Nakon gotovo godinu dana blokada fakulteta i studentskih protesta, studenti u Srbiji ponovo polažu ispite. Ispit morala, medijske i političke pismenosti su već položili, i to na ulici. Ali primorani su da se vrate i ispitima u amfiteatru.
Piše: Milica Mihajlović; Foto: Studenti u blokadi Fakulteta političkih nauka
Podsetimo, studentska borba je počela nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je život izgubilo 16 ljudi. Jedina preživela osoba je teško povređena. Za pad nadstrešnice još uvek niko ne odgovara. Na dan tragedije, prvog novembra 2024. godine, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić rekao je da taj deo nadstrešnice jedini nije rekonstruisan, što se pokazalo kao netačno. Otpočeli su komemorativni minuti ćutanja na raskrsnicama i ispred institucija širom Srbije. Prilikom jednog odavanja počasti žrtvama kod Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, studenti tog Fakulteta su napadnuti. Tada su počele studentske blokade i protesti širom Srbije.
Tokom meseci borbe, studentski pokret postao je jedan od najvažnijih političkih aktera u Srbiji. Studenti su, između ostalog, organizovali šetnje kako bi probudili i manja mesta i otrgli ih od apatije i političke nepismenosti. Građani su studente tokom šetnji dočekivali kao oslobodioce, iznosili im i poslednje parče hrane iz kuće. Stotine kilometara su studenti prešli na nogama, a građani im lečili žuljeve i upale, hranili ih i pojili. Međutim, žuljevi mogu da budu izlečeni, ali kolektivna trauma od pada nadstrešnice, ali i drugih zločina režima, može da bude lečena samo na ulici. Ali teško da će ikada biti potpuno izlečena.
Budio se sloj po sloj društva. Od poljoprivrednika do univerzitetskih profesora, od severa do juga, od učenika do baka i deka – osećao se vapaj. Broj 16 stvara jezu svakome ko ima imalo empatije u sebi. Zato su studenti smatrali da ne treba glumiti privid normalnosti, već da sve mora da stane, uključujući njihovo obrazovanje.
Otkud studenti opet u amfiteatru?
Na tablama blokiranih fakulteta su, umesto gradiva, mesecima bile ispisivane parole. Umesto poziva za studentske razmene, po hodnicima fakulteta bili su plakati. Pojedine prostorije pretvarane su u spavaonice, pa i tavane iz kojih miriše domaća hrana. Studentima su hranu donosili podržavaoci studenata, s obzirom na to da su fakulteti bili njihov dom.
Režim je uvideo predanost studenata, ali i građana koji su im se pridružili u borbi. Zato je ,,udario po džepu” profesore, koji su neko vreme i izdržali bez plata, zahvaljujući različitim fondovima osnovanim tim povodom. Međutim, situacija je postala i neizdrživa i neodrživa, te su ispitni rokovi usledili pod pritiskom.
Ispitni rokovi u „kući demokratije”
„Kuća demokratije”, kako se od milošte naziva Fakultet političkih nauka (FPN) Univerziteta u Beogradu, bila je jedna od istaknutijih ustanova u borbi za demokratsko društvo. Tokom svih meseci protesta, svako je imao svoj zadatak – profesori politikolozi su radili istraživanja, tumačili političku situaciju u medijima, studenti su organizovali proteste, fotografisali ih, komunicirali sa medijima, studenti novinarstva su bili na terenu i izveštavali o pisanju istorije na ulicama.
Ova ustanova neguje buduće stručnjake koji treba da predstavljaju stubove funkcionalnog sistema – politikologe, politikologe za međunarodne odnose, socijalne radnike i novinare. FPN kroz nastavni program pruža uvid u političku situaciju u zemlji i svetu, upoznaje buduće novinare sa različitim formatima i žanrovima. Većina akademaca FPN-a kritički promišlja o onome što vidi, što ne odgovara nijednom autoritarnom režimu. Možda su se baš zato njegovi profesori i studenti više puta našli na meti targetiranja tabloida i vlasti, ili bar u opasnosti, a prilika za tako nešto je bilo i previše.
Nakon meseci borbe, koja se nastavlja uprkos ispitima, čuvena zelena tabla u amfiteatru sada ponovo osluškuje uzdisanje studenata tokom polaganja teških ispita, ili pak radovanje dobrim rezultatima. Ispred studentske službe su opet dugački redovi studenata, nervoznih zbog administrativnih peripetija. Belim hodnicima zgrade odjekuje preslišavanje gradiva, dok se oseća miris kafe na svakom koraku, što je neizostavna stavka svakog ispitnog roka.
Međutim, iako ovakva atmosfera podseća na uobičajen ispitni rok, od kraja avgusta pa do sada podočnjaci studenata su ipak veći nego ranije. Srazmerno sa podočnjacima raste i briga. Za samo dva meseca, studenti treba da daju desetak ispita, u zavisnosti od godine studiranja i smera. Imaju šest uzastopnih rokova nakon devet meseci pauze od knjige. Bore se za budžetsko mesto, prosek, studentski dom. Danju uče i polažu ispite, a uveče idu na proteste, koji se neretko završe ispred neke policijske stanice zbog hapšenja studenata i drugih demonstranata. Zato je ova sezona ispitnih rokova ipak, verovatno, pobedila u kategoriji stresnih studentskih dana u beogradskoj ulici Jove Ilića.
„Psihički me opterećuje broj ispita koje treba da dam”
Studenti imaju težak akademski zadatak, i to uz oslabljenu kondiciju za učenje. Verovatno i oslabljene radne navike. Međutim, prodekan FPN-a za osnovne studije, Miloš Hrnjaz, kaže da je ovakva organizacija ispita ipak predstavljala najbolje rešenje.
„Odluka o načinu izvođenja ispita je doneta imajući u vidu izuzetno složenu situaciju u kojoj su se univerziteti u Srbiji našli. Veliki broj rokova u kratkom vremenskom roku nije optimalno rešenje, ali je bilo bolje rešenje od postojećih alternativa. Odluka je doneta na Nastavno-naučnom veću, a kao prodekan za prvi stepen studija sam dogovarao sa kolegama konkretne načine izvođenja ispita poštujući pravila akreditacije”, navodi Hrnjaz.
Buduća novinarka i studentkinja ovog fakulteta, Mila Jovanović, kaže da joj ova intenzivna sezona ispitnih rokova teško pada.
„Psihički me opterećuje broj ispita koje treba da dam. Mislim da ovi ispiti, prosto, logistički nisu dobro osmišljeni. Ja vidim da su pojedini profesori stvarno dali sve od sebe da nam olakšaju u smislu smanjenja gradiva, smanjenja predispitnih obaveza, ali je jako loše što je sve tako zgusnuto, da ispiti idu dan za danom. Nemam osećaj više da mogu da odmorim, nego konstantno moram da učim. Ne znam više ni koji predmet da učim dalje, a rokovi su toliko blizu da više i ne znam u kom sam ispitnom roku”, objašnjava Mila Jovanović.
Između indeksa i ulice
Studenti koji su bili aktivni u borbi su se saživeli s ulicom. Navikli su na saborce demonstrante, pa i na opasnost od zastupanja svojih vrednosti u zemlji kao što je Srbija. Protesti su im postali deo identiteta. Nažalost, dan traje samo 24 sata, te je u ovakvoj situaciji teško biti posvećen borbi kao i pre ispita. Zato je očekivan strah od propuštanja koji oseća Mila Jovanović.
„Ako uzmem da spremam neki ispit, plašim se da će doći do iznenadnog protesta ili blokada i ja ne mogu da postignem da odem. Takođe, plašim se, ako se previše posvetim studentskom pokretu, da ću zapostaviti ispite, a stalo mi je do proseka i što bržeg diplomiranja”, objašnjava naša sagovornica.
Čitava ova situacija bi, sigurno, bila još teža ako profesori ne bi imali razumevanja za društveno-politički kontekst. Učenje je kao plivanje – kada se jednom savlada, ne može da se zaboravi. Ali, nakon dužeg perioda bez treninga i vežbe, potrebno je vreme da ponovo postane rutina.
Prema Milinom iskustvu, kriterijum ocenjivanja je prilagođen trenutnoj situaciji.
„Živimo u jednom izopačenom sistemu i neprirodno bi bilo da možemo kao ranije da se fokusiramo na učenje. Mislim da jeste promenjen kriterijum iz većine predmeta, a da iz onih iz kojih nije, to je prosto zato što je gradivo takvo da ne može da se prilagodi. Mislim da profesori stvarno daju sve od sebe da pomognu i da nam olakšaju, a onda kada možda nisu popustili, da nije njihova krivica, nego da prosto tako mora, jer ne može ni gradivo tek tako da se sažme, niti mi možemo da vratimo godinu koja je za nama, a koja apsolutno nije izgubljena, jer ono što smo radili na blokadama je mnogo važnije od bilo kog ispita”, smatra studentkinja FPN-a.
Na pitanje da li je zadržavanje ili spuštanje kriterijuma ocenjivanja bila kolektivna ili individualna odluka, prodekan FPN-a, Miloš Hrnjaz, kaže da to nije teren za dogovore.
„Ne može se dogovarati kriterijum ocenjivanja. O tome odlučuje svaki nastavnik pojedinačno, s tim što i sada i u ‘redovnim’ okolnostima, prodekan za osnovne studije prati stepen prolaznosti na ispitima i prosečne ocene”, navodi Hrnjaz.
Maraton ispita ili status mirovanja
Razume se da više od 10 ispita, koji treba da se polože u šest ispitnih rokova, i to za samo dva meseca, nije lak zadatak. On studentima može da škodi i psihički i fizički. Ishod ovog ispitnog maratona će studentima, pogotovo iz provincije, odrediti dalji tok života. Iako zvuči dramatično, od uspeha na ispitima zavisi pravo studenta na studentski kredit ili stipendiju, mogućnost stanovanja u domu, pa samim tim lični, ali i porodični budžet. To je opterećenje čak i u regularnim okolnostima, a kamoli u vanrednim.
Olakšavajuća okolnost je što je studentima omogućeno da podnesu zahtev za status mirovanja, što im daje bar neku mogućnost izbora. Na taj način će „zamrznuti” godinu i sačuvati svoja budžetska mesta, ukoliko ih već imaju.
Ovu mogućnost je izabrao student smera Međunarodni odnosi na FPN-u, Boris Dojčinović.
„Tu odluku sam doneo delom zbog finansija, pošto sam ja samofinansirajući student. Drugi deo ticao se nepoverenja prema vlasti i onoj priči oko povrata školarine. Ja sam muzičar, završio sam srednju muzičku i to mi je do početka blokada bio posao kojim sam se finansirao. Kako su krenule blokade, stavio sam to po strani jer sam se posvetio protestima. Radio sam samo onoliko koliko mi je trebalo da se ‘skrpim’, a najveći deo svog vremena posvetio sam upravo ovoj borbi. Mislim da, kada su u pitanju život i ljudi, nema mnogo izgovora. Da sam ja spletom nesrećnih okolnosti bio pod nadstrešnicom, ne bi mi ništa značio taj novac. Bio bih usmrćen od strane nečijeg nemara i nečije strasti za punjenjem sopstvenog džepa”, objašnjava student Dojčinović.
Među studentima vladaju različita mišljenja po pitanju održavanja ispita. Pitanje vrednosti je takođe Borisa odvratilo od toga da u ovom periodu polaže ispite.
„Zagovornik sam toga da ako se borimo, borimo se do kraja i da ne treba da podležemo nekim konformističkim zamkama. Samim tim smatram da bi bilo malo nezahvalno da nakon takvih stavova ispadnem licemer i izađem na ispite. Naravno, to ne znači da osuđujem bilo koga ko je rešio da izlazi, jer svako naravno ima drugačije situacije, kako i finansijske, tako i generalno životne. Razumem svakoga ko je morao i izašao na ispit i možda bio prinuđen da više stvari radi odjednom. Ipak, priroda mog posla je takva da ja uvek mogu da zasviram i zaradim”, kaže Boris Dojčinović.
Prema podacima koje je eTrafika dobila od prodekana FPN-a Miloša Hrnjaza, status mirovanja izabralo je pet odsto studenata FPN-a.
Targetiranje prisutno i tokom ispita
Beogradska adresa Jove Ilića 165, predstavlja akademski dom nekih često viđenih lica na Informeru i drugim glasilima režimske mašinerije. Kao da je u tim „redakcijama” plavi logo FPN-a, sa akronimom na ćirilici, znak da je vreme za spinovanje. Ko bi rekao da će se budući državnici, novinari, politički analitičari, toliko zameriti ovim glasilima samo zbog korišćenja svog građanskog prava na protest?
Tako, verovatno, student Pavle Cicvarić, nakon što je putem Informera saznao da mu se sprema ubistvo, prema navodima člana Glavnog odbora vladajuće Srpske napredne stranke Siniše Vučinića, treba da se brine o ispitima i prikupljenim ESPB bodovima. Treba mirno da ode pred onu zelenu tablu u amfiteatru i popunjava odgovore na ispitna pitanja. To ove ispitne rokove čini još težim.
U sezoni ispitnih rokova nije targetiran samo ovaj student, već i profesor FPN-a Dušan Spasojević. Profesoru Spasojeviću posvećen je deo emisije Centra za društvenu stabilnost, organizacije bliske vladajućoj partiji, gde se navodi da on na predavanjima „vrši političku agitaciju” i da je „umešan u nasilne proteste”.
S obzirom na to da Srbijom vlada atmosfera nasilne osvete prema političkim neistomišljenicima od strane režima, ovakve optužbe nisu nimalo naivne. Prof. dr Spasojević za eTrafiku kaže da nije očekivao ovakvu situaciju.
„Nisam ovo očekivao, zato što su oni na vlasti nekako targetirali neke ljude koji su im do sad bili uobičajena meta, koji su nekako više politički angažovani od mene, tako da mi je u tom kontekstu cela ta stvar bila iznenađenje. Već sam imao neke komentare, nekoliko puta je Vučić komentarisao neke moje izjave, tako da razumem da sam im na nekom radaru, ali nisam očekivao tu vrstu pažnje”, navodi Spasojević.
Umesto da razmišlja isključivo o održavanju i organizaciji ispita, naš sagovornik ima dileme po pitanju odlaska na javna mesta. Kako navodi, dobijao je i „neprijatne” imejlove.
„Srećom, još uvek nismo ništa počeli da menjamo u našim životima. Samo je činjenica da počneš da razmišljaš o tome da li je u redu da se ide na neki koncert ili na neku utakmicu ili na neko javno mesto. Dobijao sam mejlove koji nisu pretnja, ali su neka vrsta kritike ili nečega između, što je produženi efekat emitovanja takvih emisija”, kaže profesor Spasojević za eTrafiku.
Usled svih okolnosti, povratak profesorskim obavezama opisuje kao neobičan.
„Jako je neobična situacija. Mi smo zapravo proveli poslednjih deset meseci manje-više na fakultetu i oko fakulteta sa studentima, sa građanima, sa zajednicom oko našeg fakulteta, ali zapravo nismo radili one stvari zbog kojih smo tamo inicijalno došli. I sad iz jedne vanredne, skoro revolucionarne situacije, treba da pređemo u neku svakodnevicu, što je jako čudan osećaj. Imali smo dosta i moralnih i etičkih dilema oko toga da li treba da započinjemo nastavu i da li treba da uopšte držimo ispitne rokove, ali je većina profesora glasala za to, a na kraju krajeva deluje i da je većina studenta prihvatila tu ideju, što je onda nekako olakšalo taj proces da vi ne sedite svaki dan i razmišljate da li je to dobro ili ne, već da jednostavno radite stvari koje inače radite. Možda nam neka vrsta normalnosti ili polunormalnosti zapravo pomogne da se makar malo skupi snaga i da se malo povrati ona energija koju smo imali pre nekoliko meseci”, objašnjava naš sagovornik.
Ispiti ne znače kraj borbe
Ovako dugotrajni protesti i istrajni pokreti imaju različite faze razvoja. Iako su se neki možda radovali ispitima, jer su smatrali da će oni odsvirati kraj borbe, studenti „kuće demokratije” su odlučni u tome da nastave borbu.
„Ključ je u saradnji i zajedničkoj borbi studenata i građana. Ono što smo mi nekako, na neki način, i hteli da dostignemo upravo sa onim konceptom zelenog svetla na Vidovdan jeste to da se više društvenih aktera uključi. Dakle, nepravedno je da studenti sami na plećima nose celu težinu borbe, pre svega ako uzmem u obzir iskustvo i godine. Mislim da smo mi samo prvi rekli ono što su svi mislili, a samim tim kasnije smo i dali prostor i ohrabrili druge da kažu svoje mišljenje. Komuniciramo sa građanima i imamo zdrav dijalog”, poručuje student Boris Dojčinović.
FPN očekuje i novu generaciju studenata, u kojoj studentkinja Mila Jovanović vidi potencijal za „osveženje” studentskog pokreta.
„Uzbuđena sam jer će brucoši biti dobro osveženje za studentski pokret. Mislim da je verovatno jako čudno biti brucoš u ovim okolnostima i čudno je primati brucoše na fakultetu u ovim okolnostima, ali nekako osećam da je zajedništvo na FPN-u i te kako prisutno, što je bio slučaj i pre blokada”, navodi Mila Jovanović.
Studenti FPN-a, sa kolegama sa ostalih fakulteta, već uveliko stvaraju novu političku atmosferu u Srbiji. Građanima skidaju okove straha. Ostavljaju u amanet budućim generacijama duh otpora i kritičkog mišljenja, koji i treba da vlada na bilo kojoj visokoškolskoj ustanovi, a pogotovo onoj specijalizovanoj za društvene i političke procese. U Jove Ilića 165, sada sede oni koji kroje novu istoriju Srbije, a jednog dana će se o ovoj borbi učiti baš u prostorijama koje su bile sedišta plenuma, donacija namenjenih studentima, ostave transparenata i bedževa. Sve to biće moguće zbog upornosti studenata, i to čak i pored ispitnog maratona, targetiranja i zastrašivanja. Jer, na FPN-u se zna da je čovek „politička životinja”.