,,Otac me pita gde mi je dnevnica sa protesta”: Politika razara porodice u Srbiji 

,,Moj otac i ja se posvađamo svaki put kada razgovaramo o politici. Kaže mi da sam ‘tviterašica’ i pita me gde mi je dnevnica kad odem na protest.”  

Piše: Milica Mihajlović; Foto: Vanja Stokić

Kaže nam ovo studentkinja sa Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu. Zamolila je da ne otkrivamo njen identitet. Tek pre nekoliko godina počela je da razgovara sa svojim ocem. Svesna je da ih politički stavovi razdvajaju, zbog čega ne želi da priča sa ocem o politici, ali on na tome insistira.  

,,Stvarno mi je krivo, baš sam ga kulirala mnogo puta. Volela bih da pričam sa njim, ali ne mogu. Baš mi je žao, osećam se krivom, ali ne mogu da ga pozovem, jer znam kako će da se završi”, navodi studentkinja FPN-a. 

Ovo nije jedini primer koji pokazuje da aktuelna društveno-politička situacija u Srbiji može značajno da naruši i porodične odnose. Studenti u Srbiji se već sedam meseci bore za demokratsko društvo bez korupcije. Nakon pada nadstrešnice prvog novembra prošle godine u Novom Sadu, koja je ubila prvo 14, a ispostaviće se zapravo 16 građana, počela je studentska, a potom i građanska pobuna. Nedugo nakon pada nadstrešnice, studenti su počeli sa održavanjem komemorativnih tišina za nastradale, čime su postali meta različitih huliganskih grupa. Zbog fizičkih napada koje su doživeli, studenti su ubrzo počeli sa blokadama fakulteta širom Srbije. 

Studenti u blokadi pristali su na veliku žrtvu zarad demokratskih promena. Postoji verovatnoća da će obnavljati akademsku godinu. Targetirani su u tabloidima i medijima naklonjenim vlasti, fizički napadani i gaženi automobilima tokom komemorativnih tišina i na protestima. Uz sve to, mnogi od njih prolaze i kroz nerazumevanje i targetiranje u svom domu. 

Kroz promenu u porodičnim odnosima usled različitih političkih stavova prolazi još jedna studentkinja koja želi da ostane anonimna. Ona živi u provinciji, koju studenti, ali i srednjoškolci, takođe bude protestima i raznim akcijama, poput Radne jedinice ,,Student u svakom selu”. 

,,Političke razlike su unutar moje porodice postale mnogo izraženije tokom nedavnih protesta, posebno što ja nisam izražavala svoj stav do dve godine pred izbore. Tada mojima nije bilo jasno odakle se ja toliko raspitujem za politiku jer u mojoj kući apsolutno nikad nije bila spominjana politika. Sada kada je pala nadstrešnica, ja sam htela da idem na protest u Novi Sad jer me je previše pogodio taj događaj. Tada sam prvi put naišla na otpor jer moji roditelji nisu shvatali zašto se to mene tiče. Nije došlo do otvorenih sukoba, ali osećala se napetost”, kaže studentkinja iz provincije.  

Dodaje da, dok neki članovi porodice razumeju razloge protesta, drugi smatraju da su demonstranti i studenti izmanipulisani.  

,,Moram da biram između ličnih uverenja i porodičnog mira” 

Polarizacija društva kroz različite ,,strane” povodom pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, kroz polarizovane medije, može značajno da utiče na život svakog građanina.  

,,Osećam se podeljeno i iscrpljeno. S jedne strane, želim da budem uključena u ono što verujem da je ispravno, a s druge me boli što to izaziva nerazumevanje i zabrinutost kod najbližih. Remeti me emocionalno, jer osećam kao da moram da biram između ličnih uverenja i porodičnog mira i time izbegavam da svojima pričam potpunu istinu oko učestvovanja u blokadama”, navodi studentkinja za eTrafiku. 

Ovaj tekst finansirali su čitaoci portala eTrafika kroz mjesečne Patreon pretplate. Ako želite još ovakvih sadržaja, pretplatite se i vi!

Dok društvo prolazi kroz kolektivnu traumu, ni pojedinci nisu lišeni briga i problema. Porodica bi trebalo da bude utočište, a za neke postaje mesto svađa, pa i laži radi izbegavanja konflikata, i to samo zbog različitih političkih stavova. Ali, da li je to ,,samo”? Da li su politički stavovi dovoljan razlog za razdor u porodici? Politika nije ,,samo” politika, već i pitanje identiteta, smatra dr Mihailo Ilić, specijalista psihijatrije. 

,,Naše političko opredeljenje ili ideologija, način na koji gledamo svet, ima u velikoj meri veze sa našim identitetom, odnosno sa time ko smo mi i koje su neke naše osnovne vrednosti kao ljudi. Zbog toga je jako teško, zapravo, biti u bilo kakvom vidu komunikacije i saradnje sa nekim ko ima drastičnо drugačije vrednosti”, objašnjava Mihailo Ilić. 

Sagovornik kaže da ljudi naročito teško prihvataju razlike kada je porodica u pitanju, jer su to ljudi čije nam je mišljenje posebno važno. 

,,Kod nas je politika nešto čime se svi bave i uvek se priča o politici, jer kao da je to jedina stvar o kojoj ljudi žele ozbiljno da diskutuju. Iako su politički stavovi važni, ne smatram zdravim da nam bitnije bude političko opredeljenje od toga kakva je neko osoba. U porodicama je to naročito kompleksno, jer roditelji imaju očekivanja da će ih deca slediti, a deca imaju očekivanja da će roditelji biti figure od poverenja i neko u koga se mogu uzdati”, kaže Ilić. 

,,Zar ti meni ne veruješ, znaš me 35 godina?”  

Zbog razlike u političkim stavovima, često dolazi do razdora između najbližih. U Srbiji su tenzije toliko visoke, da je vrlo teško videti osobu koja je prorežimski orijentisana u istom društvu sa osobom koja izlazi na komemorativne tišine i ne skida pištaljku oko vrata. Čak i ako je u pitanju neko iz kruga porodice. 

Jedni smatraju da vlast nije kriva za stradanje 16 građana zbog pada nadstrešnice, da su studenti izmanipulisani i da su pravi akademci oni koji se zalažu za vraćanje nastave na fakultete. Odnosno, oni koji kampuju ispred Predsedništva, prostoru poznatom kao “Ćacilend” i u njemu neretko dočekuju predsednika Srbije Aleksandra Vučića i druge članove i poštovaoce Srpske napredne stranke. Drugi podržavaju zahteve studenata u blokadi, izlaze na proteste, rizikuju da budu targetirani zarad odbrane svojih uverenja. 

Ako doživite da osoba sa kojom ste odrasli završi na ,,drugoj strani”, izneverena očekivanja su gotovo neminovna. To pokazuje i primer Radovana Seratlića, voditelja Dnevnika i novinara televizije Nova S. Seratlić je sa studentima na dva točka prešao 1.471 kilometar na ,,Turi do Strazbura”. Izveštavao je o putu 80 biciklista i biciklistkinja iz Srbije do jednog od centara Evrope i o njihovim posetama evropskim institucijama. Iako se prilikom Seratlićevih uključenja jasno videlo da su biciklisti i biciklistkinje zaista prešli toliki put na dva točka, ovaj novinar Nove S suočio se sa sumnjom svog strica, o čemu je govorio u podkastu Dnevnik jedne mladosti. On jednostavno ne veruje da su studenti vozili bicikle celom turom već smatra da su to radili samo za potrebe snimanja.

,,Imam strica koji mene gleda u Dnevniku da bi me video i onda prebaci na Hepi. Rekao je: ‘Ma, šta, niste vi tamo nešto vozili’. Jesam se naljutio i bilo mi je žao. Zar ti meni ne veruješ? Znaš me 35 godina i voliš me više nego ikoga”, kaže Radovan Seratlić za Dnevnik jedne mladosti. 

Politička uverenja dolaze od porodice, ali i od okoline i medija 

Kako je moguće da Radovan Seratlić i njegov stric koji ga, kako kaže ovaj novinar, ,,voli više nego ikoga”, imaju potpuno različita uverenja? Doktorand katedre za Sociologiju na Filozofskom fakultetu u Nišu Mihailo Petrović kaže da na političko opredeljenje utiče porodica, ali i drugi faktori. 

,,Pogled na politiku se dobija putem političke socijalizacije. Kao i kod svake druge socijalizacije, agensi su raznovrsni. To može biti porodica, kao jedan od glavnih agenasa, ali  i mediji, prijatelji, okolina, različite grupe ljudi. Kao rezultat toga, razlike u političkim stavovima u porodici su jako česte”, kaže Petrović. 

Sagovornik ističe da razdori zbog razlike u političkim stavovima nisu karakteristika samo srpskog društva, ili odlika isključivo Balkana. 

,,Amerika je jako dobar primer. Te političke razmirice u Americi su jako istaknute. Sličan je kontekst kao i kod nas. Tamo je politički sistem baziran na dvostranačkom sistemu, što znači da imamo dve glavne partije. Kod nas, iako je višepartijski sistem na snazi, mi zapravo imamo dve strane, a to su opozicija i vlast. I u Americi i kod nas, razlike između jednog ili drugog, i autoriteti prema jednoj ili drugoj strani variraju. Obično se u Americi govori da je tercijarno, odnosno visoko obrazovanje, fakulteti, da su oni bastion liberalizma i da zapravo sva deca koja idu na fakultete, obično se vrate sa tim usvojenim liberalnim stanovištima i počinju da glasaju za demokratiju, pogotovo ako su iz republikanskih porodica”, objašnjava Petrović. 

Na opredeljenje mladih veliki uticaj ima životni put koji izaberu ili za koji imaju mogućnosti. Nekada je promena sredina prekretnica ne samo u smislu polaska na fakultet, promene komšiluka, već i u smislu svrstavanja na političkom spektru. 

,,Obično mladi koji ostanu u svojim gradovima ili odmah nađu zaposlenja, vuku veći uticaj iz porodice i glasaju za konzervativce, u slučaju Amerike”, kaže Petrović. 

Mediji kao tas na vagi  

Ne postoji uzalud verovanje da su mediji četvrta grana vlasti i sedma sila. Mediji u Srbiji, ali i u svetu, zaista mogu biti odlučujući kompas u svetu politike za svakog pojedinca, ali i društvo generalno. Nije svejedno da li kao građanin ili građanka Srbije gledate televizije sa nacionalnom frekvencijom, ili ste, pak, na kablovskoj televiziji.

Baš zbog toga, zanimljiv je podatak Istinomera da se predsednik Vučić tokom samo prvih pet meseci (151 dana) 2025. godine obratio/uključio čak 190 puta preko kablovskih i televizija s nacionalnom pokrivenošću. 

Mihailo Petrović smatra da mediji pojačavaju stavove koji su već formirani. 

,,Ljudi s namerom biraju medije koji podržavaju i potvrđuju njihove inicijalne stavove. Medijska mašinerija je dovoljno razvijena da može da vam servira sadržaj koji u potpunosti afirmiše vaš narativ”, objašnjava on. 

Asertivna komunikacija teška, ali neophodna 

U periodima društvene krize, kada su strahovi česti i briga neminovna, nestabilni odnosi u porodici mogu znatno da utiču na mentalno zdravlje. 

,,Razmišljala sam da posetim psihologa jer nisam sigurna kako ću rešiti porodične odnose”, kaže za eTrafiku studentkinja iz provincije. 

Sagovornica objašnjava da se tajno priključila radnim grupama na fakultetu koje ne zahtevaju previše obaveza, samo kako bi svoj angažman mogla da sakrije od porodice. Kada, ipak, u njenoj kući dođe do razgovora o protestima, oseća se nelagodno. 

,,Komentari variraju od zabrinutosti (‘Nemoj da ideš, opasno je’, ‘Šta ti to treba’) do negiranja smisla protesta (‘Nećeš ti ništa promeniti’, ‘Sve je to uzalud’). Retko dobijem podršku, ali više osećam strah i nerazumevanje. I kada dobijem podršku ona je delimična, uz komentar: ‘Super što se boriš, ali…’”, objašnjava studentkinja. 

U ovakvim porodičnim odnosima, česte su dileme kako se ponašati. Da li je pametnije izbegavati temu politike, ili pak razgovarati o tome, pitanje je koje se često javlja u napetim odnosima. 

Teško je pričati o politici sa neistomišljenicima bez ulaska u raspravu, smatra Mihailo Ilić. 

,,Sve dok se rasprava zapravo bazira na diskusiji i odvija se uz neko međusobno poštovanje i uvažavanje, s tim nema nikakva problema. Naravno da ćemo uvek imati različita mišljenja. Prava je umetnost komunicirati s ljudima koji imaju različita mišljenja od nas. Rekao bih da to nije problem samo između roditelja i dece, nego maltene u celom našem društvu. Navikli smo da polarizaciju pretvaramo u sukobe. Da gledamo ljude kao na potpuno dobre ili potpuno loše. Da imamo jednu vrstu crno-belog sagledavanja sveta i da ništa što kaže neko ko drugačije misli nije važno”, objašnjava dr Ilić. 

Umetnost komunikacije sa neistomišljenicima krije se upravo u asertivnoj komunikaciji. Ali, kako se ona postiže? 

,,Postoji jedan vrlo jednostavan savet, a to je samo slušanje, slušanje i slušanje. Odnosno, važno je da nam reakcije na stavove druge strane ne budu zasnovane na agresivnom, nasilnom, napadnom pokušaju da se nečiji stavovi preobrate. Poprilično sam siguran da to gotovo nikad ne može da urodi plodom”, kaže Ilić.