nemam gde da spavam. Krenem od sebe.
Da li bi kao i on spavao sa ženama zbog prenoćišta?
Ne bih radio isto. Baš nekad gledam seriju i govorim kada to radi “kako bih mu sada jebao mater”. Recimo, one scene kada gura glavu u frižider, uvalio se tu na gajbu. Ali to je opet on, to je njegov stil, to je Ljuba.
Da li za ovu seriju možemo reći da je nasljednik kultne “Grlom u jagode”?
Pazi, ja sam ti film o filmu, pogotovo kada pričamo o domaćoj kinemtaografiji. Mogu ti reći da jako cenim i volim “Grlom u jagode”, iznad glave mi u sobi stoji ceo špil diskova sa epizodama. Meni je drago da “Jutro” porede sa “Grlom u jagode”. To je serija koja je ostavila veliki trag jedne cele generacije. Oni su negde godište ljudi od pedesetih do sedamdesetih, generacije naših roditelja. Ja se nadam da smo mi uhvatili sve generacije od osamdesetih do devedesetih. Drugačije je sada vreme, imaš 516 kanala raznih vrsta dok je u vreme “Jagoda” bio jedan koji je obuhvatio celu generaciju. Šta je “Jutro” uradilo? Ono je u jednom nepopularnom TV terminu uspelo da dobije neku svoju publiku što je za poštovanje. Nismo dali klincima ništa novo nego samo njih i živote koje žive.
Da li bi volio da se uradi nastavak serije?
Moj subjektivan odgovor je ne. Ukaljali bi ga, ne bi to više bilo to. Svi likovi i radnja bi krenuli da se razvodnjavaju. Ako ga već poredimo sa “Grlom u jagode” možda da se uradi kao film “Jagode u grlu” za nekih deset do 15 godina. Bilo bi interesantno i imalo bi svoju publiku. Ja sam molio reditelje i kreatore serije da ne radimo dalje.