“Kada sam završavao prvi album pitali su me da li ću sebi da dam solo ime, ali uvek mi je bilo interesantnije da imam bend. Guram celu priču, radim sa producentima u studiju, sa muzičarima nasnimavam te pesme. Kada se to radi pesme dobijaju žustriji oblik, kako bi za nastupe uživo sve zvučalo mnogo energičnije”, rekao je u razgovoru za eTrafiku vokal i lider benda “Sunshine” Branko Bojović Bane.
Piše: Slobodan Manojlović; Foto: Renné Miskolci
Bend koji je ime dobio po prodavnici ploča u američkom Denveru, gdje je Bane živio jedan period, krajem osamdesetih godina prošlog vijeka, nastupiće 16. marta u Klubu studenata Banja Luka. Bojović je govorio o plejlisti i nastupu u gradu na Vrbasu.
“Dobro je što se radi o samostalnoj svirci pa nismo ograničeni vremenom kao na festivalima gde se uglavnom svira 60 do 75 minuta. Mi obično vremenski sviramo do dva časa. Skačemo, dinamično je, sve traži mnogo energije. Obično to bude oko devedeset minuta uz jedan do dva bisa u zavisnosti od publike. Plejlista se sastoji uglavnom od poznatih hitova i pesama sa prva četiri albuma, od nove četiri pesme sviramo tri. Pesme su po energiji birane za publiku i svirače“, kazao je Bojović.
Kako pamtite nastupe u Banjaluci, sjećam se jednog fenomenalnog koncerta devedesetih godina u Sportskom centru “Borik”?
Da, to je bila ludnica! Ekstra je bilo, to je bio drugi koncert u Banjaluci. Prvi koncert smo imali na tvrđavi Kastel 1997. godine ili 1998. godine. Bilo je četiri do pet hiljada ljudi, opšta ludnica. Super smo se proveli, organizator je uredio da dođemo dan ranije. Nekako smo to doživeli kao vikend avanturu, sjajno nam je bilo. Posle je bilo u dvorani Mejdan, organizatori su bili u fazonu da je šteta što nismo radili dva dana koncerte. Koncert je bio rasprodan tri dana pre. Velika gužva je bila ispred, nije moglo da se uđe. Naš bekstejdž je bio ispod tribina, sećam se da su se pred nastup tresle. Drago mi je da si me podsetio na te koncerte u ovom trenutku. Uvek je super prošlo u Banjaluci na festivalima i koncertima kada smo posle svirali. Mnogo mi je značilo kada sam video na poslednjem Demofestu da ljudi sa velike bine prelaze na binu gde mi sviramo kada smo počeli. Tokom koncerta se toliko napunilo da nije moglo da se diše. Super je bila reakcija i publike i nas. U Klubu studenata Banja Luka smo svirali 2011. godine, takođe je super prošlo. Drago mi je da imamo dobru publiku u Banjaluci, a isti slučaj je i u Prijedoru. Ima u Banjaluci i onaj burek s mesom brate, mnogo je dobar.
Kod tvrđave Kastel?
Da brate, raspametio sam se od sreće, dva bureka pojeo! A kao pazim na liniju (smijeh). Ali nisam se suzdržao, baš je dobar.
Kao neko ko se bavi krosoverom i repom sredinom devedesetih odlučili ste da ne pjevate na matricu, nego da oformite bend. Kako je došlo do toga?
Odlučio sam se jer sam slušao muziku osamdesetih. Hip hop sam počeo da slušam kroz brejk dens muziku. Slušao sam “Talking headse”, Pretenderse”, “Azru” i pank muziku. Išao sam na koncerte gde sviraju bendovi mnogo. Jedino gde sam bio na nastupu na matricu bilo je u Sijetlu kada sam gledao “NWA” i neke druge stvari. Kada sam snimio prvi album znao sam da ću da pravim bend. Prva dva koncerta su bila kombinacija sa matricom dok se bend nije osposobio da može bez toga. To je bilo tokom 1995. godine. Već od 1996. godine smo izbacili matricu i strogo počeli lajv. Mene matrica ne radi. Kada imaš bubanj iza leđa i kada on krene da ti udara, čuješ gitaru, bas i binska pojačala to me tako pumpa da dam mnogo više sebe na bini. Onda je i taj reciprocitret publike mnogo bolji i jače prođe. Mnogo bolje, agresivnije, dinamičnije i pozitivnije. Ne može da se meri sa matricom. Na matricu nije koncert nego nastup. Ne omalovažavam nikoga, tako rade najpoznatiji svetski reperi. Ali koncert je kada imaš bend.
Pomenuli ste pank, da li je on uticao na Vas?
Kako ne! Psihologija kaže da svako biće kada dođe do viška energije u smislu agresije najbolje je da to izbaci kroz umetnost i sport. Kao bend mi je na prvih pet mesta uvek bio “Exploited”, onda idu “Sex Pistols” i ostali. S druge strane nisam voleo hevi metal, ali sam volio “Metallicu”. Ona mi je uvek bila specifična. I “Exploited” mi je na nekoj granici panka i hevi metala. Sada ne slušam pank, ali slušam “Prodigy”. To mi je neki sajber pank. Bendovi koji su u sajber panku su mi super. Pesma “FNP” koju smo nedavno radili je za mene sajber pank. Jače gitare sa jakom elektronikom i semplovima i nekom vrstom krosovera. Sajber pank i krosover su miks panka i hip hopa.
U pjesmi “FNP” kažete: “Jedan isti dolar, jedna ista banka. Orvel 84 zaraza se širi, svakome iz džepa po jedan Cukenberg viri. To nova je moneta, to je novo lice sveta.” Kako gledate na današnji svijet, koliko smo kontrolisani?
Strašno je sve! Gledam dosta podkasta i pratim u kojem smeru sve ide, transhumanizam i kontrole. Pričaš o nečemu i onda ti izađe na internetu baš ono o čemu ti pričaš. Mnogo nas je provalilo, iako neki u te one veruju, da nam ulaze u misli. Kada mi nešto izađe, shvatim da o tome nikome nisam pričao nego da sam razmišljao. Desilo mi se to više puta. Ako ulaze u naše misli znači da mogu i da nam ih ubacuju. Onda idemo u psihologiju da kada počneš da razmišljaš o nečemu treba da se izoluješ od svojih misli i da ih posmatraš. Kad kreneš da razmišljaš pitanje je da li je misao koja ti je pala na pamet vodi ka dobrom ili lošem. Ne treba biti teledirigovan, ali u tom pravcu ide svet. Onda kada vidiš da te nešto nervira sam moraš da kreneš sa samoosvešćivanjem. U principu mi imamo karakter i nasledne osobine, a samoosvešćivanje je nezavisno od tih kontrola. Pogotovo što će ovog biti sve više i više. Besneo sam na rečenicu iz nekih knjiga da se ne treba poistovećivati sa svojim mislima. Pa s čime da se poistovetim, sa trosedom? Ali shvatio sam da je to mnogo jaka misao. Svakom normalnom čoveku može da padne svašta na pamet. Ti si taj koji će da odabere koju misao ćeš da zadržiš, a koju da odbaciš. Ume da nas “zavoza”, ali dobro je kada spoznaš šta te vodi ka negativnom i da prekineš to. U svakom čoveku postoji dobro i loše. Mi smo ti koji biraju šta ćemo da vidimo i gledamo.
Kada izlazi novi album?
Videćemo, pregovori su u toku, album je gotov. Nema potrebe da izađe pre jeseni jer smo nedavno izbacili singl. Voleo bi da izađe u septembru, ali neću da obećavam jer kada se nešto garantuje onda se to i izjalovi. Gledao sam da album bude što agresivniji i dinamičniji. Imaju dve tri pesme koje su onako “za đusku”, ali pet šest je jedan dobar i kvalitetan krosoveru sajber produkciji. U svakom slučaju, dok album ne izađe mi ćemo uvek izbacivati singlove i samim tim se dopunjavati nekom novom pesmom.
Da li danas može da se živi od muzike, kolikom procentu repera je to jedini prihod?
U regionu bivše Jugoslavije jako je mali broj repera koji mogu da žive samo od muzike. Autorska prava su smešna, SOKOJ Beograd je takav da prolazi samo neko ko ima dobru vezu ili napravi frku pa mu daju stvarni procenat. Inače je to krađa neviđena. Što se koncerata tiče mislim da ipak mora da postoji neki manji ili veći izvor prihoda sa strane da bi moglo da se preživi. Moj ortak koji radi i svira kaže umetnost i kapitalizam. To je najjača šifra muzičara regiona. Muzika super, ali moram da radim da bi zaradio i platio račune.
Radili ste i muziku za filmove, u filmu “Jedan na jedan” i igrali. Kako pamtite ta iskustva?
Bilo je to davno, radi se o jako lepom iskustvu. Za film “Apsolutnih sto” uradili smo pesmu “Marginalan type”. Radili smo tada i za neke pozorišne predstave. I dan-danas mi se jave jednom do dvaput godišnje da uzmu neku pesmu i plate autorska prava.
Kakvi su Vam planovi za budućnost?
Da se bacim sa terase brate (smijeh). Da se popnem na neki veći sprat, da znam da neću da se slomim nego da se prebacim odmah u drugu dimenziju (smijeh). Završavao sam za profesionalnog pilota i radio kao fitnes instruktor, ali shvatio sam da je moja životna misija muzika. Otkad smo se vratili krajem 2018. godine, svake godine imamo sve više koncerata. Prošle godine smo rasprodali veliki koncert u Beogradu u Domu omladine. Sve više nas zovu na festivale i u klubove, polako to ide u smeru u kojem je išlo nekada. Ne smaram se da postignem visine na kojima je “Sunshine” nekada bio, sasvim sam zadovoljan što je bend opstao. Jedva čekam da novi album izađe i da što pre krenem da snimam sljedeći. Obožavam da radim koncerte i radim u studiju. To je to!