Alternativna i post-pank nisu muzika za svakoga, ali njima nikad nije ni bio cilj da se svide baš svima. Žice na gitarama su zategnute, ritmovi teški, a tekstovi liče na ono što mnogi misle, ali rijetko ko kaže naglas. Sirovo, iskreno i bez uljepšavanja, baš kao i oni. Danas imaju album sa deset autorskih pjesama i jasan stav. Ne sviraju da bi se svidjeli, već da bi se izrazili.
Piše: Kristina Šobot; Foto: Luna Bogdanović
Bend „Petrikor 1858.” iz Podgorice, čini petorica momaka, od srednjoškolaca do studenata. Na bubnjevima je najmlađi član Rastko Laković (17), koji upravo upisuje četvrti razred. Gitaru i prateći vokal preuzima Matija Mikulić (18), takođe maturant. Njihov frontmen je Strahinja Laković (19), koji u bendu pjeva, svira gitaru i piše tekstove, a mimo njega studira Etnologiju i antropologiju u Beogradu. Bas svira Andrija Milonjić (21), koji se uz muziku bavi i vizuelnim i audio dizajnom. Za klavijaturama je Ognjen Burić (20), student Visoke ICT škole, takođe u Beogradu.
Sve je počelo bez pretenzija, iz čiste potrebe da se nešto svira. Neki članovi su dolazili, drugi odlazili, a ova petorka je ostala. Kroz vrijeme su se uvezali i kao muzičari i kao prijatelji.
„Bend se sastavio dok smo još svi bili srednjoškolci. Prvo kao druženje, bez cilja, čista razonoda. Vremenom su se menjali članovi, a pogled na bend prevazišao je izlaske sa drugovima i postao način izražaja”, kaže nam Strahinja.
Ime benda nije izabrano nasumično. Naziv „Petrikor 1858.” potiče od njihove prve pjesme, koja je kasnije preimenovana u „Hodnik belog svetla”.
„Reč ‘petrikor’ na starogrčkom znači miris zemlje nakon kiše, a dodatak ‘1858’ simbolizuje događaj kada su veliki pljuskovi preplavili rijeku Drim u Prokletijama, menjajući tok i podižući nivo Skadarskog jezera, slabi nagovještaj nečeg dalekog, ali značajnog što dolazi”, kaže Rastko za eTrafiku.
Ovi momci zajedno pišu pjesme, a izdali su album prvenac „Treći kolosek” početkom ljeta, zajedno sa tri spota za pjesme „Noćni život u Kartagini”, „U zoru puštaju pse” i „Projekcija neba”. Cijeli album je dostupan na servisima „YouTube”, „Spotify” i ostalim striming platformama.
„Album se sastoji od 10 pesama. Generalno sve pesme, kao i album u celini, nose zajedničke ideale, smisao i cilj, koji imaju smisla samo ako se sami dokuče. Smatramo da je naša uloga kao autora muzike samo da damo prostora muzici da priča, da je ne možemo prevesti. Naša interpretacija pesama nije vrednija od tuđe, i ne treba imati uticaj ni na nikoga ko želi da u muzici nađe neko svoje značenje”, kaže Ognjen.
Stajanje na sceni pred publikom nije samo tehnički izazov, to je trenutak kada muzika oživljava, a bend postaje jedna cjelina sa ljudima koji ih slušaju. Za bend Petrikor 1858, svaki nastup je prilika da se ta energija kanališe i podijeli, ali i da se savladaju nervoza i nepredviđene prepreke koje prate svaki koncert.
„Kad izađete na scenu vi postajete personifikacija muzike, i morate tako i da se nosite, da date prostora svemu da izađe, bez obzira ko vas okružuje. Zna da bude naporno i stresno, ali kad krenete da osećate muziku i kad publika krene da je oseća sa vama, sve dođe na svoje mesto. Jedino se žalite na loše ozvučen buban”j, kroz smijeh nam govori Matija.
Za ove momke nema prepreka. Balansirati glazbu s obavezama izvan benda nije lako, ali imaju jaku volju i želju za napredovanjem. Najviše ih motivišu prijatelji, porodica, kao i njihov grad.
„Definitivno nije lako, uvek su tu pitanja vremena, novca i mogućnosti. Velika je investicija. Vremenski, bend uzima veliki deo našeg dana, uzima i mentalne energije, i sva ambicija da se postigne što više čini neuspehe još težim. Lokalna scena u Crnoj Gori kao da se preporodila u poslednjih nekoliko godina. Sve je više mladih bendova sa velikim ambicijama, koji pišu svoju muziku, koji rade na autentičnom izrazu. ‘Stariji’ bendovi, oni već ucrtani na sceni, otvorili su put mlađim bendovima da lakše nađu svoje mesto. Ukupna energija je veoma zdrava i pozitivna, a istu energiju imaju i drugi alternativni sastavi iz regiona sa kojima smo imali čast da nastupamo”, kaže Andrija.
U vremenu kada se sve mjeri brojevima, klikovima i popularnošću, Petrikor 1858. bira drugačiji put. Ne trče za algoritmom, ne prilagođavaju se očekivanjima, već stvaraju muziku koja im znači, bez obzira na to koliko će ljudi to razumjeti. I upravo zato su vrijedni pažnje.
„Umetnost je stvar ljubavi, strah je njen dokaz. Žrtva je neizbežna, i uvek je veća nego što očekuješ. Vredno je žrtvovati sebe za to što voliš”, poručuju za kraj našeg razgovora.