U početku bijaše entuzijazam. A onda je novinarima eTrafike stigao račun za gorivo. Trebalo je kupiti i zeljanicu. Prokleti kapitalizam ne priznaje entuzijazam kao sredstvo plaćanja. Na benzinskoj pumpi nisu bili impresionirani tom valutom, o radnici u pekari da i ne govorimo.
Razgovarao: Siniša Vujanović; Foto: Ajdin Kamber
Za one koji moraju da zarade i plate i gorivo i pitu, a neće da se „prodaju”, nastao je Patreon. Ili, da i vaša baba razumije, mjesečna pretplata.
Da li je to podrška novinarstvu ili moderno ‘žicanje’? U čemu je razlika? Sve ove misterije razrješava Vanja Stokić, glavna i odgovorna urednica portala eTrafika. Otkriva nam da li Drvar može da se smatra egzotičnom destinacijom i koliko televizora može da se kupi od jedne Patreon pretplate.
Kad nam je sve ispričala, shvatili smo da za samo nekoliko maraka mjesečno, zauzvrat dobijamo novinare koji se penju na glavu onima koji bi trebalo da rade svoj posao.
Malo li je na ovu skupoću?
Šta je uopšte taj Patreon? Uporedi mi to s nečim što razumije i moja baba, a i neko ko ne izlazi s interneta?
Znaš kako se povremeno skupljaju pare da se nešto napravi u zajednici? Kad već sistem ne brine, ljudi se okupe pa skupe novac za novo igralište ili tako nešto? Ovo ti je taj princip, samo virtuelno. Ne daješ odmah mnogo novca, već rasporediš da ti mjesečno skida po nekoliko markica, da ne osjetiš. A ne pravi se igralište, već plaćaš novinare da se popnu na glavu onome čiji je posao da napravi to igralište.
A što će vam uopšte taj Patreon?
Pokušali smo da živimo od entuzijazma, ali nije uspjelo. Ne znam šta je, naša privreda izgleda ne prepoznaje entuzijazam kao valutu. Kupujemo kameru, neće da prođe uplata. Idemo na teren, lik na pumpi prvi put čuje. Plaćamo smještaj, iznajmljivač se namrtšio. Otišli po zeljanicu, istjerali nas napolje. Čudna država.
Šta ja kao obični smrtnik dobijam ako vam dam pare na Patreonu, osim osjećaja da sam bolja osoba od onih koji ne daju?
Razlog da se hvališ po kafani kako finansiraš novinare. Zamisli scenu, demonstrativno izvlačiš telefon i puštaš drugarima naš najnoviji dokumentarac. Njima ništa nije jasno, da li si to pijan već od dva piva, a ti onda kažeš: „Ja platio!”
Dobro, ima tu još nekih pogodnosti, poput fizičkih poklona, sedmičnih njuzletera, ranijeg pristupa našem sadržaju… Ali je to manje bitno.
Ostavljam podatke o kartici na internetu, da li je to sigurno ili će neko iz nekog dalekog ćoška svijeta kupiti tri televizora na moj račun?
Ti na računu imaš dovoljno novca za tri televizora? A stis'o si se za jedan evro pretplate?
Mogu ti reći, samo, iz sopstvenog iskustva da je ovaj sajt bezbjedan jer ga koristim oko šest godina. Ako hoćeš da mi vjeruješ, vjeruj. Ako ne, da se pozdravimo.
Kako uopšte funkcioniše to plaćanje? Skinete mi pare jednom i zaboravite me ili me vrebate svakog prvog u mjesecu?
Ti si baš neinformisan, naša silna pojašnjenja uopšte ne stižu do tebe. Svega mi, kao da zidu pričamo. Idemo ispočetka, ali da se skoncentrišeš, u redu?
Registruješ se i uneseš broj kartice. Svakog mjeseca, tačno na taj dan kad si se registrovao, sistem ti skida pretplatu. Iznos koji ti skida si sam odabrao, to ne biramo mi. Znači, niko te ne vreba, niko te ne zove da utjeruje dugove. Pa nismo banka, sunce ti!
Nije baš ni da te zaboravimo. Ali se ne javljamo oko para, već ti šaljemo njuzletere, poklone, naše tekstove i tako to. To je naš način da ti kažemo: „Hvala što si tu!”. E sad, ako si toliko naopak da ti i to smeta, ignoriši nas, brate dragi. Sve je to onlajn, neće ti niko na vrata dolaziti. Osim poštara, da donese poklon. Ali to je jednom godišnje, šta si se prep'o!
Da li mogu da se predomislim i otkažem pretplatu nakon mjesec dana, a da me ne zovete na telefon i pitate: „Zašto nas više ne voliš?”
Svako ima pravo na loše odluke, tako i ti imaš pravo da otkažeš pretplatu. Nećemo te zvati, to nek’ ti bude jasno. Ipak, nije lijepo otići bez riječi i objašnjenja. Zaista, da li tako okončavaš sve odnose u svom životu? Možda ti pošaljemo imejl da vidimo jesmo li uradili nešto što te naljutilo. Ali, možeš da iskuliraš tu poruku i praviš se da je otišla u spam. Samo ne znam šta ćeš od sramote ako se sretnemo na ulici?
Kako tačno trošite taj novac od pretplata? Da li sve ide na kofein i proizvodnju sadržaja ili ima nešto i za egzotična putovanja?
Od egzotike u posljednje vrijeme izdvajamo Veliku Kladušu, Drvar i Prijedor. Ako su ti potrebne preporuke za granične prelaze sa mnogo gužve, rudnike od kojih ne može da se živi i šumske požare koji stižu do kuća, prava smo adresa.
A što se tiče pitanja kako trošimo novac od pretplata… Ne znam gdje konkretno živiš, ali jesi li vidio cijene dizela u posljednje vrijeme? Da bih uradila priču, moram da odem na teren. Da bih otišla na teren, treba mi prevoz. E tu stupa na scenu moj automobil, koji ide na dizel, a ne na entuzijazam. Briga njega za javni interes i informacije, ako ne naspeš gorivo, neće da se makne. Ne, nemamo službeno auto. Alo, poznajemo li se mi uopšte?
Koje Patreon naloge ti privatno pratiš i plaćaš i zašto?
Većinom su to mediji, koje jako cijenim. Portal „Krik” iz Srbije, ja sam njihova „prijateljica iz inostranstva” i jako sam ponosna na to (nađi ih na Patreonu pa ćeš da skontaš foru. Ali prije toga pročitaj tekst o Siniši Malom). Dalje, „24 minuta sa Zoranom Kesićem”. Zar je potrebno da uopšte objašnjavam?
Tu je i Robert Dacešin, drugar koji mnogo voli da putuje, a ja mnogo volim njega i to što radi.
Nekih pet-šest godina sam bila pretplatnica i na Njuz.net, ali sam nedavno otkazala. Ne zato što mi više nisu dragi, već sam uočila neke druge naloge koje želim da podržim. A nije baš da imam novca za sve njih odjednom. Zato doziram i kombinujem.
Godinama sam uplaćivala i kariakturisti Nicku Seluku (The Awkward Yeti), ali sam otkazala iz istog razloga kao i Njuz.
Pored Patreona, podržavam ljude i na „BuyMeACoffee” sajtu. Tu sam pretplaćena na „Dnevnik jedne mladosti”, sjajan podcast koji vodi mlada novinarka iz Srbije Milica Mihajlović. I naravno, portal „Storyteller” iz Vojvodine. To je jedan vrlo originalan i inovativan medij. Vodi ga novinarka Vladimira Vladimíra Dorčová-Valtnerová, koja je hodajuća inspiracija.
I naravno, Dastin Pejs, koji na Instagramu vodi stranicu „Non-Toxic Masculinity”. On promoviše prava žena, knjige, bodibilding i čitanje knjiga.
Za kraj, šta kažeš onima koji misle da je Patreon samo „moderno žicanje po internetu”?
To kažu samo ovi koji se cijeli život grebu od drugara za cigaru i pivo. Plati pivo, cicijo.